Uspeh zelenih, tradicionalne partije i dalje najjače

Uprkos prognozama da će izbori za Evropski parlament proteći u znaku evroskeptičnih stranaka i predstavljati potres za Brisel, najveće iznenađenje izbora je uspeh zelenih i ekoloških partija, koje su u mnogim zemljama uspele po broju glasova da preteknu tradicionalne partije. Evroskeptične stranke osvojile su više mandata nego na prošlim izborima, ali nisu ostvarile cilj da u budućem sazivu EP imaju više od trećine poslanika.

U Nemačkoj su najveći dobitnici izbora Zeleni, koji su sa osvojenih 20,50% glasova gotovo udvostručili broj mandata u EP i izbili na drugo mesto ispred socijaldemokrata.

Najviše glasova, 28,90% osvojila je konzervativna koalicija Hrisćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) kancelarke Angele Merkel.

I konzervativci su u odnosu na prošle izbore izgubili oko sedam odsto glasova, ali je najveći gubitnik Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), koja je sa 27,3% pre pet godina sada pala na 15,80%.

Stranka čiji je nagli uspon obeležio nemačku političku scenu u poslednjih godinu dana, ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je sa 11% manje nego što se nadala.

U Francuskoj je izbore obeležila mrtva trka centrističke koalicije predvođene  Republikom u pokretu, predsednika Emanuela Makrona, koja je osvojila 22,41% i krajnje desnog, evrofobičnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, sa osvojenih 23,31%.

I u Francuskoj su iznenađenje priredili Zeleni (EELV), koji su sa 13,47% izbili na treće mesto ispred konzervativnih Republikanaca (LR) bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, koji imaju 8,48% glasova.

Italijanski birači su na izborima dali 34,33% glasova desničarskoj i ksenofobnoj Ligi, potpredsednika vlade Matea Salvinija, a za njom sa 22,69% sledi Demokratska partija (PD) levog centra.

Deo vladajuće koalicije, populistički Pokret pet zvezdica osvojio je 17,07% glasova, a Stranka Forca Italija, bivšeg premijera Silvija Berluskonija 8,97% glasova.

U Velikoj Britaniji najviše glasova, 31,71%, osvojila je Bregzit partija Najdžela Faraža, koja se beskompromisno zalaže za izlazak zemlje iz EU, i ona bi mogla da računa sa 32 mandata u EP, pokazuju još nepotpuni rezultati.

Potvrđujući krajnju polarizovanost britanske političke scene, više glasova nego ranije osvojile su i partije koje zastupaju ostanak u EU - Liberalne demokrate (18,55%), Laburisti (14,05%) i Zeleni (11,09%).

Španske izbore obeležila je ubedljiva pobeda vladajućih socijalista (PSOE) sa 33% glasova, dok je liberalno-konzervativna Narodna partija (PP) osvojila 20,13%, a stranka desnog centra Građani 12,17%.

Partija krajnje desnice Voks (Vox), koja je beležila znatan rast popularnosti u Španiji, na evropskim izborima je osvojila 6,20% glasova.

Poljaci su, kao što se i očekivalo, sa 45,56% glasova, najviše poverenja poklonili vladajućoj, evroskeptičnoj i konzervativnoj partiji Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, koja se u kampanjama predstavlja kao čuvar tradicionalnih katoličkih vrednosti Poljaka.

U Poljskoj su ponovo isplivale jasne podele pošto su razvijena zapadna vojvodstva i Varšava glasali za Evropsku koaliciju u koju su se za evropske izbore udružile liberalna Građanska platforma, demohrišćani iz Poljske narodne stranke, socijalisti iz Saveza demokratske levice i Zeleni. Ta koalicija osvojila je 38,30% glasova.

Proleće, novoosnovana stranka prvog javno gej poljskog poslanika, omiljenog gradonačelnika Slupska Roberta Bjedronja 6,04% glasova.

U Rumuniji je 26,79% glasova osvojila konzervativna Nacionalno-liberalna partija (PNL). Nešto manje, 23,39% osvojile su rumunske vladajuće socijaldemokrate (PSD), a odmah za njima sa 21,40% sledi koalicija Savez 2020. USR PLUS, proevropska koalicija centra koja je na platformi borbe protiv korupcije oformljena za evropske izbore.

U Holandiji 18,90% glasova osvojila je Laburistička partija (PvdA), a za njom sa 14,60% osvojenih glasova sledi liberalna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) premijera Marka Rutea. Hrišćansko-demokratski apel (CDA) osvojio je 12,10%, a Zelena levica 10,90% glasova, kao i krajnje desni Forum za demokratiju.

Svojevrsno iznenađenje u Holandiji predstavlja slab rezultat ekstremno desne Partije za slobodu, Gerta Vildersa, koja sa osvojenih 3,50% više neće imati nijedan mandat u EP. Procenjuje se da se deo njenih birača okrenuo novoj evroskeptičnoj partiji, Forumu za demokratiju Tijerija Bodea.

U Belgiji bi se pravim dobitnicima izbora mogli nazvati flamanski nacionalisti. Najviše glasova, 13,5% osvojila je konzervativna, secesionistička partija Nova flamanska alijansa, koja je i inače pojedinačno najjača partija u belgijskom parlamentu.

Najveći uspeh postigla je, međutim, nacionalistička, separatistička partija Flamanski interes (Flams Belang), koja je sa 11,45% utrostručila broj glasova u odnosu na izbore 2014.

Na trećem mestu je sa 10,50% frankofonska Socijalistička partija (PS), a na četvrtom sa 9,58% konzervativno-liberalni Otvoreni flamanski liberali i demokrate (Open VLD).

U Mađarskoj je apsolutni pobednik izbora vladajuća desnčarska partija Fides, premijera Viktora Orbana. Orban je ishod izbora protumačio kao jasnu poruku Mađara protiv ulaska migranata u EU, na čemu se uglavnom temeljila i kampanja njegove stranke.

Drugo mesto sa 16,19% osvojila je socijalno-liberalna Demokratska koalicija bivšeg premijera Ferenca Đurčanja.

Uprkos demonstracijama desetina hiljada Čeha protiv vlade poslednjih mesec dana, na izborima za EP u Češkoj trijumfovala je vladajuća stranka ANO premijera Andreja Babiša dok su izbori doneli sumrak tradicionalnih stranaka, pošto partner u vladi, Češka socijaldemokratska stranka prvi put neće imati nijednog poslanika u EP.

Babišova ANO osvojila je 21,18 odsto glasova, što znači šest poslanika od 21 koliko Češka ima u EP. Od tradicionalnih stranaka koje se ne deklarišu kao antisistemske jedina je jasni uspeh zabeležila Građanska demokratska stranka, 14,5 odsto glasova, pa će ta stranka imati četiri evroposlanika.

Treći su antisistemski, ali proevropski Pirati sa 13,95% glasova i tri evroposlanika, koliko će na osnovu 11,65% imati i liberali iz TOP09 udruženi sa regionalnim partijama iz koalicije STAN.

U Portugalu je 33,38% glasova osvojila Socijalistička partija (PS),  a 21,94% njen tradicionalni rival, Socijaldemokratska partija (PSD) desnog centra. Levičarska partija Levi blok (BE) osvojila je 9,82% glasova. Na četvrtom mestu sa 6,88% je koalicija CDU, koju čine komunisti (PCP) i zeleni (PEV).

Grci su na izborima okrenuli leđa premijeru Aleksisu Ciprasu i njegovoj levičarskoj Sirizi, koja je osvojila 23,74% glasova i imaće po svoj prilici šest mandata. Bolje od nje prošla je konzervativna Nova demokratija Kirijakosa Micotakisa, koja je osvojila 33,25% glasova i sedam mandata.

Koalicija Pokret za promenu, okupljena oko socijalističkog Pasoka osvojila je 7,50% glasova, i dva poslanika, koliko će imati i grčki komunisti iz KKE (5,54%) i ultranacionalistička, po mnogima i neonacistička Zlatna zora (4,86%).

Cipras je posle poraza najavio vanredne izbore koji će biti održani u junu.

U Švedskoj su najviše glasova, 23,60%, osvojile socijaldemokrate premijera Stefana Levena, a za njima sledi liberalno-konzervativna Umerena partija sa 16,80%. Populistička, nacionalno konzervativna partija Švedske demokrate osvojila je  15,40%, a Zelena partija 11,40%.

Austrijanci su, verovatno donekle i pod utiskom skandala oko vicekancelara i lidera Slobodarske partije Austrije Hajnca-Kristijana Štrahea, najviše glasova dali tradicionalnim partijama - konzervativnoj Austrijskoj narodnoj partiji kancelara Sebestijana Kurca (34,90%), i Socijaldemokratskoj partiji Austrije (23,40%). Slobodarska partija ovojila je 17,20%, a Zeleni 14%.

U Bugarskoj je uprkos brojnim skandalima u koje je bila umešana, slavila partija GERB premijera Bojka Borisova sa 30,94% glasova. Bugarska socijalistička partija (BSP) osvojila je 24,24%, a centristički Pokret za prava i slobode (DPS) 16,36%.

Slovaci su najviše glasova dali liberalnoj koaliciji Progresivne Slovačke i građanske demokratije SPOLU, koja je osvojila 20,11%, glasova. Partija Smer - socijaldemokratija bivšegpremijera Roberta Fice osvojila je 15,72%, a populistička, krajnje desna Kotleba - Narodna partija Naša Slovačka Marjana Kotlebe 12,07%.

U Finskoj je 20,8% glasova osvojila Partija nacionalne koalicije (KOK), desnog centra, a uspešna je sa 16% glasova bila i Zelena liga. Socijaldemokratska partija (SDP) dobila je 14,60% glasova, a populistička, evroskeptična Partija Finaca (PS) 13,8%.

U Hrvatskoj su vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) osvojile po četiri mandata.

Još četiri stranke i koalicije uspele su da pređu izborni census od pet odsto i osvoje po jedan mandat u budućem Evropskom parlamentu.

Među njima najviše glasova je osvojila koalicija stranaka desnice, koji se nazivaju Suverenisti, s podrškom 8,52% izašlih. Odmah iza njih po broju osvojenih mandata nalazi se lista doskorašnjeg sudije Trgovačkog suda u Zagrebu Mislava Kolakušića s glasovima 7,89% birača.

Po jedan mandat su osvojili još i populistički Živi zid sa 5,66% glasova i koalicija stranaka centra, Amsterdamska koalicija, sa 5,19%.

Izvor. EurActiv