Stanica na putu ka primeni Pariskog sporazuma COP22 – Samit Okvirne konvencije UN o promeni klime u Marakešu
Arhiva: Važno je

Stanica na putu ka primeni Pariskog sporazuma COP22 – Samit Okvirne konvencije UN o promeni klime u Marakešu

26.11.2016.

22. Samit Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United Nation Framework Convention on Cimate Change – UNFCCC) – COP22, održan je u Marakešu (Maroko) od 7. do 18. novembra 2016.

Nakon što je na prethodnom samitu u Parizu, u decembru 2015. godine, usvojen Pariski sporazum, Samit u Marakešu trebalo je da doprinese daljim dogovorima o primeni ovog Sporazuma.

Neposredno pre početka COP22 Pariski sporazum je stupio na snagu (4. novembra 2016.godine), jer je Sporazum ratifikovalo najmanje 55 država koje emituju ukupno 55% globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte. Naime, u skladu sa članom 21, Sporazum stupa na snagu mesec dana nakon što najmanje 55 država koje emituju ukupno 55% globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte Konvenciji podnesu instrumente ratifikacije.

Na Samitu u Marakešu potvrđeno je opredeljenje potpisnica Konvencije da sprovedu odredbe Pariskog sporazuma. Do sada je Sporazum ratifikovalo 117 od 197 članica Konvencije, ali Srbija još uvek nije među njima.

U zaključnoj izjavi usvojenoj na COP22, članice Konvencije potvrdile su svoje opredeljenje za ubrzanom primenom Pariskog sporazuma, imajući u vidu ambiciozne ciljeve i zajedničku odgovornost za njegovu primenu. Neophodnost za zajedničkom akcijom i punom primenom Sporazuma iskazana je u zaključnoj izjavi: „Šefovi država i vlada pozivaju na maksimalni politički angažman u borbi protiv klimatskih promena”.

Ipak, naglašava se da postoje različiti nivoi odgovornosti i kapaciteta, kao i da se moraju uzeti u obzir specifičnosti nacionalnih okvira. Članice Konvencije naglasile su da je neophodna akcija na svim nivoima i uz uključivanje svih zainteresovanih strana, a posebno civilnog društva. Na Samitu u Marakešu ukazano je na direktnu vezu između primene Pariskog sporazuma i ostvarenja ciljeva održivog razvoja, koji su definisani Agendom za održivi razvoj 2030, dokumentom koji je usvojen u septembru 2015. godine. Članice Konvencije pozvale su na najviši nivo političke posvećenosti borbi protiv klimatskih promena, i povećanju ambicija u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao najvišim prioritetima.

Na Samitu u Marakešu naglašeno je da smanjenje emisija mora biti postignuo i pre 2020. godine, što je preduslov za uspešnu primenu Pariskog sporazuma. Ovaj iskaz trebalo bi tumačiti u svetlu zaključaka prethodnog Sporazuma. Naime, na Samitu u Parizu 2015. godine zaključeno je da ostvarenje ciljeva za smanjenje emisija, koji su utvrđeni na nacionalnom nivou (Intended Nationally Determined Contributions – INDCs) neće dovesti do željenog smanjenja emisija, te je revizija nameravanih doprinosa na nacionalnom nivou neophodna.

Samit u Marakešu nije doneo prekretnicu u globalnom dogovoru o borbi protiv klimatskih promena, kao što je to bio slučaj sa prethodnim Samitom, mada takvih očekivanja nije ni bilo. Ipak, na ovom Samitu je potvrđeno da se u 2018. godini očekuje da zemlje potpisnice postignu novi obavezujući sporazum o povećanju doprinosa smanjenju emisija. Takođe, iako je bilo očekivanja da će COP22 biti Samit koji će doprineti napretku u pregovorima o smanjenju emisija iz poljoprivrede, značajnog napretka u ovoj oblasti nije došlo.

Piše: Mirko Popović