O mladima u Evropskoj uniji i Srbiji - negativni trendovi i koraci ka poboljšanju
Arhiva: U fokusu

O mladima u Evropskoj uniji i Srbiji - negativni trendovi i koraci ka poboljšanju

Na osnovu najnovijeg Izveštaja Evropske komisije u oblasti implementacije EU strategije za mlade u periodu 2019−2021. godine, procenjeno je da oko 86 miliona mladih živi na teritoriji Evropske unije. To znači da je svaka šesta osoba u Evropi mlada osoba, uzrasta od 15 do 30 godina. Udeo mladih u evropskoj populaciji se u drugoj deceniji 21. veka (2010−2019) smanjio za 1,8%. Kada je reč o posledicama pandemije na život i funkcionisanje mladih zabeleženo je da se, uprkos prethodnom kontinuiranom opadanju NEET populacije mladih (onih koji nisu u obrazovnom sistemu (Not Educated), zaposleni (in Employment) ili na obuci (in Training), ona ponovo popela na 13,7%, koliko je iznosila i u 2017. godini. Takođe, u pandemiji stopa nezaposlenosti mladih u Evropskoj uniji se sa 11,9% u 2019. popela na 13,3% u 2020. godini, što dodatno govori o otežavanju svakodnevnog života mladih, naročito u kontekstu obezbeđivanja sigurnih finansijskih izvora. Dostupna statistika nam ukazuje na negativne trendove kada je reč o životima mladih u EU, te novonastalim izazovima s kojima se suočavaju.

Kakva je situacija u Srbiji?

Loše, gore

Prema poslednjoj objavljenoj proceni broja stanovništva s kraja 2019. godine, mladih (15–30 godina) ima 1.141.016 i čine 16,47% populacije u Srbiji, odnosno skoro šestinu stanovništva. Vlada Republike Srbije je za 2021. godinu izdvojila za mlade 0,08% ukupnog budžeta, što svedoči o nedovoljnom prepoznavanju značaja ove oblasti. U kontekstu omladinske politike i aktuelnog stanja u Srbiji treba istaći da nešto više od trećine jedinica lokalnih samouprava (35,9%) nema formiranu kancelariju za mlade, a da skoro 80% (79,3%) nema opredeljena sredstva za finansiranje udruženja mladih i za mlade za sprovođenje lokalne omladinske politike. Takođe, poverenje mladih u institucije (naročito političke) nikad nije bilo manje. A kao najveći problemi ističu se: nezaposlenost, sistem vrednosti, obrazovni sistem i nedostatak tolerancije u društvu. Čak 59% mladih izjasnilo se da je bilo suočeno s diskriminacijom zbog njihovih godina.

Za razliku od Evrope, u kojoj je 2019. godine preko 40% mladih bilo u inostranstvu na nekom programu volontiranja ili učenja, prema podacima Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 80% mladih u Srbiji nikada nije volontiralo. Ovaj podatak je prilično poražavajući i može ukazivati na nedovoljnu vidljivost ovakvih prilika, kao i na nerazumevanje njihovog značaja, s jedne strane, ali i s druge strane na nedovoljnu informisanost i zainteresovanost mladih za volontiranje.

Zatim, rezultati ankete o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji, koju je sprovela platforma Zdravo dvadesete kompanije Galenika, pokazali su da ispitanici u dvadesetim godinama u velikoj meri (72,4%) osećaju promene kada je njihovo mentalno zdravlje u pitanju, nastale kao posledica pandemije. Takođe, čak 81,9% anketiranih smatra da se oseća drugačije u odnosu na period pre pandemije.

Evropska godina mladih, 2022

Posvećivanjem naredne godine mladima, Evropska komisija u saradnji sa Evropskim parlamentom, zemljama članicama, regionalnim i lokalnim vlastima, zainteresovanim stranama i mladima, nastojaće da:

• Oda priznanje i podrži generaciju koja je mnogo toga žrtvovala za vreme pandemije, dajući im novu nadu, snagu i sigurnost u budućnost i naglašavajući značaj novih perspektiva i prilika u okviru zelene i digitalne tranzicije;

• Ohrabri sve mlade (naročito one iz osetljivih društvenih grupa, mlade iz ruralnih i izolovanijih područja) da postanu aktivni građani i da budu pokretači pozitivnih promena;

• Promoviše prilike za mlade u okviru politika Evropske unije kako bi se doprinelo ličnom, društvenom i profesionalnom razvoju. Bitno je naglasiti da će Evropska godina mladih ići ruku podruku sa uspešnom implementacijom NextGenerationEU kroz omogućavanje kvalitetnih poslova, obrazovanja i prilika za prakse;

• Crpi inspiraciju iz različitih aktivnosti, perspektiva i uvida mladih radi daljeg jačanja zajedničkog EU projekta, nadovezujući se na nedavno održanu Konferenciju o evropskoj budućnosti (Conference on the Future of Europe).

Kao što su i zvaničnici Evropske unije izjavili: „mladi su u srcu kreiranja politika i političkih prioriteta” Ursula fon der Lajen (Urusula von der Leyen) te je „naša dužnost da ih zaštitimo i osnažimo jer njihova raznolikost, hrabrost i odvažnost predstavljaju srž naše budućnosti kao Evropljana”, Margaritis Šinas (Margaritis Schinas).

Zajedničkim radom sa ostalim institucijama Evropske unije, zemljama članicama, organizacijama civilnog društva i mladima, planirano je da tokom naredne godine Evropska komisija organizuje različite aktivnosti na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i da raspravlja o novim inicijativama posvećenim mladima. Takođe, događaji i aktivnosti vezani za obeležavanje Evropske godine mladih trebalo bi da počnu implementaciju u januaru 2022. „Evropska godina mladih treba da donese izvesnu promenu paradigme načina na koji pristupamo prema mladima – kako ih uključujemo u kreiranje politika i procese odlučivanja. U ovoj godini ciljevi jesu da slušamo, pokrećemo i promovišemo konkretne prilike za mlade”, izjavila je Marija Gabrijel (Mariya Gabriel), Poverenica za inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade.

Osvrt na lokalni nivo

Za Srbiju, Evropska godina mladih može predstavljati značajan podsticaj i prostor za unapređivanje položaja mladih – kako u unapređivanju infrastrukture za sprovođenje omladinskih politika, ukazivanjem na izazove s kojima se susreću, tako i u kreiranju prostora za aktivizam mladih na lokalnom nivou, ali i otvaranje mogućnosti za dijalog s političkim predstavnicima i donosiocima odluka.

U toku su konsultacije za kreiranje Nacionalne strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2022−2030. godine, a prošli mesec su obeležili i dijalozi mladih i donosilaca odluka – treći put s premijerkom, drugi put s ministrom omladine i sporta i prvi put s poverenicom za ravnopravnost. Ove aktivnosti predstavljaju dobre početne korake za priznavanje mladih kao ravnopravnih učesnika u procesima kreiranja javnih politika i aktera u društvenom životu zajednice. Potrebno je, naravno, da se stalno i kontinuirano radi na ovom polju.

Gotovo je izvesno da će u narednoj godini tema mladih – slušanje njihovih potreba i unapređivanje njihovog položaja – biti identifikovana kao jedna od ključnih kada je reč o političkom i društvenom delovanju, ne samo Evrope nego i šire. Na nama će biti da, kao predstavnici civilnog, privatnog i javnog sektora odgovorimo na ovaj čin jednoglasno i da nastavimo da jačamo svet i mlade: jer na mladima svet ostaje, a s njima se unapređuje.

Anja Mrkobrada

Beogradska otvorena škola

Tekst je prvobitno objavljen u 79. broju biltena Progovori o pregovorima.

Foto: unsplash.com

Najnovije