Šesti samit EU-Zapadni Balkan: Šta je dogovoreno u Poznanju?

Kao i prethodnih godina, glavna pitanja koja utiču na evropski put regiona su: vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, zatim pitanja dobrog upravljanja, regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa i pomirenja. 

U okviru Berlinskog procesa, održan je šesti Samit Evropska unija – Zapadni Balkan. U Poznanju, 4. i 5. jula okupili su se lideri zemalja Zapadnog Balkana, kao i predstavnici država članica i visoki predstavnici Evropske unije. Samit je održan u Poznanju jer Berlinskom procesu trenutno predsedava Poljska i nadovezuje se na prethodne samite održane u: Berlinu, Beču, Parizu, Trstu i Londonu.

Kao i ranijih godina, glavna pitanja koja utiču na evropski put regiona su: vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, zatim pitanja dobrog upravljanja, regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa i pomirenja. Ni u Poznanju nisu izostali razgovori o ovim temama. Govorilo se i o teškoćama i načinima za prevazilaženje istih.

O ekonomiji

Između ostalih tema, u oblasti ekonomije, kao naročito važna izdvojila se regionalna ekonomska integracija, što podrazumeva implementaciju reformi čiji je cilj da donesu prosperitet regionu i ojačaju ekonomske veze između zapadnobalkanskih partnera. Pohvaljen je napredak postignut u implementaciji višegodišnjeg Akcionog plana za razvoj regionalne ekonomske zone (Regional Economic Area), ali i prepoznate su glavne poteškoće.

U okviru pitanja regionalne ekonomske integracije, reči je bilo i o uzajamnom priznavanju visokoškolskih i profesionalnih kvalifikacija, o važnosti istraživanja i inovacija, investicionoj politici i sprovođenju pojedinačnih akcionih planova u ovoj oblasti, ali i o diversifikaciji finansijskih tržišta.

Preduzetništvo i socijalno preduzetništvo takođe su našli svoje mesto na ovom Samitu. Primećeno je da je, uprkos tome što se region dobro ekonomski oporavlja, situacija na tržištu rada i dalje izazovna – i dalje je visoka stopa nezaposlenosti, zbog čega obrazovna politika treba više da se usmeri ka osposobljavanju mladih i omogućavanju sticanja šireg spektra veština – od preduzetničkih do „mekih“. Na tragu ovoga, pozdravljena je šema Garancije za mlade u iznosu od 10 miliona evra, pokrenuta u saradnji Komisije i Evropskog investicionog fonda početkom 2019. godine, sa ciljem da podstakne zapošljivost mladih u regionu Zapadnog Balkana kroz osnaživanje njihovih preduzetničkih kapaciteta i povećanja šansi za zaposlenje.

U okviru Samita održan je i Biznis forum Zapadnog Balkana koji je podstakao diskusiju između vlada, biznis sektora i civilnog društva o ključnim ekonomskim problemima. Pohvaljen je i napredak ostvaren u privatnom sektoru, kao i uspostavljanje Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

Posebna pažnja bila je posvećena i donošenju Deklaracije o integraciji Roma, kojom su lideri preuzeli konkretne obaveze sa ciljem integracije Roma, a naročito u oblasti zapošljavanja, stanovanja, zdravstva, obrazovanja i dr.

O povezivanju regiona (Connectivity)

Povezanost je pokretač rasta i zapošljavanja i podstiče privlačenje investicija, čime se povećava konkurentnost regiona. Komisija je predložila novi Paket za povezivanje vredan 180 miliona evra, koji će biti implementiran kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, a koji će obuhvatati osam novih transportnih i energetskih projekata.

Kada je reč o saobraćaju, lideri su se usaglasili i da će sprovoditi prioritetne politike identifikovane od strane Transportne zajednice za period 2019‒2020, a s ciljem da se unapredi mobilnost ljudi i robe na Zapadnom Balkanu. Ovo uključuje i rad na povećanju bezbednosti na putevima, ali i izradu Akcionog plana za implementaciju Strategije za regionalni železnički saobraćaj.

Pozdravljeno je stupanje na snagu regionalnog sporazuma o smanjenju cene rominga, koji se smatra velikim postignućem u okviru Digitalne Agende za Zapadni Balkan i dobrim primerom regionalne saradnje.

O povezanosti među ljudima

Još jednom je naglašena važna uloga civilnog društva u procesu izgradnje participativnih demokratija na Zapadnom Balkanu, ali i u procesu evropskih integracija. Stručna zajednica bila je uključena u pripremu Samita i održana su dva važna foruma koja su pratila Samit – Think Tank forum i Forum civilnog društva.

Glavna preporuka Think Tank foruma u Poznanju je da bi trebalo, kroz razvoj administrativnih i finansijskih kapaciteta, ojačati ulogu lokalnih zajednica u Berlinskom procesu i procesu evropskih integracija.

U okviru Foruma civilnog društva razmatrana su pitanja razvoja trećeg sektora i njegova saradnja s lokalnim vlastima, pitanja koja se tiču omladinskih politika i preduzetništva. Razgovaralo se i o klimatskoj politici, kao i uticaju na ekonomski rast i transformaciji energetskog sektora, ali i o tome na koji način civilno društvo može da se uključi u rešavanje izazova kao što su korupcija, dezinformacije, hibridne pretnje demokratiji, ali i u podsticanje kulturne saradnje u regionu u cilju pomirenja.

Jedna od najbitnijih preporuka jeste da je neophodno uključiti civilno društvo i predstavnike trećeg sektora jer mogu da doprinesu procesima koji se odnose na bolju povezanost regiona, ali napredak njegove evropske integracije.

Kada je reč o povezivanje mladih u regionu, neizbežno su pohvaljeni rad i uspesi Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) koja kontinuirano doprinosi saradnji i povećanoj mobilnosti mladih ljudi.

O bezbednosti

Razmatran je i napredak koji je postignut u oblasti bezbednosti i još jednom prepoznate mnoge zajedničke pretnje, kako u regionu Zapadnog Balkana, tako i u celoj Evropi. Neki od glavnih bezbednosnih izazova su eksploatacija migranata i drugih ugroženih grupa u organizovanom kriminalu ili u terorističke svrhe, krijumčarenje ljudi, narkotika ili oružja, radikalizacija, hibridne pretnje i druge.

Važnu ulogu u rešavanju bar nekih bezbednosnih problema predstavlja razmena informacija u oblasti sprovođenja zakona kao i integrisani multisektorski odgovor na pretnje, uz osnaživanje saradnje s privatnim sektorom i civilnim društvom.

Još jednom je potvrđeno da borba protiv korupcije ostaje prioritet regiona. Korupcija utiče na društvo u celini i preusmerava sredstva na štetu onih sektora gde su najpotrebnija.

Tema u oblasti bezbednosti bila je i borba protiv dezinformacija i izazovno medijsko okruženje, koje narušavaju demokratske vrednosti i principe. Lideri su se obavezali da će ojačati kapacitete medija i društva da se nose s dezinformacijama, uz uključivanje drugih relevantnih aktera, poput institucija, tehnoloških divova i akademske zajednice.

Kakva je budućnost procesa?

Berlinski proces je svakako doprineo ekonomskoj saradnji, društveno-ekonomskoj integraciji i rastu regiona, ali i približavanju od kojeg svi imaju koristi.

Takođe, doprineo je mnogo kao forum za otvoren dijalog. Ipak, zaključeno je da u proces treba uključiti širi spektar aktera – sve one koji mogu imati uticaj na političke, ekonomske, socijalne, kulturne i bezbednosne odnose.

Još jednom, lideri su se složili da Berlinski proces pokazuje posvećenost ideji izgradnje stabilnog, sigurnog i prosperitetnog regiona Zapadnog Balkana, kao i posvećenost njegovoj evropskoj perspektivi.

Sledeće godine proces zajednički organizuju Bugarska i Makedonija.

Vidimo se.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola