Krajnja desnica sa dobrim prognozama ulazi u evropske izbore
Izbeglička kriza, strah od islamskog ekstremizma, privredna stagnacija, nezaposlenost - to su teme koje će na mnogim mestima dominirati kampanjom za majske izbore za Evropski parlament. Brojni Evropljani sumnjaju da je Evropska unija u stanju da reši te probleme. U takvoj atmosferi plodno tlo za svoje parole nalaze evroskeptične, nacionalističke i desne populističke partije, a najnovije ankete potvrđuju da će one svoje biračko telo na evropskim izborima još uvećati.
Tome se nada i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) koja je pod provokativnom parolom "Sloboda umesto Brisela" u subotu, 6. aprila započela svoju evropsku izbornu kampanju.
Sa velikim dobicima može da računa i ksenofobična italijanska Liga, ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija, koja prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja može da dogura i do 30% glasova, čime bi postala najjača politička partija u Italiji.
U Francuskoj vlada uverenje da će Nationalni savez, bivši Nacionalni front Marine Le Pen sa osvojenih više od 20% glasova završiti na drugom mestu, iza saveza Republike u pokretu, šefa države Emanuela Makrona, i liberala, piše agencija AFP.
U Holandiji na izbore izlaze čak dve ultradesničarske partije: Islamofobna Partija za slobodu (PVV) Gerta Vildersa, i pre dve godine osnovani desničarski i populistički Forum za demokratiju (FvD), koji je bio veliki dobitnik martovskih pokrajinskih izbora. Zajedno, te dve partije mogu da računaju na dobrih 20% glasova.
Jako su povoljne prognoze i za Austrijsku slobodarsku partiju FPOe, ultradesničare iz separatističke partije Flamanski interesi (Vlaams Belang) i za AfD. Očekuje se da se prvi put u Evropskom parlamentu nađu i predstavnici španske krajnje desnice - partije Vox, koja je u Španiji od decembarskih regionalnih izbora zastupljena u lokalnom parlamentu Andaluzije.
Sve te partije žele da pretvore evropske izbore u plebiscit protiv "evropskih elita", koje optužuju da ne žele da spreče "masovno useljavanje i islamizaciju" Evrope. Te partije zalažu se za "Evropu otadžbina", koje ponovo žele same da kontrolišu svoje granice i da ne budu pod vlašću Brisela. Neki se otvoreno izjašnjavaju za ukidanje EU, ili u najmanju ruku evra, dok drugi nisu toliko eksplicitni.
Na početku predizborne kampanje u nemačkom gradu Ofenburgu, špicenkandidat AfD Jerg Mojten je partije poput italijanske Lige, Slobodarske partije Austrije i mađarskog Fidesa, premijera Viktora Orbana, nazvao mogućim saveznicima. Ujedno je najavio i da će na poziv Matea Salvinija 8. aprila učestvovati na mitingu u Milanu.
Od rastuće evroskeptične klime trebalo bi u Evropskom parlamentu u prvom redu da profitira poslanička grupa "Evropa nacija i slobode" (ENF). Ona trenutno okulja 37 poslanika, među kojima je i Markus Precel iz AfD-a. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi posle izbora mogla da ima više od 60 poslanika, što bi je učinilo četvrtom po snazi u parlamentu.
Do sada, desni populisti su uglavnomi skupštinski plenum koristili kao pozornicu, sa koje su često izazivali ksenofobnim govorima. U odborima, u kojima se odvija pravi zakonodavni proces, nisu bili previše aktivni.
"Protivnici Evrope ne doprinose nimalo radu parlamenta", kaže poslanik nemačke SPD Jo Lajnen. Ipak, mogu da nanesu veliku štetu, pošto njihova bokada otežava postizanje većine.
U sadašnjem sazivu EP ima oko 150 poslanika koji su evroskeptici ili protivnici EU i koji često samo iz principa glasaju protiv određenih predloga, zato što odbacuju zakonodavnu nadležnost EU.
Uz poslanike ENF, to su i članovi poslaničke grupe Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD), u kojoj sede uglavnom pristalice Bregzita iz britanske partije UKIP, ali italijanski poslanici iz Pokreta pet zvezdica. Pored njih, ima i 20 desničarskih poslanika koji nisu članovi nijedne frakcije.
Među njima su i poslanik Nacional-demokratske partije Nemačke (NPD) Udo Fojgt, kao i predstavnici mađarske antisemitske partije Jobik i grčke fašističke stranke Zlatna Zora.
Izvor: EurActiv.rs
