Pandemija dovodi u pitanje planove nemačkog predsedavanja EU
Pandemija korona virusa dovela je u pitanje ambiciozne planove Nemačke za predstojeće predsedanje EU. Kancelarka Angela Merkel moraće da menja dosadašnje planove, bilo da je reč o borbi protiv klimatskih promena ili o evropskom dijalogu sa Kinom.
Vlasti u Berlinu naumile su puno toga da urade za šest meseci u kojima će Nemačka biti na čelu Saveta EU - jedna od ključnih reči je digitalizacija, druga je evropski sistem azila. U obe oblasti Nemačka oseća poseban pritisak da deluje, obe zahtevaju zajedničko evropsko rešenje. To važi za pitanje da li će kineske firme moći da učestvuju u izgradnji i upravljanju novom telekomunikacionom mrežom 5G, i za pitanje kako napokon pronaći rešenje za migratorni pritisak koje bi bilo smatrano pravednim.
Ali druga polovina godine, u kojoj će nemačka kancelarka i Ministarstvo inostranih poslova moći da režiraju evropske pregovaračke procese, već je opterećena drugačijim očekivanjima i skrivenim problemima, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Da bi opisali još dve teme sa kojima će predsedavajući EU morati da se pozabavi, nemačke diplomate povremeno slikovito govore o dva ledena brega koji već duže vreme uplovljavaju u agendu druge polovine godine, a to su Bregzit i višegodišnji budžet EU.
Sve te važne i velike tematske celine, prema oceni planera programa predsedavanja u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova, nisu u potpunosti potisnute, ali su ipak gurnute pod drugačije svetlo, izmenjene i dodatno zakomplikovane.
Pandemija je, u prvom redu, drastično izmenila diplomatske uslove rada u Berlinu (i u Briselu). Ni evropske institucije ni centrala nemačkog ministarstva u Berlinu ne mogu da ispolje svoje pune kapacitete u uslovima ograničenja kontakata, mobilnog rada od kuće, audio i video-konferencija, piše FAZ.
Sve se češće čuje da posebno kod spornih pitanja, u tvrdim pregovorima, tehnike virtuelne komunikacije imaju svoje granice. Pregovarački trikovi, poput onog starog ultimatuma da niko od učesnika ne sme da napusti prostoriju dok se ne pronađe rešenje, nemoguće je primeniti ako učesnici ne samo što nisu u istoj prostoriji, već sede rasuti širom Evrope pred svojim kamerama.
Kancelarka Angela Merkel je u redovnoj nedeljnoj video-poruci obećala da će nemačka vlada uprkos pandemiji tokom svog predsedavanja EU pokloniti pažnju i drugim pitanjima. Ona je priznala da će to predsedavanje zbog virusa biti drugačije nego što se zamišljalo. Urgentna tema će, na primer, biti kako se u svim državama EU može uspostaviti efikasni evropski zdravstveni sistem. Ipak, važna oblast rada ostaće, prema rečima kancelarke, borba protiv klimatskih promena.
Kao tačku koju namerava da zadrži na evropskom dnevnom redu, kancelarka je navela trgovinu dozvolama za emisiju štetnih gasova u vazdušnom i brodskom saobraćaju.
FAZ, međutim, piše da upravo temi klimatskih promena preti opasnost da sklizne sa agende EU, pošto sledeća globalna klimatska konferencija, za koju Brisel namerava da pripremi svoje zaključke, neće kako je planirano biti održana u novembru u Glazgovu, već će verovatno biti odložena na godinu dana. Ako otpadne taj rok kao faktor pritiska da se donesu odluke i postigne saglasnost, veliki su izgledi i za odlaganje konsultacija o klimatskim ciljevima EU.
Nemački dnevnik ocenjuje da će najveći uticaj kriza sa korona virusom imati na evropski višegodišnji budžet. Dosadašnji budžetski predlozi neće biti dovoljni da finansiraju projekte zdravstvene i ekonomske pomoći koje je EU već definisala ili još razmatra. Nemačka kancelarka je najavila da će Uniji za naredni sedmogodišnji budžetski period biti potrebno znatno više novca. Za Nemačku kao najvećeg budžetskog platišu uloga predvodnika i moderatora u tim pregovorima krije poseban izazov.
I najveći spoljnopolitički cillj, koji je Angela Merkel planirala za nemačko predsedavanje EU, veoma zavisi od razvoja pandemijske krize. Reč je o odnosu EU i Kine.
Za početak septembra u Lajpcigu je planiran samit svih šefova država ili vlada EU sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Samit je izuzetno važan za kancelarku koja se zalaže da EU usvoji jedinstveniji stav prema Kini. FAZ piše da je i zbog tog samita EU pod pritiskom da deluje, pošto bi bilo poželjno da države članice prethodno definišu zajednički stav o učešću kineskih firmi u osposobljavanju evropske 5G mreže.
Još nije odlučeno da li će samit biti organizovan kao virtuelan sastanak, ili će možda biti i odložen. U obzir dolazi i umanjena verzija, pri čemu ne bi učestvovali predstavnici svih evropskih zemalja, već samo Nemačka kao predsedavajuća i institucije EU. Time bi mnogi lideri manjih članica EU ostali bez prilike da se rukuju sa najmoćnijim čovekom Azije i da se sa njim ovekoveće na tradicionalnoj "porodičnoj fotografiji", piše franfurtski list.
Izvor: EurActiv.rs
