Da li je EU naučila lekciju na primeru Grčke?

Grčka je 20. avgusta i formalno "okrenula novi list" i posle osam dugih godina i tri spasilačka paketa zajmova izašla iz programa finansijske pomoći kreditora iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, zona evra i dalje je ranjiva na buduće finansijske krize a ekonomisti su posebno zabrinuti oko situacije u Italiji.

Iako i evropski i grčki političari "slave" povratak Grčke na finansijska tržišta kao "istorijski" dobru vest, pred zonom evra i njenih 19 članica koje koriste jedinstvenu evropsku valutu ostaju ozbiljni izazovi.

"Grčka kriza nije rešena, ona je samo odložena", kaže profesor međnarodne ekonomije na ženevskom Institutu za međunarodne i razvojne studije Šarl Viploš (Charles Wyplosz). 

Atina do 2032. neće čak ni početi da otplaćuje gro svog ogromnog duga koji stoji na 180% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Istovremeno je nemoguće reći gde će u međuvremenu zemlja biti u političkom i ekonomskom smislu. 

MMF je poslednjih meseci objavio niz upozorenja oko dugoročne održivosti grčkog duga, uprkos najnovijim aranžmanina zone evra da se dug smanji. 

Viploš je kritikovao "spektakularni cinizam" EU za vreme grčke krize. "Problemi nisu rešeni ali su se (u EU) pravili da veruju da jesu", prenela je agencija AFP. 

"Na ovaj ili onaj način, eksplodiraće. Grčka će ponovo biti u krizi pre 2032. godine", rekao je Viploš.

Dug kao planina

"Nismo ni na koji način rešili problem javnog duga koji je veliki u Italiji, Grčkoj i Portugaliji, uprkos svim naporima", upozorila je zamenica direktora francuskog instituta za istraživanje globalne ekonomije CEPII An-Lor Delat (Anne-Laure Delatte). 

Evropski "teškaši" kada je reč o veličini ekonomija - Francuska i Španija, takođe imaju znatne dugove, što bi moglo dodatno nepovoljno da deluje na zonu evra. 

"Dug je faktor nestabilnosti i postoji velika opasnost da pređe na tržišta", dodala je Delat. 

Istovremeno druge zemlje koje su prešle na evro beleže smanjenje duga i zato je monetarna zona sve više polarizovana na "dobre đake" i one druge sa različitim interesima. 

Prva grupa podržava rigorozan budžet i kontrolu trošenja a druga se zalaže za više solidarnosti, piše EURACTIV.com.

Opasnost stiže iz Italije

Italija je postala ozbiljna opasnost za zonu evra zbog svog duga, fragilnih banaka i, pre svega, populističke vlade spremne da se sukobljava sa Briselom, smatraju ekonomisti. 

"Imate zemlju sa dugom od 130% BDP, ozbiljnim unutrašnjim problemima, 'zagađenim' bankarskim sistemom i sada je još vode ljudi koji ne znaju šta će da rade. To je sasvim jasno", kazao je Viploš. 

Ekonomska strategija nove italijanske vlade je još 'fluidna' i iz Rima stižu kontradiktorni signali. 

Rušenje mosta u Đenovi, kada je stradalo više od 90 ljudi, ukzalo je na sukobe između Italije, posebno njenog ministra unutrašnjih poslova sa krajnje desnice Matea Salvinija, i EU oko ograničenja potrošnje. 

"Zona evra u ovom trenutku nema oruđe ili institucije da se suoči sa ozbiljnom italijanskom dužničkom krizom", smatra profesor sa Sajens Po univerziteta u Parizu Filip Martin, inače blizak francuskom predsedniku.

Budućnost zone evra

Dužnička kriza omogućila je zoni evra da samu sebe ojača, posebno stvaranjem Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), fonda za spasavanje bloka, i jačanjem tzv. bankarske unije kojom su predviđena ista pravila za sve banke.

Međutim, reforme nisu završene i nastojanja francuskog predsednika Emanuela Makrona da se naprave dalji koraci, uključujući utvrđivanje budžeta zone evra, još nailaze na otpor prema štednji orijentisanog severa koji se plaši da će plaćati za prezaduženi jug. 

"Nisam siguran da postoji sporazum o tome šta bi evro trebalo da bude", kazala je Natali Janson sa poslovne škole NEOMA u Ruenu. 

"Evro je na kraju postao haotična valuta sa stalnim turbulencijama iako je kreiran da garantuje stabilnost", istakla je ona.

EU pozdravila kraj programa pomoći Grčkoj

EU je 20. avgusta pozdravila okončanje programa pomoći Grčkoj i izrazila nadu da je to početak nove ere za prezadušenu članicu zone evra. 

Komesar za finansije Pjer Moskovisi je rekao da je zona evra sada "povukla simboličnu liniju iza egzistencijalne krize" tokom koje je Grčka bila nadomak izbacivanja iz zone, prenela je agencija AP. 

Kriza je dostigla vrhunac u leto 2015, kada je Grčka morala da prihvati dodatne mere štednje kako bi dobila novi paket pomoći. 

Grčka je proteklih godina dobila ukupno 290 milijardi evra zajmova, od toga 256 milijardi iz evropskih zemalja.

Izvor: euractiv.rs