Prvih 100 dana nove Evropske komisije
Arhiva: U fokusu

Prvih 100 dana nove Evropske komisije

31.03.2020.

U svom prvom govoru, Ursula fon der Lajen predstavila je „šest ključnih prioriteta“ za petogodišnji mandat nove Komisije na čijem je čelu: evropski Zeleni sporazum; Evropa prilagođena digitalnom dobu; ekonomija koja radi za ljude; jača Evropa u svetu; zaštita evropskog način života i novi podsticaji evropskoj demokratiji.  Na dosadašnji rad Komisije i njene rezultate svakako su, u ogromnoj meri, uticale i neočekivane okolnosti na međunarodnom planu.

Predstavljamo neke od najznačajnijih rezultata Evropske komisije tokom prvih 100 dana njenog rada, ali i izazova s kojima će se Komisija u budućnosti suočavati.

Klimatski neutralni kontinent do 2050. godine

Jedan od glavnih prioriteta je da do 2050. godine evropski kontinent bude „prvi klimatski neutralni kontinent na svetu“, sa nula emisija gasova sa efektom staklene bašte. U tom cilju je, već 11. dan od stupanja Komisije na dužnost, usvojen Evropski zeleni sporazum (European Green Deal) koji ima cilj da transformiše način na koji države članice Unije proizvode, troše i koriste resurse. On predstavlja svojevrsnu mapu puta za „zaustavljanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja i zaštitu biodiverziteta kontinenta“.

Pored Zelenog sporazuma, Evropska komisija donela je i Zakon o klimi i Investicioni plan za primenu Zelenog sporazuma, ali i pravedan tranzicioni fond za podršku regionima koji su najviše pogođeni industrijskom tranzicijom. Komisija je 101. dana svog rada predstavila i Industrijsku strategiju s konkretnim akcijama za unapređenje konkurentnosti industrije EU, posebno malih i srednjih preduzeća. Na ovom planu, Komisiju dalje čeka donošenje Strategije biodiverziteta, i Akcionog plana za kružnu ekonomiju, kao i Strategije za održivu poljoprivredu („od polja do stola“) kojom bi se pružila potpora poljoprivrednicima i osigurala održivost u poljoprivredno-prehrambenom lancu.

Oblikovanje digitalne budućnosti Evrope

Jedan od prioriteta Komisije Ursule fon der Lajen je i rad na unapređenju digitalne budućnosti Evrope. Na tom planu, postignuto je sledeće: EK je u novom sazivu usvojila strategiju Oblikovanje evropske digitalne budućnosti, koja uređuje oblasti sajber bezbednosti, digitalnog obrazovanja, veštačke inteligencije i ima cilj da se „pomogne svakome da iskoristi mogućnosti koje donose tehnološke promene“. Kada je u pitanju veštačka inteligencija (Artificial Intelligence ‒ AI), kako nije uspela da pokrene zakonodavnu proceduru, Komisija je predstavila Belu knjigu o veštačkoj inteligenciji. Do kraja godine Komisija će doneti i nova pravila o veštačkoj inteligenciji koja će poštovati prava i bezbednost ljudi, kao i zakon o digitalnim uslugama koji će precizirati obaveze i modernizovati pravila za onlajn-platforme.

Jača Evropa u svetu

Jača Evropa u svetu odnosi se, pre svega, na politike koje se tiču proširenja i politiku susedstva. Komesar za proširenje Oliver Varhelji (Olivér Várhelyi) predstavio je novu, unapređenu metodologiju procesa proširenja, sadržanu u dokumentu ‒ „Unapređenje procesa pristupanja – Verodostojna EU perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana“. Ovaj dokument sadrži predloge kako da proces bude predvidljiviji, dinamičniji, kredibilniji i s jasnijim političkim usmeravanjem. Predstavljanjem nove strategije, Unija nastoji da učvrsti svoj položaj u regionu Zapadnog Balkana i da proces proširenja vrati na političku agendu Unije kao jedan od prioriteta. Na ovom planu ostaje da se vidi da li će države koje se protive proširenju (Holandija, Danska, Francuska) dati zeleno svetlo za otpočinjanje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Jedno od većih postignuća „geopolitičke“ Evropske komisije Ursule fon der Lajen je svakako obnavljanje i jačanje partnerstava na afričkom kontinentu. Predsednica Komisije je, tokom prve nedelje na funkciji, posetila sedište Afričke unije u Etiopiji. Tom prilikom su predložene osnove buduće Strategije sa Afrikom. Ona će biti predstavljena nakon Samita EU ‒ Afrička unija u oktobru 2020. godine, a trebalo bi da sadrži političke planove koji bi doprineli u oblasti „zapošljavanja, migracija, mobilnosti, mira i digitalne tranzicije“.

Ravnopravnost polova

Tokom prvih 100 dana rada, Komisija se bavila i pitanjem rodne ravnopravnosti. Komesarka za ravnopravnost Helena Dali (Helena Dalli) i potpredsednica za vrednosti i transparentnost Vera Jurova (Vera Jourová) predstavile su početkom marta Strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2020‒2025. Strategija predlaže niz mera, među kojima su obavezna transparentnost plata, kriminalizacija određenih oblika nasilja nad ženama i osnivanje radne jedinice za jednakost. Strategijom se EU obavezuje da uključi perspektivu rodne ravnopravnosti u politike u svim oblastima.

Poštena minimalna plata

Konačno, komesar za poslove i socijalna prava, Nikolas Šmit (Nicolas Schmit), u januaru je pokrenuo konsultacije za borbu protiv dampinga nadnica širom Unije, ali to nije bilo dovoljno da rezultira konkretnim predlogom pravnog akta.

U potrazi za jedinstvenim rešenjem

Na rad Komisije i njene rezultate svakako su u ogromnoj meri uticale neočekivane okolnosti na međunarodnom planu. Komisija se suočava s dve vanredne situacije, jedna na grčkoj granici, usled spora s Turskom oko primenjivanja sporazuma o migracijama iz 2016. godine, gde su hiljade izbeglica pokušale da uđu u Evropu. Druga, za koju mora da pronađe koordinisani odgovor svih svojih članica, jeste pandemija koja je zavladala svetom usled pojave virusa korona (Covid-19).

Unija mora da pronađe jedinstveno rešenje za koordinisani pristup upravljanju granicama i krizama ili, kako je predsednica Komisije rekla, ne krizama već novim hitnim prioritetima ili neočekivanim izazovima. Ovakvi neočekivani izazovi zahtevaju „više Unije“, a za to je neophodno postojanje novog budžeta. Pregovori o novom sedmogodišnjem budžetu EU nikako ne nailaze na konsenzus među državama članicama, kada je u pitanju procenat njihovih nacionalnih budžeta koji su spremni da izdvoje za zajednički budžet EU. Situaciju dodatno komplikuju i trgovinski pregovori EU i Velike Britanije, čiji lideri zahtevaju da pregovori koji su počeli 2. marta budu zaključeni do kraja godine, što svakako predstavlja ogroman pritisak. Ovi pregovori imaju za cilj da obezbede trgovinske i druge veze Velike Britanije i Unije.

Komisija jeste mesec dana kasnila s preuzimanjem funkcije, ali se ipak nadamo da u ovoj situaciji neće važiti izreka „po jutru se dan poznaje“, kao i da će Komisija Ursule fon der Lajen uspeti da se izbori s neočekivanim izazovima i u narednih 1.500 dana realizuje istaknute prioritete.

 

Andrijana Lazarević, Beogradska otvorena škola