Počela trka za Junkerovog naslednika

Nadmetanje za mesto narednog predsednika Evropske komisije je već počelo u briselskim kuloarima, ali članice Evropske unije još nisu blizu dogovora o izbornom procesu. U igri nije samo borba za moć između državnih lidera i Evropskog parlamenta oko toga ko će birati naslednika Žan-Klod Junkera, nego i pitanje demokratije koje bi moglo da evropskepticima da nove argumente.

Među mogućim kandidatima da u jesen 2019. zamene Luksemburžanina najčešće se pominje ime Francuza Mišela Barnijea, trenutno glavnog pregovarača EU za Bregzit.

Njegova kandidatura je bila viđena i 2014. ali tada se Evropska narodna partija (EPP) opredelila za reizbor Junkera, piše Frans pres (AFP).

Junker je tada izabran po novom, kontroverznom sistemu "Špicenkandidat" (na nemačkom vodeći kandidat), po kojem najveće političke grupe u Evropskom parlamentu nominuju kandidate za to mesto. Svaka grupa predlaže listu za izbore za evropske poslanike, a prvi na listi partije koja osvoji najviše glasova nominuje se za predsednika EK.

Evropski sporazumi predviđaju da Evropski savet lidera 28 članica zatim kvalifikovanom većinom bira kandidata, mada ti ugovori neodređeno zahtevaju da se "uzmu u obzir izbori za EP". Konačnu reč na kraju ima parlament.

EP želi da metod "Špicenkandidat" bude ponovo upotrebljen jer smatra da će tako biti uvećana transparentnost i ojačan politički legitimitet kako samog parlamenta tako i Komisije.

Više evropskih lidera, na čelu s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, protivili su se, međutim, tom metodu, smatrajući da poslanici time oduzimaju državama moć da biraju osobu koja ima jednu od najuticajnijih uloga u Evropi. Očekuje se da se tome ponovo usprotive na samitu u Briselu 23. februara.

"U više evropskih prestonica je 2014. bilo frustracije zbog toga što procedura koja je dovela do Junkerove nominacije nije bila dovoljno transparentna", naveo je jedan izvor.

Neki smatraju da taj sistem dovodi do politizacije EK, što se ocenjuje kao štetno. Drugi se plaše situacije u kojoj bi evroskeptične partije pobedile na evropskim izborima u maju 2019, što bi moglo da dovede do izbora njihovog kandidata.

Zbog toga se, kako navodi AFP, očekuje da evroposlanici oštrije nastupe na novoj sednici u Strazburu.

"Evropski parlament će odbiti svakog kandidata za predsednika Komisije koji ne bude nominovan kao 'vodeći kandidat' pre izbora za EP", upozorio je Manfred Veber, šef poslaničke grupe, koja će verovatno ponovo biti najveća grupa u EP posle narednih izbora.

Prema njegovim rečima, ako vlade članica EU pokušaju da odbace taj princip onda će "morati da objasne zašto, uprkos velikim govorima o neophodnosti demokratskih promena u Evropi, nisu zaista spremne da se odreknu netransparentnosti i tajni".

I Junkerov šef kabineta, Nemac Martin Zelmajr, pozvao je da se 2019. ponovi procedura iz 2014.

Zelmajr je u poruci na Tviteru izneo stav da bi pobednički "vodeći kandidat", koji je "vodio kampanju širom Evrope i osvojio najveći broj mandata", imao jači legitimitet kao predsednik EK od osobe "izabrane iza zatvorenih vrata".

Potencijalni kandidati

Budući da još nije odabrana formula po kojoj će se birati, i dalje nema zvaničnih kandidata. Junker je ranije rekao da se neće ponovo kandidovati.

Mišel Barnije, nekadašnji evrokomesar i više puta ministar u francuskoj vladi, član EPP-a, nijednom nije rekao da bi se ponovo kandidovao za funkciju ali ga trenutne dužnosti stavljaju u prvi plan, navodi AFP.

"On je uradio veoma dobar posao", ocenio je jedan visoki evropski zvaničnik, i dodao da je "način njegovog vođenja Bregzita povećao poverenje u Komisiju".

Drugo ime koje se spominje je Dankinja Margret Vestager, komesarka za konkurenciju koja je nanela više udaraca američkim internet kompanijama. Ona, međutim, pripada manjoj liberalnoj grupi u EU pa će imati teškoće da dobije podršku.

Mogućnost kandidature nije odbacio ni francuski socijalista Pjer Moskovisi, komesar za ekonomiju.

Izvor: EurActiv.rs