Šta su tačke sporenja oko novog EU budžeta?

I pre i posle neformalnog sastanka Evropskog saveta 23. februara, prisutni su mnogi glasovi, manje ili više glasni, o ocenama o statusu predloga i glavnih tačaka sporenja o novom izgledu EU budžeta za naredni sedmogodišnji period.

Osvrnuli smo se samo na neke.

Ukupna cifra

Izlazak Velike Britanije iz EU ostaviće značajan prazan prostor u evropskom budžetu. Kao najveći neto davalac Nemačka je pri stanovištu da je voljna da (u)plati više, dok su neke druge evropske države, poput Holandije, Austrije ili nordijskih država koje su članice EU, prilično sumnjčave po ovom pitanju. Ove države se zalažu da „manja EU treba da ima manji budžet“, dok su neke države prilično glasne u oceni da je povećanje budžeta umanjene EU pitanje koje bi bilo zaista teško objasniti glasačima. Imajući sve ovo u vidu, neto davaocima je najviše u interesu da izbegnu definisanje bilo kakve ukupne cifre što je moguće duže tokom procesa pregovora.

Većina država EU je saglasna da je potrebno finansirati nove zajedničke oblasti politika kao što su odbrana, bezbednost i migracije.  Evropska komisija, koja računa da će smernice za novi izgled budžeta predložiti evropski lideri u maju ove godine, uputila je poruku državama članicama da novac usmere tamo gde su i njihove potrebe najveće.

Izvršni organ EU ima za cilj da iznos budžeta u novom budžetskom ciklusu uveća za oko 1000 milijardi evra. Komisija je postavila različite opcije putem kojih bi se ovo moglo sprovesti: od npr. povećanja zaštite spoljnih granica EU koje bi moglo da košta između 20 i 25 milijardi evra tokom godina, dok bi odobreni sistem upravljanja granicama koštao oko 150 milijardi evra. 

Evropska komisija se nada povećanju budžeta za više od 1,1 odsto bruto nacionalnog dohotka EU.  Dok  Evropski parlament poziva da budžet bude uvećan za 1,3 odsto bruto nacionalnog dohotka EU.  Kako je to i istakao jedan od neimenovanih EU zvaničnika, „svako želi svoje parče kolača“.

Umanjivanje Fonda za kohezionu i poljoprivrednu politiku

Trenutno omiljena reč u Briselu je „dodata evropska vrednost“. Države članice žele da utvrde u kojim oblastima u okviru ove dve tradicionalne politike, na koje odlazi oko 70 odsto budžeta, mogu da se umanje davanja, tako što će prepoznati da u njihovim merama zaista postoji ova dodata vrednost, a da one ne predstavljaju samo prosto davanje novca.  

Komisija ističe da jedna od mogućnosti za smanjenje veličine Kohezionog fonda jeste i prestanak izdvajanja novca za bogate regione, koja se vraćaju kroz neto davanja u budžet. Holandiji odgovara ovakvo rešenje, dok Nemačka nije zadovoljna njime. 

Branioci zajedničke poljoprivredne politike ističu da bi umanjenje davanja na nacionalnom nivou samo vodilo povećanju razlika između EU država: siromašnije države ne bi bile u prilici da u tolikoj meri podrže sopstvene poljoprivredne proizvođače na nacionalnom nivou, dok bi bogatije zemlje mogle da obezbede ovakav izdatak. Oni takođe ističu da bi ukidanje direktnih subvencija vodilo riziku ugrožavanja opstanka poljoprivrednika širom EU.

Politika uslovljavanja

Pojedine zemlje, uključujući i Nemačku, žele da finansiranje iz Kohezionog fonda EU bude uslovljeno poštovanjem vladavine prava i odredbi u oblasti migracione politike. 

Holandska vlada,formirana u okviru koalicionog sporazuma, koji su potpisale političke partije u toj zemlji (Narodna stranka za slobodu i demokratiju, Hrišćansko-demokratski savez, Demokrati 66 i Hrišćanska unija), takođe se zalaže za smanjenje davanja zemljama koje ne učestvuju u dogovoru oko kvota za preraspodelu migranata širom EU. 

Jedna od opcija koja se mogla čuti pre neformalnog sastanka 23. februara je da se sredstva koriste kao podsticaj, a ne kao sankcije.  Na primer, za finansiranje mera za integraciju migranata.  Ipak očekuje se da države članice, koje su najveće korisnice sredstava u okviru Kohezionog fonda, podsete druge države članice da ova sredstva služe kako bi se obezbedila ekonomska uravnoteženost siromašnijih regiona, a da njegova namena nije da finansira pojedinačne socijalne politike. 

Sopstveni resursi

Takođe, stalno prisutna debata, između onih država koji žele da poresku politiku podignu na nadnacionalni nivo i onih koje žele da je zadrže strogo u svojoj nadležnosti, je pitanje koje će svakako biti jedno od gorućih u nastavku pregovora. Ovoga puta, Evropska komisija, predlaže uvođenje carinskih stopa, doprinosa koji se zasnivaju na porezu na dodatu vrednost, prihodima od sistema za trgovinu emisijama sa efektom stalne bašte koji se prikupljaju na EU, a ne nacionalnom nivou, kao i od prihoda koje ima Evropska centralna banka, prilikom izdavanja novca.

Vremenski okvir za usvajanje

Evropska komisija želi da završi sa pregovorima pre izbora za Evropski parlament naredne godine.  To je prilično ambiciozan plan, imajući u vidu da su pregovori o prošlom budžetu trajali dve godine.

Međutim, pojedine nacionalne vlade smatraju da bi novi budžet imao daleko veći legitimitet, ako bude usvojen u novom sazivu Evropskog parlamenta. Većina država članica očekuje duge pregovore, tokom kojih bi se druga pitanja mogla isprepletati sa pregovorima o budžetu, što prilično otežava potrebu da se dođe do konačnog dogovora. Diplomatski izvori u Briselu i šire veruju da će trebati bar nekoliko celonoćnih Samita EU, na visokom nivou, kako bi se konačno došlo do dogovora.