CIVILNO DRUŠTVO SRBIJE I EU
Arhiva: Važno je

CIVILNO DRUŠTVO SRBIJE I EU

07.03.2019.

Pogled u 2019.

Zajednički konsultativni odbor za civilno društvo (Joint Consultative Committee – JCC; u daljem tekstu Odbor) održao je osmi sastanak 27. februara 2019. godine u Briselu, što je ujedno bio i prvi sastanak Odbora u tekućoj godini. Članice i članovi Odbora, predstavnici civilnog društva, poslodavaca i sindikata iz Srbije i EU, raspravljali su o trenutnom napretku u procesu pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji (EU). Naročiti tematski fokus sastanka bio je na digitalizaciji kao alatu za socijalni i ekonomski razvoj, reformi javne uprave u Srbiji, kao i pregledu situacije vezane za stanje civilnog društva i vladavine prava u Srbiji.

Na kraju sastanka, Odbor je usvojio Zajedničku deklaraciju u kojoj su se našle preporuke formirane na osnovu izveštaja predstavljenih tokom sastanka i zaključaka članova Odbora nakon održanog sastanka.

Deklaracija donosi preporuke namenjene institucijama Evropske unije i Republike Srbije u odnosu na poboljšanje kvaliteta procesa pregovora s EU, kao i na unapređenje prostora za upražnjavanje građanskih prava i sloboda.

U nastavku teksta su predstavljeni ključni zaključci iz usvojene Deklaracije Odbora.

Ključni nalazi i preporuke Deklaracije sa osmog sastanka Odbora: osnažiti prostor za civilno učešće

Deklaracija Odbora je podeljena u četiri poglavlja koja obuhvata zaključke i preporuke u okviru svake od pojedinačnih oblasti o kojoj se diskutovalo tokom Osmog sastanka odbora.

Kada je reč o delu koji se odnosi na napredak u procesu pristupnih pregovora Srbije s EU Odbor pozdravlja otvaranje dva nova poglavlje u pristupnim pregovorima (Poglavlje 17 – ekonomska i monetarna unija i Poglavlje 18 - statistika), kao i zadržavanje teme proširenja visoko na Agendi tokom Rumunskog predsedavanja Savetu Evropske unije.

Ipak, Odbor posebno izražava zabrinutost zbog toga što je Srbija u Izveštaju Freedom House za 2019. godinu izgubila status „slobodna“ i dobila status „delimično slobodna“ zbog „pogoršanja koja se odnosi na održavanje izbora, sa stalnim napadima vlade i sa njom povezanim medijima usmerenim na podrivanje nezavisnog novinarstva organizovanjem zakonskih kampanja uznemiravanja i blaćenja“, ali i pada za deset mesta u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu, po indeksu slobode štampe u svetu prema Reporterima bez granica. Takođe, Odbor s zabrinutošću konstatuje pad za dva mesta na listi percepcije korupcije Transparency International, i traži zalaganje za puno poštovanje nezavisnosti pravosuđa i drugih institucija koje su nadležne za održavanje vladavine zakona, borbu protiv korupcije i poštovanje osnovnih prava.  

Nadalje, Odbor poziva vlasti i u Srbiji i u EU da obrate posebnu pažnju na elemente „zarobljene države“ prepoznate u Komunikaciji EU o politici proširenja iz 2018. godine i poziva na konstantno i efektivnije  praćenje reformi u oblasti vladavine prava izradom nezavisnih izveštaja o mehanizmima koji ugrožavaju demokratski poredak i vode zarobljavanju javnih institucija u političke svrhe.

Kada je reč o digitalizaciji, koji treba posmatrati u kontekstu sveukupnog socijalnog i ekonomskog razvoja, Odbor pozdravlja uspostavljanje Programa za Digitalnu Evropu (Digital Europe Programme) od strane EU, koji ima za cilj unapređenje ekonomske snage i konkurentnosti EU na svetskom nivou, ali i uspostavljanje Digitalne Agende za Zapadni Balkan.

Odbor posebno naglašava ulogu socijalnih partnera i organizacija civilnog društva u procesu digitalne transformacije, gde zajedničko partnerstvo sa nadležnim državnim institucijama treba da vodi uvođenju novih srednjoročnih i dugoročnih mera koje će osigurati unapređenje i modernizaciju obrazovanja što će omogućiti da bolje odgovara potrebama tržišta rada, koje se neumitno i brzo menja.

Kao jedan od zaključaka u Deklaraciji, Odbor izražava zabrinutost zbog novo-usvojenog Zakona o zaštiti podataka ličnosti, budući da ne pruža jasne smernice za implementaciju i uvodi brojne izuzetke koji se odnose na zaštitu privatnosti podataka sakupljenih od strane bezbednosnih institucija.

Kada je reč o reformi javne uprave Odbor je zaključke podelio u nekoliko ključnih oblasti koje se odnose na:

-           strateški okvir za reformu javne uprave, gde poziva Vladu Srbije da započne konsultacije sa civilnim društvom vezanim za strateška dokumenta u najskorijem mogućem roku;

-          izradu i koordinaciju mera politika, gde poziva Vladu i preporučuje Vladi Srbije da redovno objavljuje izveštaje o sprovođenju godišnjih programa na zvaničnim sajtovima i uvede mehanizme za redovne javne konsultacije i sprovodi analize uticaja propisa;

Jedna od preporuka Odbora u završnoj deklaraciji tiče se promena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja gde članovi Odbora zahtevaju od Vlade Srbije da omoguće slobodan pristup informacijama od javnog značaja svim građanima, bez nepotrebnih ograničavanja – koja se tiču pre svega preduzeća koja su u vlasništvu države i Narodne banke Srbije.

Kada je reč o stanju civilnog društva u Srbiji, Odbor snažno osuđuje sve napade i pretnje upućene predstavnicima organizacijama civilnog društva i poziva vlasti u Srbiji da urade sve što je u njihovoj moći da se počiniocu privedu pravdi. 

Odbor, još jednom poziva na poštovanje i ispunjavanje zaključaka i preporuka sa prethodnog sastanka koji se odnose na usvajanje nacionalne strategije za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, zajedno sa pratećim akcionim planom.

Deklaracija u svom završnom delu posebno ističe neophodnost za unapređenje institucionalnog okvira za uključenje civilnog društva u procese donošenja odluka, gde Odbor posebno ističe potrebu za unapređenjem mehanizama za saradnju sa civilnim društvom, primenom i poštovanjem zajedničkih standarda za uključenje organizacija civilnog društva u proces konsultacija, kao i pojašnjavanjem uslova po kojima se zakoni donose po hitnom postupku, kao i smanjenju korišćenja ove procedure.

Naredni sastanak Odbora zakazan je za oktobar mesec tekuće godine u Beogradu i teme o kojima će se razgovarati su stanje demokratije i funkcionisanje institucija u Srbiji.

Zajednički konsultativni odbor civilnog društva

Zajednički konsultativni odbor civilnog društva između Srbije i EU (EU-Serbia Civil Society Joint Consultative Committee - JCC) je telo koje je sastavljeno od predstavnika Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) i predstavnika socijalnih partnera i organizacija civilnog društva u Republici Srbiji. Zajednički konsultativni odbor promoviše dijalog i saradnju između ovih subjekata u EU i Srbiji. Ovaj dijalog i saradnja obuhvata sve relevantne aspekte odnosa između EU i Srbije u procesu pregovora o pristupanju.

Ova platforma civilnog društva između EESK i civilnog društva u Srbiji uspostavljena je u okviru institucionalnog okvira Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije (SSP) kako bi organizacije civilnog društva sa obe strane mogle pratiti pregovore o pristupanju zemlje. Takođe, ovo je platforma za diskusiju o pitanjima od zajedničkog interesa i informisanje šire javnosti o izazovima koji su pred nama u toku procesa pregovora sa EU. Prvi sastanak je održan 2015. godine, a do sada je održano sedam sastanaka ovog tela.

Odbor čine 18 predstavnika, 9 predstavnika EESK-a i 9 predstavnika organizacija civilnog društva, poslodovaca i sindikata iz Srbije. Više informacija o strukturi, članovima Odbora i sve zajedničke deklaracije možete pronaći na ovom linku. 

Jelena Babić, Beogradska otvorena škola