Izveštaj Evropske komisije – Nazadovanje u poglavlju 31

foto: Evropska unija

Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, prvi put od početka pregovaračkog procesa zabeleženo je nazadovanje Srbije u nekom pregovaračkom poglavlju. Neusklađivanje Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama Evropske unije rezultiralo je najnižim procentom usklađenosti za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Sa samo 45% usklađenosti, Srbija je ostvarila nazadovanje u pregovaračkom poglavlju koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Ton izveštaja razlikuje se od prošlogodišnjeg. Odnos Srbije prema ukrajinskoj krizi, tromost reformskog procesa i neodgovorno vođenje pregovora uslovili su ovakav izveštaj. U nastavku pročitajte koji su glavni zaključci Evropske komisije, u kojim oblastima je Srbija ostvarila napredak, a u kojima je neophodno dodatno ulaganje napora kako bi se neophodni kriterijumi ispunili.  

Prema izveštaju Evropske komisije, značajno je to što su na aprilskim izborima učestvovali svi relevantni politički akteri, što je rezultiralo pluralističkim sastavom Narodne skupštine. Izveštaj je prepoznao medijsku i političku polarizovanost, usled dominantnog uticaja vladajuće partije. Atmosfera u kojoj su izbori održani okarakterisana je kao mirna uz poštovanje osnovnih pravasa pomenute su i izborne nepravilnosti koje su posmatrači uočili. Neophodno je uložiti dalje napore u saradnju civilnog sektora sa vladom i omogućiti povoljno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva koje su izložene pritiscima i napadima.  

Srbija je u oblasti reforme javne uprave ocenjena kao umereno pripremljena. Načinjen je ograničen napredak, a komentari Republičkog sekretarijata za javne politike još uvek nisu inkorporirani u zakone I predloge zakona koji će se dostavljati Vladi. Potrebno je preduzeti korake kako bi se sproveo mehanizam za upravljanje javnim finansijama putem koga će biti određivani prioriteti finansiranja bez obzira na vrstu ili izvor finansiranja. 

Srbija je ostvarila određeni napredak u oblasti pravosudnog sistema. Usvajanjem ustavnih amandmana u februaru 2022. Načinjen je značajan korak u unapređenju pravosudnog sistema, navodi se u Izveštaju. Proces javnih konsultacija, kao i konsultovanje Venecijanske komisije učinilo je ovaj proces transparentnim i inkluzivnim.  

U borbi protiv korupcije Srbija je stvarila određeni nivo pripremljenosti. Srbija je nastavila sa sprovođenjem preporuke o sprečavanju korupcije, a Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO) zaključila je da su usvajanjem izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije adresirani prethodno prepoznati nedostaci. U narednom periodu, Srbija treba da pripremi novu antikorupcijsku strategiju I akcioni plan, te uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi se ostvarila prevencija I borba protiv korupcije. U Izveštaju primećen je veći broj optužnica i presuda u vezi sa slučajevima korupcije na visokom nivou. Srbija bi prema Izveštaju, trebalo da radi na daljoj prevenciji korupcije, te da unapredi konfiskaciju imovine koja se povezuje sa koruptivnim slučajevima.  

U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija ima određeni nivo pripreme, a ograničen napredak napravljen je tokom izveštajnog perioda. Povećan je broj novih istraga i pravosnažnih presuda, ali se broj optužnica i prvostepenih presuda smanjio. Smanjen je i broj predmeta u kojima je došlo do oduzimanja imovine, a proširena konfiskacija se ne sprovodi sistemski. Ono što se poboljšalo u ovoj oblasti jeste razumevanje i pristup istragama, što će, očekivano, dati i bolje rezultate u budućnosti. Srbija bi trebalo da ima bolji pristup borbi protiv organizovanog kriminala, a ne da primenjuje pristup „od slučaja-do slučaja.“ Takođe, trebalo bi posvetiti pažnju i slučajevima malog i srednjeg značaja, do slučajeva koji su na visokom nivou kako bi se ostvarilo razbijanje velikih međunarnodnih kriminalnih grupa. 

Uopšteno govoreći, zakonodavni i pravni okviri Republike Srbije su na mestu. Srbija je usvojila nove strategije za borbu protiv diskriminacije i inkluziju Roma. Takođe usvojeni su Akcioni planovi za rodnu ravnopravnost i inkluziju Roma. S obzirom da neki akcioni planovi i strategije kasne, neophodno je poštovati Zakon o planskom sistemu koji nalaže donošenje akcionih planova u roku od tri meseca nakon usvajanja strategije. Srbija treba da ojača institucije koje se bave ljudskim pravima i da izdvoji neophodne ljudske i finansijske resurse kako bi se poštovale mere Evropskog suda za ljudska prava. U ovom delu izveštaja našla se i organizacija Evroprajda, a Evropska komisija navela je da je komunikacija vlasti u vezi sa događajem bila kontradiktorna.  

Iako su se dve radne grupe o bezbednosti novinara sastajale u prethodnom izveštajnom periodu, nije bilo napretka u slobodi izražavanja. Pretnje i nasilje nad novinarima su i dalje ostali razlozi za brigu, dok je nastavljeno sa odlaganjem implementacije medijske strategije. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je u julu 2022. godine dodelio nacionalne frekvencije na period od 8 godina istim medijima, iako su svi ti mediji dobili upozorenja od REM-a da krše svoje zakonske obaveze.  

Što se ekonomskih kriterijuma tiče, Srbija je napravila neki pomak ka razvijanju funkcionalnog tržišta. Bilo je pomaka u reformi poreske administracije i u privatizaciji državnih preduzeća. Posle blagih zatezanja u 2020. godini, srpska privreda se snažno opravila u 2021. godini. Smanjenje implementacije mera fiskalne podrške, bez obzira na povećanu kapitalnu potrošnju, pomoglo je poboljšanju budžetskog bilansa u 2021. godini. Pored toga, država je zadržala snažan upliv u privredu, a privatni sektor je nedovoljno razvijen i sputan slabostima u ostvarivanju vladavine prava, korupcijom i neefikasnošću pravosuđa.  

Srbija je ostvarila napredak u suočavanju sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama u okviru Evropske unije. Ekonomska struktura je napredovala, a ekonomska povezanost sa Unijom je ostala na visokom nivou. Ipak, kvalitet obrazovanja i njegova relevantnost ne ispunjavaju potrebe tržišta rada, a mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima.  

Srbija je ostala posvećena dobrim komšijskim odnosima i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, unapređujući odnose sa drugim zemljama kandidatkinjama, potencijalnim kandidatkinjama i članicama Evropske unije. 

Normalizacija odnosa sa Kosovom pod okriljem Evropske unije je nastavljena u okviru ovog izveštajnog perioda, ali konkretnog napretka ka sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu nije bilo. Predsednik Vučić i premijer Kurti su se dogovorili o redovnim sastancima kako bi ubrzali proces pregovora i došli do dogovora. Prema Izveštaju, takav dogovor je krucijalan za napredak Srbije i Kosova u njihovim evropskim putevima.   

Kada je u pitanju sposobnost Srbije da preuzme obaveze iz članstva u Uniji Srbija je nastavila rad na usklađivanju svojih zakona sa evropskim, posebno u oblasti prava kompanije, prava intelektualne svojine, inovacija, istraživanja i finansijske kontrole.  

Ključan za pripreme Srbije za zahteve evropskog unutrašnjeg tržišta je klaster 2 - Unutrašnje tržište. Napredak je ostvaren u nekoliko oblasti, posebno u usklađivanju zakonodavstva o pravu kompanija, sloboda kretanja radnika kroz koordinaciju sistema socijalne zaštite i u usklađivanju zakonodavstva o slobodnom kretanju robe.  

U oblasti Konkurentnost i inkluzivni rast – klaster 3, Srbija je napravila napredak u oblasti socijalne politike, zapošljavanja, ekonomske i monetarne politike kroz unapređenje budžetskog procesa. Ova oblast je ključna za Program ekonomskih reformi Srbije. 

Blisko povezana sa Programom ekonomskih reformi Srbije je i Zelena agenda i održiva povezanost, odnosno klastera 4 pregovarčkih poglavlja. Pregovaračko poglavlje je otvoreno u decembru 2021. a u toku ovog izveštajnog period zabaležen je ograničeni napredak u ovoj oblasti.    

Klaster 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija sadrži pet poglavlja od kojih su dva otvorena. Klaster je ključan za obezbeđivanje diversifikacije i ekonomskog razvoja ruralnih zajednica, te ključan za obazbeđivanje održivih sistema ishrane. Ograničeni napredak je postignut u i ovoj oblasti. 

Glede Spoljnih odnosa, Srbija i dalje nije postala članica Svetske trgovinske organizacije, što je ujedno osnovna mera za otvaranje poglavlja 30. U odnosnu na rusku neopravdanu i neiznuđenu agresiju usmerenu protiv Ukrajine, Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama i deklaracijama Evropske unije o Rusiji, te je procentualno gledano nivo usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim merama i deklaracijama Evropske unije spao sa 64% 2021. godine, na 45% u avgustu 2022. godine. U skladu sa pregovaračkim okrivrom Srbije prioritetno je usklađivanje sa spoljnopolitičkim dokumentima Unije kako bi Srbija ispunila preuzete obaveze.    

Efektivnom saradnjom sa susednim zemljama i državama članicama Evropske unije, Srbija je nastavila da doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka Uniji. Naporima Srbije primljen je i smešten značajan broj državljana trećih zemalja, uz podršku Evropske unije. U martu, Srbija je primila građane/ke Ukrajine koji su pobegli od rata. Osim toga, nastavila je sa efikasnim sprovođenjem strategije integrisanog upravljanja granicama. Srbija nije preduzela nikakve mere kako bi se uskladila sa listom Unije u vezi sa dodeljivanjem viza građanima/kama trećih zemalja, posebno onih čije neregularne migracije predstavljaju bezbednosni rizik po Uniju.