Berlinski proces, peti deo - Koliko je daleko Trg Šuman?
Arhiva: U fokusu

Berlinski proces, peti deo - Koliko je daleko Trg Šuman?

17.09.2018.

Tokom toplih julskih dana (9. i 10. jul), u Londonu je održan još jedan Samit u nizu, u okviru Berlinskog procesa, na kojem su se okupile čelne osobe pojedinih država članica Evropske unije, same EU i zemalja Zapadnog Balkana. Šta se tokom Samita uradilo u pogledu podrške daljem proširenju Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana? Nije li bolje pitanje – da li se išta uradilo?Zapravo, nosi li ovaj Samit sa sobom neki značaj?

Ploveći brzim vodama kanala Lamanš ka severu, prvi obrisi kopna koji se vide golim okom gotovo su nestvarno beli, ali i veoma opasni. Zaista, nasuprot peščanim plažama u ravnicama severa Francuske, Belgije i Holandije, pejzaž Ujedinjenog Kraljevstva odlikuju surovo strme Bele litice (klifovi) Dovera. Iste je, kao metaforu, koristio i sâm Šekspir u „Kralju Liru“ i genijalno muzički opisao američki gitarista Erik Džonson kroz svoj instrumental iz 1990. godine. Otuda i naziv Albion ‒ Belo ostrvo. S druge strane, ka jugoistoku, prolazeći kroz široka i pitoma polja Panonske nizije, putnik nailazi na zelena brda i jake planine Balkanskog poluostrva. Ta brda je spominjala i Desanka Maksimović na početku potresne „Krvave bajke“, opisujući prostor na kom je živela. Kao i Bele litice Dovera, i ovaj prizor odstupa od miroljubivih stepa Srednje Evrope.

Iako je možda moguće pronaći neke sličnosti između ovih predela kada je reč o geografiji, predela odvojenih od Evropske unije, kada se radi o politici, stvari stoje drugačije. Nasuprot puzećem izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva u Evropskoj uniji, zemlje nikle na brdovitom Balkanu kao svoj glavni spoljnopolitički cilj imaju upravo to članstvo. Nedavno održani Samit zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije je samo to potvrdio. I to baš u Londonu.

O gorućim pitanjima – ni reč

Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, de facto domaćina Samita, navodi se da je, kroz organizaciju Samita, ova ostrvska država privržena evropskoj bezbednosti. Dalje, ključna i najčešća reč koja se navodi u pomenutom zvaničnom obaveštenju jeste i stabilnost. Nije da se baš odviše govori o proširenju, pristupanju i usvajanju standarda i pravnih tekovina Evropske unije. Ne zaboravimo, Berlinski proces jeste jedan vid nadgradnje politike proširenja Evropske unije ka zemljama Zapadnog Balkana, ili bar onome što je ostalo od njega (Hrvatska nije u toj grupi zemalja već pet godina). Opet, u pitanju jeste jačanje i povezivanje regiona na različite načine i u različitim oblastima društvenoig razvoja, ali to ne znači da priča o budućem članstvu u Evropskoj uniji mora da padne u zapećak. Čak i ako se Samit održava u državi koja napušta Uniju.

Program rada na Samitu usmerio se na tri oblasti: na privrednu stabilnost (pre svega, na digitalno tržište); borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma i političku saradnju (naročito, na pitanje nestalih, ratnih zločina i rodnu ravnopravnost). Ovaj Samit je imao svoja obavezna tri dela, sâm Samit, Forum civilnog društva i Forum mladih. Izostao je Poslovni forum. Pored Izvor: http://recom.link 8 | KOLUMNA zemalja Zapadnog Balkana, prisustvovali su i predsednici vlada država članica, kao što su: Austrija, Hrvatska, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Slovenija, Bugarska i Grčka. Otprilike, ove države su prisutne u procesu od samog početka, od Samita u Berlinu 2014. godine. Iako je ovaj samit trebalo da bude poslednji u nizu događaja koje sa sobom nosi Berlinski proces, godišnji samiti će se nastaviti. Iduće godine u Poznanju, u Poljskoj.

Forum civilnog društva i Forum mladih su svoj naglasak stavili na teme kao što su: borba protiv diskriminacije, sloboda medija, regionalna saradnja, privredna stabilnost, pitanja roda i pravna sigurnost. Međutim, ovi forumi su više služili kao prilika za naglašavanje tema prethodno razrađenih u vidu preporuka na sastancima radnih grupa (pre svega, na sastanku u Beču 27. aprila), a ne kao događaj gde će se određena pitanja rešavati. Ishod Samita su samo dve zajedničke izjave: jedna o rešavanju pitanja nestalih osoba i ratnim zločinima i druga o saradnji u razmeni informacija u sprovođenju zakona. Ako ništa drugo, makar je civilno društvo imalo mnogo veću ulogu na ovom Samitu nego što je to bio slučaj ranijih godina. U prilog tome govori i zvanični sastanak koji se održao između zvaničnika vlada zemalja Zapadnog Balkana i predstavnika civilnog društva sa ovog prostora u ponedeljak, 9. jula. Čak i u tome što su preporuke civilnog društva postale deo dokumenata koje su u Londonu potpisali upravo predsednici vlada zemalja iz kojih to civilno društvo i potiče. Međutim, goruća pitanja na koja Evropska komisija skreće pažnju, poput ozbiljnog ugrožavanja vladavine prava u zemljama Zapadnog Balkana, zvaničnici tih zemalja gotovo da nisu ni spomenuli.

Levo kod Albukerkija

Jedanaestog dana jula sa aerodroma Hitrou avioni su otišli na različite strane Evrope, napuštajući Bele litice Dovera. Dobar deo njih je otišao na prostor Zapadnog Balkana. Ovaj samit u okviru Berlinskog procesa se završio. Nije izvesno ni koliko će još trajati Berlinski proces. S druge strane, izvesno je da će postupak pristupanja Evropskoj uniji, koji Berlinski proces podržava, trajati sve dok se ne postignu standardi država članica, poput visokih standarda kada je reč o vladavini prava. Iako se proširenje nije spominjalo u Londonu, izvesno je da je to put kojim se ide do Brisela.

Takođe, izvesno je da nema više vremena za gubljenje u pronalaženju novih skretanja i raskrsnica. Sa zelenih brda i planina Balkana put je jasan. Nazovimo to putokazom ‒ „treba da skrenemo levo kod Albukerkija“. Čisto kako ne bismo uvek omašili pravac. Kako Bele litice Dovera ostaju sve dalje od obala Evropske unije, novi mogući krajolik iste u vidu brdovitog Balkana nije se baš približio. I dalje stoji u mestu. Brda su, ipak, podjednako daleko.

 

Vanja Dolapčev, Beogradska otvorena škola