Integracija Zapadnog Balkana u EU je uzajamno koristan proces

foto: Evropska unija

BEOGRAD – EU može da ima koristi od Zapadnog Balkana, jer joj ovaj region pruža priliku da postane snažan geopolitički akter, obezbedi bezbednosnu i ekonomsku saradnju, ali i rešenja i ideje svog rastućeg poslovnog sektora, naglasili su učesnici događaja „Gradimo Evropu zajedno: Doprinos Zapadnog Balkana Konferenciji o budućnosti Evrope.“

Svrha događaja, koji moderirao izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer, bio je da rezimira prethodne rasprave u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, u kojoj su učestvovale i organizacije iz regiona.

Donika Emini, izvršna direktorka CiviKos platforme i članica Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), naglasila je da EU ne bi trebalo da vidi integraciju Zapadnog Balkana kao proces koji samo koristi tom regionu.

„EU bi trebalo da prestane da smatra Zapadni Balkan regionom koji je iscrpljuje, i dobija beneficije bez ikakvog doprinosa. Ovo je odnos transakcije. Zapadni Balkan može doprineti EU u oblasti bezbednosti, kao i kroz ekonomsku saradnju”, rekla je Emini.

Prema njenim rečima, ako EU želi da dovrši ono što je započela 2003. godine, kako bi pokazala da je moćan geopolitički igrač, mora da postigne rezultate na Balkanu.

„Dovršavanjem slagalice u regionu može da pokaže da je moćan akter“, naglasila je Emini.

Selma Prodanović, preduzetnica i izvršna direktorka kompanije 1MIllionStartups, naglasila je važnost poslovanja, posebno startapova u gradovima u regionu, koji mogu poboljšati imidž Zapadnog Balkana u Evropi.

Ona je istakla da Zapadni Balkan može pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja i da preduzeća iz regiona mogu ponuditi dobra rešenja.

„Vidimo da se startapi, uključujući i one na Zapadnom Balkanu, kreću ka rešavanju ciljeva održivog razvoja. Ne mogu ih postići pojedinačne zemlje. Ovi problemi se mogu rešiti samo globalno”, rekla je Prodanović.

Dodala je da, gledajući iz perspektive “biznis anđela”, nije važno odakle dolaze ideje i rešenja, kao i da mnoge kvalitetne ideje dolaze sa Zapadnog Balkana.

Diskusija se takođe fokusirala na načine poboljšanja procesa proširenja i integracije Zapadnog Balkana u EU.

Srđan Cvijić, viši politički analitičar na Institutu za evropsku politiku Otvorenog društva i član BiEPAG-a, fokusirao se na percepciju proširenja EU, ističući da je istraživanje koje je njegova organizacija uradila u Francuskoj pokazalo da se javno mnjenje može promeniti.

„Naše nedavno istraživanje pokazuje da što više iskustva građani imaju sa Zapadnim Balkanom, to više podržavaju njegovu integraciju u EU“, kaže Cvijić.

Prema njegovim rečima, zemlje Zapadnog Balkana, pored neophodnih reformi, treba da pokrenu kampanje kako bi poboljšale sliku o sebi u državama članicama.

„Ozbiljne kampanje u državama članicama EU o proširenju mogu napraviti veliki pomak ”, rekao je Cvijić.

Zoran Nečev, rukovodilac Centra za evropske integracije Instituta za demokratiju „Societas Civilis”, takođe član BiEPAG -a, predložio je uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom za međufaze procesa – otvaranje i zatvaranje klastera.

Nečev je naglasio da, iako bi zemlje Zapadnog Balkana trebale povećati svoje kapacitete, EU bi trebalo da uradi isto.

„EU mora povećati svoj apsorpcioni kapacitet tako što bi se portfelji koji se bave zemljama Zapadnog Balkana na evropskom nivou diverzifikovali“, predložio je Nečev

On je dodao da Zapadni Balkan treba uključiti u već postojeće mehanizme EU, kao što su izveštaji o vladavini prava i okvir evropskog semestra – čak i ako zemlje u regionu dobiju loše ocene u okviru ovog mehanizma, one bi barem znale šta treba da rade da bi se njihova ocena poboljšala.

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje u Crnoj Gori, rekla je da ljudi u regionu vide značaj i ulogu Evropske unije za promene i bolji život, ali i da nisu zadovoljni napretkom svojih zemalja na put ka EU.

Prema njenim rečima, bilo bi veoma važno da EU stavi veći fokus ne samo na institucije, već i na druge aktere u zemljama u regionu.

„Kad kažem drugi akteri, mislim i na civilno društvo. Civilno društvo je veoma važno, posebno u regionu”, rekao je Uljarević.

Napomenula je da je klima u regionu veoma negativna za dijalog zasnovan na argumentima.

„EU mora da pokaže nultu toleranciju prema govoru mržnje i kampanjama blaćenja. Mislim da je veoma važno da EU pruži održivu podršku civilnom društvu – treba podržati organizacije, a ne projekte”, rekla je Daliborka Uljarević.

Dafina Peci iz Nacionalnog kongresa mladih Albanije, fokusirala se na perspektivu mladih ljudi u regionu, naglašavajući koliko zemlje gube zbog odliva mozgova.

Naglasila je važnost poboljšanja mehanizama međuregionalne saradnje i razumevanja potreba mladih na Zapadnom Balkanu.

„Postoji potreba da se razume migracija radne snage i odliv mozgova na Zapadnom Balkanu. Potrebno je ojačati mehanizme unutar-regionalne mobilnosti. Iskoristimo veoma dobar primer Regionalne kancelarije za saradnju mladih, ali ne stajmo tu, moramo podstaći cirkularnu migraciju. Posvećenost dolazi iz pravilnog razumevanja situacije. Naš stav i naši zahtevi moraju biti zasnovani na stvarnim potrebama ”, rekla je Peci.

Izvor: European Western Balkans