Kuda nas nosi zeleni talas?
Arhiva: U fokusu

Kuda nas nosi zeleni talas?

21.06.2019.

Jasno je da bez Zelenih neće biti stabilne proevropske većine u Evropskom parlamentu. Istaknuti političari među Zelenima istakli su da su za njih, u tom predstojećem formiranju većine, ključne sledeće teme: konkretne mere u pogledu borbe protiv klimatskih promena, investicije i socijalne kohezije, kao i apsolutna posvećenost unapređenju ljudskih prava, posebno u državama u kojima su ona ugrožena. 

„Petak za budućnost“ postao je prepoznatljiv metod borbe aktivista nove generacije: iz školskih klupa oni petkom odlaze na proteste kako bi ukazali na značaj borbe protiv klimatskih promena. Čini se da su ih nešto stariji građani Evrope, koji imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament, dobro razumeli, što su i pokazali na biralištima svojih država članica.

Ovako se mogu tumačiti rezultati izbora za Evropski parlament, održani krajem maja ove godine, na kojima su značajan uspeh ostvarile stranke okupljene u Evropskoj zelenoj stranci. U novom sazivu Evropskog parlamenta sedeće 74 evroposlanika okupljenih u grupi Zeleni – Evropski slobodni savez (Greens – EFA). To je čak 22 mesta više u odnosu na prethodni saziv, što čini ovu grupu četvrtom po snazi u Evropskom parlamentu, i daje im ozbiljan kapital za predstojeće pregovore o formiranju većine u Evropskom parlamentu i izboru novog lidera Evropske komisije. Najimpresivniji rezultat Zeleni su ostvarili u Nemačkoj, iz koje će put Brisela i Strazbura krenuti 21 poslanik, što je skoro duplo više u odnosu na prethodni saziv. Zeleni su se na ovim izborima u Nemačkoj probili na drugo mesto po snazi, iza vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, predvodnice među strankama okupljenim u porodici Evropske narodne partije – (European People’s Party – EPP).

Dobar rezultat zabeležili su u Francuskoj, gde su sa 13% glasova završili na trećem mestu iza lista koje su predvodile stranke Mari Le Pen i predsednika Emanuela Makrona, tako da će se u novom sazivu naći i 12 poslanika iz Francuske.

Pored Nemačke i Francuske, zeleni talas osetio se i u Finskoj (16%), Irskoj (11%), Velikoj Britaniji (skoro 12%), kao i u Belgiji, Holandiji i Luksemburgu. U ovim državama članicama Zeleni su ostvarili rast u odnosu na 2014. godinu i one će imati više zelenih evroposlanika nego pre pet godina. Iz Austrije će, uprkos pristojnom rezultatu Zelenih (14%), put Evropskog parlamenta krenuti jedan evroposlanik manje nego 2014. (2 umesto 3), dok je pad zabeležen i u Švedskoj, iz koje će u novi saziv Evropskog parlamenta doći dva poslanika, umesto četiri koliko ih je bilo 2014. godine.

Zeleni – dosledni svojim principima

Pre nego što otkrijemo kuda nas nosi, potrebno je da se kratko osvrnemo na to kako je ovaj zeleni talas, koji je preplavio Evropu, najpre nastao.

U kampanju za ove izbore Zeleni su, umesto s jednim „isturenim kandidatom“, krenuli s dvoje kandidata, tačnije kandidatom i kandidatkinjom – Ska Keler iz Nemačke i Basom Eikhautom iz Holandije, na taj način demonstrirajući privrženost vrednostima jednakosti i ravnopravnosti. U „Prioritetima“[1] koje su izložili pred ove izbore, počeli su od teme klimatskih promena, prepoznajući ih kao ključni izazov vremena u kojem živimo. Prelazak na obnovljive izvore energije, energetska efikasnost, napuštanje uglja kao energetskog resursa i kreiranje novih „zelenih“ poslova u regionima ekonomski ranjivim na ovakve promene –  ključna je poruka Zelenih u cilju ograničenja rasta globalne temperature na 1,5 stepena Celzijusa. U vreme kada i dalje glasno odjekuju navodi izveštaja Međuvladinog panela za klimu (Intergovernmental Panel for Climate Change)[2], objavljenog prošle godine, da imamo još 12 godina za odlučnu klimatsku akciju i sprečavanje klimatske katastrofe, rezultat Zelenih stranaka širom EU pokazuje da su birači ovo pitanje prepoznali kao prioritetno. Pitanje klimatskih promena do te mere je postalo relevantno da su ga i druge stranke na ovim izborima visoko pozicionirale, mada na taj način nisu poremetile primat Zelenih u ovoj temi.

Stavovi Zelenih po pitanju klimatskih promena, očuvanja javnog zdravlja, borbe protiv zagađenja vazduha i vode, održivog transporta i ostalih tema koje potpadaju pod temu zaštite životne sredine jesu nešto sa čime ih većina birača identifikuje. Međutim, za ovakav rezultat jednako su važni i drugi aspekti njihovog delovanja odnosno ključne vrednosti – borba za rodnu ravnopravnost, progresivna poreska politika, jednak pristup kvalitetnom obrazovanju, praksama i poslovima za mlade, odbrana prava na azil i uspostavljanje sigurnog prolaza za migrante i poslednji, ali nikako manje važan – insistiranje na odbrani vladavine prava i osnovnih ljudskih prava.

Upravo su svojom principijelnošću u ovim pitanjima zeleni za sebe pridobili razočarane birače velikih, tzv. mainstream partija, pre svega socijaldemokrata. Primetno je da su ustupci velikih partija počeli još 2008. godine. Nakon svetske ekonomske krize, socijaldemokrate su podržale mere štednje i na taj način izdale poverenje svojih birača. Pored toga, primetni ustupci po pitanju ljudskih prava i pitanja migracije, koje su velike partije činile kako bi na neki način amortizovale talas s druge, radikalno desne strane političkog spektra, gurnuo je birače u naručje zelenih koji su ostali dosledni svojim principima.

Jasni nagoveštaji

Pažljivim pratiocima prilika na političkom spektru Evrope ovakav rezultat Zelenih možda ne predstavlja preveliko iznenađenje. Vesnik promena na evropskom nivou bili su izbori održani u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, u oktobru prošle godine. Vreme je pokazalo da su bavarski izbori bili Evropa u malom, budući da su vladajući demohrišćani na tim izborima zabeležili istorijski loš rezultat, izgubivši apsolutnu većinu, da su se Zeleni popeli na drugo mesto sa iznenađujućih 17% glasova, da su socijaldemokrate doživele istorijski pad, kao i da su populističke desne snage, u slučaju Bavarske okupljene u Alternativi za Nemačku, nastavile da osvajaju sve više političkog prostora.

Ono što je posebno ohrabrujuće za zelene jeste struktura, odnosno godine biračkog tela koje im je poklonilo poverenje. Rezultati izlaznih anketa u Nemačkoj, na primer, pokazali su da je 30% ljudi mlađih od 30 godina glasalo za Zelene. Pored toga, većina birača koji su izašli na birališta prvi put poklonili su poverenje strankama iz ove grupe.

Novi raspored evropskih snaga

Utisak je da smo se u ponedeljak, 27. maja, probudili u drugačijoj Evropi, budući da su najveće porodice partija po prvi put izgubile apsolutnu većinu. Zahvaljujući uspehu Zelenih, u novoj Evropi i dalje su brojnije proevropske snage, koje će činiti dve trećine novog saziva Evropskog parlamenta. Važno je napomenuti da je tome doprinela i renesansa koju je doživela Savez liberala i demokrata za Evropu – Alliance of Liberals and Democrats for Europe ‒ ALDE, koja je zahvaljujući njihovoj pridošlici, Emanuelu Makronu i francuskoj listi Renesansa, takođe ostvarila istorijski rezultat sa 106 mesta.

Jasno je da bez Zelenih neće biti stabilne proevropske većine u Evropskom parlamentu. Međutim, njihovo učešće u politici u državama članicama Evropske unije pokazalo je da su spremni da budu konstruktivni učesnici različitih koalicija. Zeleni su već deo vlade u Švedskoj i Luksemburgu. Velike su šanse da će Zeleni zauzeti svoja mesta u novoj Vladi Danske. Dobri rezultati na belgijskim parlamentarnim izborima, održanim istog dana kada i izbori za Evropski parlament, daju im snažnu poziciju u razgovorima za formiranje tamošnje Vlade. Da se ponovo vratimo na presudno važnu Nemačku – Zeleni učestvuju u vlasti u devet federalnih država i bili su deo pregovora za formiranje Vlade u Nemačkoj nakon izbora 2017. godine.

Međutim, podršku uslovljavaju ispunjenjem ključnih zahteva sadržanim u njihovom programu. Istaknuti političari među Zelenima, poput prethodno pomenutog Basa Eikhauta, kao i Svena Gigolda, zelenog evroparlamentarca iz Nemačke, istakli su da su za njih u predstojećem formiranju većine ključne sledeće teme: konkretne mere u pogledu borbe protiv klimatskih promena, investicija i socijalne kohezije, kao i apsolutna posvećenost unapređenju ljudskih prava, posebno u državama u kojima su ona ugrožena, poput Mađarske, Poljske, Rumunije, Slovačke i Malte – državama u kojima je desni populizam u naletu i iz kojih, u novom sazivu Evropskog parlamenta, neće biti nijednog poslanika Zelenih.

 

Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola