foto: Office of the Prime Minister of the Republic of Kosovo / Wikimedia

Politički procesi na Kosovu već godinama unazad predstavljaju jedno od ključnih pitanja za stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Izbori na Kosovu određuju unutrašnji politički kurs institucija u Prištini, a izborni rezultati utiču i na tok dijaloga između Beograda i Prištine, poziciju međunarodnih aktera, te svakodnevni život građana. Zbog toga se svaki izborni ciklus na Kosovu pažljivo prati ne samo u regionu, već i u evropskim političkim centrima. Iz ugla Srbije, rezultati svakih izbora imaju direktan uticaj za nastavak pregovora na relaciji Beograd – Priština i položaj srpske zajednice na Kosovu. Beograd pažljivo prati politički kurs u Prištini, procenjujući kakav će biti odnos nove vlade prema postojećim sporazumima i budućim pregovaračkim procesima.

Vanredni izbori za skupštinu privremenih institucija održani su 7. juna i doneli su već očekivanog pobednika. Pokret Samoopredeljenje osvojio je najveći broj glasova i potvrdio status najjače političke partije, ali rezultat nije dovoljan da Kurti samostalno formira vladu. Time je Kosovo dobilo još jednu izbornu pobedu bez jasnog političkog raspleta, a zemlja ostaje suočena sa institucionalnom krizom koja traje već gotovo godinu i po dana. Ovi izbori bili su treći parlamentarni izbori u poslednjih osamnaest meseci. Njihovo raspisivanje usledilo je nakon višemesečnog institucionalnog zastoja tokom kojeg političke stranke nisu uspele da postignu dogovor o izboru predsednika u roku koji je odredio Ustavni sud u Prištini. Upravo zato ovi izbori nisu predstavljali samo nadmetanje političkih partija za vlast, već i svojevrsni referendum o sposobnosti kosovskog političkog sistema da izađe iz postojeće krize.

Prema rezultatima, pokret Samoopredeljenje je osvojio oko 43, 71 odsto glasova, Demokratska partija Kosova (PDK) 21,58 odsto i Demokratski savez Kosova (LDK) 17,99 odsto. Istovremeno, Srpska lista osvojila je svih deset zagarantovanih mandata koji su namenjeni srpskoj zajednici. Izlaznost birača je bila znatno niža nego na prethodnim izborima što ukazuje na rastući zamor građana od neprestanog ponavljanja izbornih ciklusa. Umesto konačnog rešenja, rezultati od 7. juna sugerišu da bi politička neizvesnost mogla da se nastavi i u narednom periodu. U javnosti, ovi izbori se klasifikuju kao „pobeda najvećeg gubitnika“, a novi izbori se predviđaju čak do kraja godine.

Iako je Samoopredeljenje ponovo osvojilo najveći broj glasova, rezultat predstavlja i određeni pad podrške u odnosu na prethodne izbore – 43 odsto u odnosu na ranijih 51 odsto. Stranka Aljbina Kurtija izgubila je deo biračkog tela koji joj je ranije omogućavao dominantnu poziciju na političkoj sceni. Iako Kurti i dalje uživa nemalu podršku građana, deo građana je pokazao nezadovoljstvo zbog produžene političke krize i sve izraženijih tenzija sa međunarodnim akterima. Birači su tokom poslednjih godina više puta izlazili na birališta, ali političke krize nisu nestale. Zbog toga je deo njih izgubio poverenje da izbori sami po sebi mogu doneti rešenje problema i značajne promene.

U narednim nedeljama pažnja će biti usmerena na pregovore o formiranju vlade. Od njihove uspešnosti zavisiće ne samo funkcionisanje institucija, već i ukupna politička stabilnost Kosova. Iako je Samoopredeljenje ostvarilo pobedu, najveće pitanje ostaje da li će ta pobeda biti dovoljna da se okonča višemesečna kriza institucija. Ukoliko politički akteri pokažu spremnost za kompromis, Kosovo bi moglo dobiti stabilnije institucije i jasniji politički pravac. U suprotnom, zemlja rizikuje nastavak političke neizvesnosti koja već duže vreme usporava reformske procese.

Zbog toga se izbori održani 7. juna mogu opisati kao pobeda bez konačnog raspleta. Građani jesu izabrali svoje predstavnike, ali odgovor na pitanje ko će upravljati Kosovom tek treba da bude dat kroz predstojeće političke pregovore. Upravo zato će naredne nedelje biti podjednako važne kao i sam izborni dan. Pregovori o formiranju vlade pokazaće da li su političke partije spremne na kompromis ili će nastaviti dosadašnju praksu konflikata. Ukoliko kompromis izostane, Kosovo će ostati zarobljeno u začaranom krugu izbora, političkih pregovora i institucionalnih kriza.

Autorka: Sanela Veljković