Novi saziv EP: Nedelja u kojoj je Evropa birala

Godinu dana unazad izbori za Evropski parlament predstavljaju ključni događaj za Evropsku uniju, budući da su oni realan pokazatelj odnosa snaga između pristalica dublje integracije i evroskeptika, koji traže veća ovlašćenja za svoje nacionalne vlade. Šta kažu rezultati? 

Oko 427 miliona Evropljana iz 28 država članica Evropske unije, od četvrtka 23. maja do nedelje 26. maja, imalo je priliku da izađe na izbore za Evropski parlament i dȃ glas onima koji će sedeti u Evropskom parlamentu narednih pet godine. Prvi su na glasanje izašli Holanđani i Britanci, 23. maja, dok su dan posle izbori bili organizovani u Irskoj kao i u Češkoj, u kojoj su građani imali prilike da glasaju i u subotu, kada su glasali Letonci, Maltežani i Slovaci. U preostalim državama članicama EU (21) izbori su bili organizovani u nedelju, 26. maja.

Evropski građani i građanke birali su 751 predstavnika širom EU, koji su ih privukli svojim idejama, programima i ciljevima za koje će se zalagati u narednim sazivu Evropskog parlamenta.

Na izborima ove godine učestvovala je ipak i Velika Britanija, koja će ponovo imati 73 poslanika, sve dok se konačno ne desi Bregzit. Nakon toga, planirano je da se broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705, a 27 preostalih mesta bi bilo dodeljeno drugim zemljama članicama.

Već godinu dana, izbori za Evropski parlament predstavljaju ključni događaj za Evropsku uniju, budući da su oni realan pokazatelj odnosa snaga između pristalica dublje integracije i evroskeptika, koji traže veća ovlašćenja za svoje nacionalne vlade. Ovi poslednji su bili prilično glasni tokom izborne kampanje i više nego poletni u najavama rasta njihove snage u strazburškim klupama.

Šta se desilo?

Trenutno u Evropskom parlamentu (2014‒2019) postoji osam političkih grupa:

• Evropska narodna stranka (European People’s Party ‒ EPP);
• Progresivni savez socijalista i demokrata (Progressive Alliance of Socialists and Democrats ‒ S&D);
• Savez liberala i demokrata za Evropu (Alliance of Liberals and Democrats for Europe ‒ ALDE);
• Zeleni (Greens/European Free Alliance ‒ Greens/EFA);
• Evropski konzervativci i reformisti (European Conservatives and Reformists ‒ ECR);
• Evropa slobode i direktne demokratije (Europe of Freedom and Direct Democracy ‒ EFDD);
• Evropska ujedinjena levica/Nordijska zelena levica (Confederal Group of the European United Left ‒ Nordic Green Left ‒ GUE/NGL) i
• Evropa nacija i sloboda (Europe of Nations and Freedom ‒ ENF).

Prvi put, još od prvih izbora za Evropski parlament 1979. godine, izlaznost na izborima je porasla, sa zabeleženih 51% (u 2014. ta brojka je iznosila 43%). Takođe, ukoliko se pogleda izlaznost po državama članicama, ona nigde nije manja od 20%. Najveća je bila u Belgiji – 88%, dok je najniža bila u Slovačkoj – 23%.

Rezultati izbora pokazali su da su tradicionalne partije, u prvom redu EPP i S&D osvojile manje mesta nego u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta, dok su veći broj mesta dobili liberali, zeleni i populističke političke opcije. Već je sada izvesno da su i dalje najveće poslaničke grupe Evropska narodna partija (EPP) i Savez socijalista i demokrata (S&D), ali i da će im biti potreban treći partner za formiranje nove parlamentarne većine koja će birati novu Evropsku komisiju.

U prethodnom sazivu EP ove dve političke grupacije imale su 404 poslanika, što je u odnosu na 751 poslanika koliko sedi u EP, bilo dovoljno za većinu. Ta brojka je sada manja za 78 poslanika i iznosi 326 poslanika. EPP u novom sazivu EP ima 179 poslanika što je za 37 manje nego u prethodnom, dok socijalisti imaju 153 što je 41 poslanik manje.

U odnosu na prethodni saziv EP, liberali će imati 104 mandata, što je za 36 poslanika više u odnosu na prethodnih pet godina, kada je u ovoj političkoj grupaciji sedelo 68 poslanika.

Grupa zelenih, od prethodnih 52 poslanika, u narednih pet godina brojaće 74, dok su veći broj poslanika osvojile i političke grupacije evroskeptičnih stranaka. Ukoliko grupišemo tri političke grupacije evroskeptika iz prethodnog saziva ‒ Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Evropa nacija i slobode (ENF) i Evropa slobode i direktne demokratije, ukupno imamo 176 poslanika, što je za 23 više nego ranije.

Kako će biti?

Prva sednica novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul u Strazburu, kada će biti izabran i predsednik Evropskog parlamenta, kao i 14 potpredsednika i sastavi parlamentarnih odbora. Lideri država članica već su se videli na vanrednom samitu EU 28. maja u Briselu, kako bi dali svoje predloge kada je u pitanju imenovanja onih koji će u narednom periodu biti na čelu evropskih institucija ‒ Evropske komisije, Evropskog saveta, Evropske centralne banke i Evropske službe za spoljne poslove.

Jelena Babić, Beogradska otvorena škola