Civilno društvo u godišnjem (2018) Izveštaju Evropske komisije za Srbiju - BRANIK DEMOKRATIJE U NEPOVOLJNOM POLOŽAJU
Arhiva: U fokusu

Civilno društvo u godišnjem (2018) Izveštaju Evropske komisije za Srbiju - BRANIK DEMOKRATIJE U NEPOVOLJNOM POLOŽAJU

16.05.2018.

Dok čekaju da ih država podstakne na dalji razvoj, veliki broj organizacija civilnog društva nema postojano finansiranje, što je naročito slučaj sa organizacijama na lokalnom nivou. „Nedostatak finansijske održivosti OCD utiče na potencijal društvene preduzimljivosti za rešavanje potreba lokalne zajednice i stimulisanje zapošljavanja i prvirednog rasta“, poentira se u Izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu 

„Došlo je do značajnog usporavanja u razvoju civilnog društva, usled rastućeg pritiska nad civilnim društvom, koje je evidentno izloženo velikom broju hapšenja aktivsta, uključujući branioce ljudskih prava, kao i ponavljanju zabrana protesta i drugih oblika okupljanja građana. Ovi procesi vode do brzog sužavanja prostora za uživanje osnovnih prava i sloboda.“ 

Pogodite iz čijeg godišnjeg izveštaja je izvučen prethodni paragraf. Srbija? Taman posla. Reč je o odeljku političkih kriterijuma, podtačka Civilno društvo, u Izveštaju Evropske komisije o Turskoj za 2018. godinu. U njemu se ujedno, od sedam pojedinačnih izveštaja za zemlje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, najoštrije iznose kritike na račun urušavanja principa vladavine prava i poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Paket proširenja Evropske komisije, koji sadrži godišnje izveštaje za zemlje Zapadnog Balkana i Turske, donosi ocene i preporuke Unije o primeni tekovina i standarda Evropske unije neophodnih za učlanjenje u ovu nadnacionalnu zajednicu 28 (-1) zemalja Evrope. Jako i stabilno civilno društvo smatra se jednim od uslova bilo kog demokratski ustrojenog sistema i kao takvo treba biti prepoznato i tretirano od strane državnih institucija.[1]

Okruženje zatvoreno za kritiku

Civilno društvo je u svim pojedinačnim izveštajima predstavljeno kao jedan od četiri stuba demokratije (izbori, parlament, vladavina, civilno društvo), u delu posvećenom ispunjavanju političkih kriterijuma za pristupanje EU. U Izveštaju o Srbiji, osim u posebnom odeljku, civilno društvo se spominje još na 20 mesta. Ono se navodi kao bitan činilac za kreiranje javnih politika zasnovanih na podacima, važan akter u: konsultativnim procesima za unapređenje legislativnog okvira; otvorenu javnu raspravu za izmenu Ustava; utočište slobode govora i okupljanja; pružalac besplatne pravne i socijalne pomoći marginalizovanim grupama; borbi protiv korupcije, čitajte ‒ u svim, za društvo, vitalnim reformskim procesima.

Uprkos prepoznatom značaju branika demokratije u vidu organizacija civilnog društva, u Izveštaju se kaže da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Nacionalna strategija za uspostavljanje podsticajnog okruženja za OCD i prateći akcioni plan nisu usvojeni, iako se na njima radi još od 2014. godine. Ništa podsticajniji nisu ni komentari na račun saradnje s javnim vlastima. Tako u Izveštaju možete pročitati da živimo u okruženju koje nije otvoreno za kritiku, a aktivisti civilnog društva i borci za ljudska prava od Vladinih zvaničnika dobijaju negativne izjave na račun finansiranja određenih udruženja, ali i civilnog društva uopšte (en general). Borci za ljudska prava podnose tešku kritiku tabloidnih medija. Odnos između Vlade i OCD ocenjen je kao fragmentiran i selektivan u odnosu na organizacije civilnog društva. Donošenje zakona po hitnom postupku smanjeno je sa 65% u 2016. na 44% u 2017. godini, ali je i dalje ograničen kvalitet demokratske rasprave i uključivanja civilnog društva u proces donošenja zakona. Nacionalni konvent o EU pohvaljen je za praćenje napretka pregovora o pristupanju, a vlast se podseća da treba češće da konsultuje članove Konventa, imajući u vidu njihovu stručnost i potencijal.

Kao pozitivna promena označeno je usvajanje Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja (Uredba), usvojene 1. marta 2018. godine. Uredba treba do dovede do povećanja transparentnosti, boljeg praćenja i ocenjivanja sprovođenja programa za finansiranje OCD iz javnih sredstava. U nadležnosti je Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, i predstavlja podzakonski akt Zakona o udruženjima. Ocena kvaliteta njene primene se još ne može meriti.

Manjak podsticaja za razvoj civilnog društva

S druge strane, u Izveštaju je naglašeno kako Srbija još uvek nije osnovala Savet za saradnju s civilnim društvom, koji bi pospešio učešće OCD u procesu kreiranja javnih politika. Ovakvi saveti, koje čine izabrani predstavnici javne uprave i civilnog društva, postoje u susednim zemljama već više (desetina) godina. U Srbiji je Kancelarija za saradnju s civilnim društvom još 2013. godine kreirala preporuke za osnivanje Saveta za saradnju i podsticajno okruženje za razvoj organizacija civilnog društva. Zadatak, do sada neformiranog Saveta, trebalo bi da bude davanje mišljenja Vladi RS o strateškim smernicama u procesu formulisanja Nacionalne strategije za stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva i praċenje ostvarivanja ciljeva Nacionalne strategije, kao i davanje mišljenja o javnim politikama i nacrtima zakonodavnog i strateškog okvira kojim se utiče na razvoj civilnoga društva u Republici Srbiji. Kao što je i sudbina same Strategije za razvoj civilnog društva, ni Savet za saradnju s civilnim društvom do sada nije imao prilike da ugleda svetlost dana.

Uloga civilnog društva prepoznata je kao značajna za očuvanje funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela. U tom pogledu posebno se ističe odbrana prava građana na pristup informacijama od javnog značaja, koje je uređeno Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti, za čije izmene ovih dana pratimo tok javne rasprave koja je završena 18. aprila. Više od 70 OCD uputilo je ujedinjene amandmane na Nacrt Zakona u proceduri. Namera ove zajedničke akcije bila je da se ukaže na štetne odredbe koje donosi izmenjen predlog Zakona. Naime, predloženim izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ograničava se pravo javnosti da ima uvid u rad pojedinih državnih preduzeća, koja raspolažu značajnim državnim i javnim resursima, dok se istovremeno povećava pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.

Glasno, glasno, glasnije

Dok čekaju da ih država podstakne na dalji razvoj, veliki broj organizacija civilnog društva nema postojano finansiranje, što je naročito slučaj sa organizacijama na lokalnom nivou. „Nedostatak finansijske održivosti OCD utiče na potencijal društvene preduzimljivosti za rešavanje potreba lokalne zajednice i stimulisanje zapošljavanja i privrednog rasta“, poentira se u Izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu.

Deo turskog Izveštaja na početku teksta nije pomenut s namerom malicioznog isticanja najslabije ocenjenog. Naprotiv, funkcija mu je da otvori diskusiju o rastojanju između stava u Izveštaju da u odeđenoj oblasti napretka nema (slučaj Srbija) i stava da je došlo do ozbiljnog nazadovanja (slučaj Turska). Kako se i u kontekstu Srbije sve češće referira na „sužen prostor za delovanje civilnog društva i napade na slobodne medije i i slobodu govora“, a naročito kada se govori o (ne)podsticajnom okruženju za civilno društvo i medije, čini se uputnim da i Izveštaj EK o Srbiji za 2018. godinu treba koristiti kao podlogu za dalje zagovaranje neophodnih izmena na putu uspostavljanja države zasnovane na demokratiji, vladavini prava i poštovanju ljudskih prava.

Piše: Ana Stevanović Zdravev, Beogradska otvorena škola



[1] Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2018. godinu, str. 9