Plastični otpad prekrio je planetu
Arhiva: U fokusu

Plastični otpad prekrio je planetu

27.02.2018.

U Evropskoj uniji se godišnje proizvede preko 28 miliona tona plastičnog otpada. Manje od 30% te količine se reciklira, dok se ostatak spaljuje ili odlaže na deponije. Potencijal za reciklažu je u Evropi i dalje neiskorišćen, a većina prikupljenog plastičnog otpada se izvozi.

Danas ste pazarili namirnice za ručak. Kupili ste hleb, tri jabuke, dve pomorandže, praziluk, flašu vode, flašu soka od jagode i kilogram sira. Velika je verovatnoća da ste u marketu dobili nekoliko plastičnih kesa i ambalaža za jednokratnu upotrebu.

Znate li gde završava ovaj plastični materijal?

U svakodnevnom životu plastiku koristimo u najrazličitije svrhe: od odeće, obuće, posuđa do kozmetike i delova automobila. Plastika je sjajan materijal koji se lako proizvodi, oblikuje i malo teži. Veoma je i otporna, što praktično znači da svaki komad plastike ikada proizveden i dalje postoji na planeti, u nekom obliku. Ovakve njene osobine i neodgovorno upravljanje tokovima ovog materijala, doveli su do nastanka jednog o najvećih ekoloških problema s kojima se danas suočavamo – plastični otpad je prekrio planetu.

Nova evropska strategija

U Strazburu je sredinom januara 2018. godine svetlo dana ugledala prva Strategija Evropske unije za plastiku. EU je još 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, a Strategija za plastiku je nastavak ove politike koja treba da reguliše tokove proizvodnje, upotrebe i odlaganja plastike te da podstakne prelazak na cirkularnu ekonomiju. Propisano je niz mera koje treba da osiguraju uspeh pomenute Strategije.

U Evropskoj uniji se godišnje proizvede preko 28 miliona tona plastičnog otpada. Manje od 30% te količine se reciklira, dok se ostatak spaljuje ili odlaže na deponije. Analize pokazuju da ovako visok stepen deponovanja i spaljivanja uzrokuje ekonomske gubitke od 70 do 105 milijardi evra usled kratkog ciklusa korišćenja upotrebljenih sirovina. Potencijal za reciklažu je u Evropi i dalje neiskorišćen, a većina prikupljenog plastičnog otpada se izvozi.

Šta će Evropljanima doneti nova strategija? Postavljena je vizija evropske ekonomije u kojoj je industrija plastike pametna i održiva, podstiče ekonomski razvoj, otvara nove grane privrede, mogućnosti za ulaganja i donosi nove poslove. Istovremeno, industrija doprinosi smanjenju emisija CO₂, smanjenju zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva i manjem zagađenju životne sredine. Građani i privredni sektor Evropske unije podstiču odgovorno ponašanje i poslovanje svih ostalih aktera u lancu proizvodnje, korišćenja i upravljanja plastikom. Novi planovi postavljaju kao cilj da do 2030. sva plastična ambalaža na tržištu EU bude pogodna za recikliranje, da se smanji potrošnja plastike za jednokratnu upotrebu i da planirana upotreba mikroplastike bude ograničena.

Kako do cilja?

Kako bi ostvarila ovu viziju, EU je predvidela četiri osnovna pravca delovanja. Prvi je poboljšanje ekonomičnosti i kvaliteta procesa recikliranja plastike. Naime, planira se uvođenje standarda i drugih mera koje će proizvođače plastičnih proizvoda podstaći da mogućnost reciklaže ugrade u dizajn plastičnih proizvoda. Istraživanja ukazuju da bi se ovim merama mogli prepoloviti troškovi reciklaže ambalažnog otpada. Cilj je do 2030. osigurati ponovnu upotrebljivost ili recikliranje sve plastične ambalaže stavljene na tržište EU. Kako bi se osiguralo povećanje potražnje za recikliranim plastičnim proizvodima, Komisija, između ostalog, pokreće kampanju koja ima za cilj preuzimanje obaveze da do 2025. godine na nivou EU 10 miliona tona reciklirane plastike bude ugrađeno u nove proizvode. Niz mera predviđen je za poboljšanje odvojenog prikupljanja i razvrstavanja plastičnog otpada (poput ekonomskih instrumenata, mehanizama povratne naknade itd.).

Zatim, drugi pravac delovanja govori o smanjenju proizvodnje plastičnog otpada i njegovog bacanja u životnu sredinu. Nedavna istraživanja pokazala su da se sitni molekuli plastike nalaze u hrani i pijaćoj vodi gotovo svih zemalja, uključujući i one najrazvijenije. EU već sprovodi niz mera[1] za smanjenje upotrebe plastičnih kesa i smanjenja količine plastičnog otpada koji dospeva u mora i okeane. Dodatne mere će biti usmerene na plastične proizvode za jednokratnu upotrebu i uvođenje proširene odgovornosti proizvođača. Upotreba biorazgradive plastike smanjiće količinu plastičnog otpada prisutnog u životnoj sredini. Većina plastike koja se trenutno nalazi na tržištu, a koja je obeležena kao biorazgradiv, je različitih svojstava i raspada se pod specifičnim uslovima koji se ne nalaze uvek u prirodi. Cilj je da se sva plastika pravilno obeleži kako bi potrošači imali potpunu informaciju o njenim svojstvima i pravilnom rukovanju nakon upotrebe.

Takođe, pružaće se podsticaj inovacijama i investicijama u rešenja koja vode ka cirkularnoj ekonomiji. Inovativna rešenja za odvajanje plastike, razvoj inovativnih poslovnih modela, razvoj pametnih plastičnih materijala i potpuno biorazgradivih plastičnih materijala, kao i druge inovacije predstavljaju ključ za ostvarivanje ciljeva strategije. One mogu znatno smanjiti troškove reciklaže, unaprediti svojstva materijala i efikasnost procesa reciklaže te otvoriti potpuno nove grane industrije. EU planira finansijske podsticaje za nastavak istraživanja i inovacija, kao i novih 100 miliona evra za period do 2020. godine.

Konačno, kao četvrta stavka ističe se uticaj na aktivnosti na globalnom nivou. Upravljanje tokovima plastičnog otpada zahteva globalni pristup, s obzirom na to da se njime trguje na međunarodnom nivou i da plastični otpad iz jednog dela sveta lako dospeva, preko mora i okeana, do najudaljenijih krajeva planete. Polovina prikupljenog plastičnog otpada u EU se trenutno izvozi u inostranstvo, a ne zna se sa sigurnošću kako se taj otpad zatim obrađuje. EU će nastaviti već započete aktivnosti[2] na međunarodnom nivou, a planira se i podsticaj najboljih praksi i finansiranje unapređenja upravljanja otpadom van granica EU.

Merama koje nova strategije predviđa, EU je izabrala da se uhvati u koštac s rešavanjem problema koji nastaju upotrebom plastike duž celog životnog ciklusa ovog materijala. Ambiciozna vizija daje jasan strateški pravac razvoja koji podstiče ekonomiju, inovacije, otvara nova radna mesta i istovremeno obezbeđuje čistiju i zdraviju životnu sredinu.

Piše: Mirjana Jovanović

 



[1] Direktiva 2015/720/EU o izmeni Direktive 94/62/EZ u pogledu smanjenja potrošnje tankih plastičnih kesa i 37 Direktiva 2008/56/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje EU u području politike morskih ekosistema

[2] Međunarodna konvencija o sprečavanju zagađenja mora s brodova (Konvencija MARPOL), Konvencija OSPAR (severoistočni Atlantik), Konvencija HELCOM (Baltičko more) i Barselonska konvencija (Sredozemlje)