Šta su ključni nalazi izveštaja Evropske komisije o Srbiji?

foto: Evropska unija

BRISEL – Evropska komisija juče je objavila Izveštaj o Srbiji za 2021. godinu, u okviru takozvanog Paketa o proširenju, koji sadrži izveštaje o svim državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo.

Prethodno je European Western Balkans imao uvid u nacrt rezimea izveštaja koji se, kako se ispostavilo, nije značajno razlikovao od konačne verzije.

Komisija je, zajedno sa objavljivanjem izveštaja, preporučila otvaranje klastera 3: “Konkurencija i inkluzivni rast” i klastera 4: “Zelena agenda i održivo povezivanje”. Konačnu odluku o ovom pitanju donose države članice EU.

Politički kriterijumi: Polarizacija i dalje prisutna

Izveštaj je zabeležio da je u ovom periodu nastavljen međustranački dijalog o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta.

“Međutim, politička klima tokom izveštajnog perioda ostala je polarizovana. Da bi proces bio uspešan, svi politički akteri moraju da se angažuju konstruktivno i u dobroj veri, i sprovedu mere koje su u septembru 2021. godine odredili ko-facilitatori iz Evropskog i srpskog parlamenta tokom međustranačkog dijaloga”, navodi se.

Mandat Narodne skupštine, navodi se dalje u izveštaju, od početka je vremenski ograničen, jer je političko rukovodstvo najavilo nove izbore za najkasnije proleće 2022. Konstatovano je da je Skupština značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika.

“Međutim, tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta. Svi političari trebalo bi da se suprotstave govoru mržnje i doprinesu političkom dijalogu o reformama vezanim za EU, posebno o osnovama demokratije i vladavine prava”, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o civilnom društvu, izveštaj konstatuje da je novoosnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog pokrenulo je niz javnih rasprava, ali da su i dalje su potrebni dodatni napori kako bi se osigurala sistematska saradnja između vlade i civilnog društva. Srbija je, ocenjeno je, umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave, a tokom izveštajnog perioda postignut je ograničen napredak.

U oblasti pravosudnog sistema, u izveštajnom periodu postignut je ograničen napredak.

“Ustavna reforma pravosuđa ponovo je pokrenuta u decembru 2020. godine, a planirano je da se završi do kraja 2021. godine. Sistem imenovanja sudija i vrednovanja rada sudija i tužilaca potrebno je temeljno revidirati nakon usvajanja Ustava”, stoji u izveštaju.

Što se tiče sprečavanja korupcije, Grupa država protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) zaključila je da je njena preporuka o Agenciji za sprečavanje korupcije ispunjena na zadovoljavajući način. S druge strane, broj optužnica i broj prvostepenih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou dodatno su se smanjili u odnosu na prethodne godine.

U borbi protiv organizovanog kriminala, izveštaj navodi da je Srbija postigla ograničen napredak. Srbija tek treba da uspostavi uverljive rezultate u pogledu efikasnih istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u ozbiljnim slučajevima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage koje vode ka evidenciji zamrzavanja i oduzimanja imovine stečene kriminalom.

Što se tiče slobode izražavanja, postignut je ograničen napredak usvajanjem i pokretanjem ograničenog broja mera u okviru akcionog plana u vezi sa medijskom strategijom.

“Međutim, verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika su nastavljeni, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavaju. Većina medijskih udruženja povukla se iz grupe za bezbednost novinara u martu 2021, navodeći kao razlog govor mržnje i kampanje klevete protiv novinara i predstavnika civilnog društva, u kojem je učestvovao i šef poslaničke grupe vladajuće stranke u parlamentu. Ovi verbalni napadi u parlamentu dogodili su se čak i nakon što je u decembru 2020. usvojen kodeks ponašanja”, navedeno je u izveštaju.

Ekonomski kriterijumi: Blagi pad 2020, spore strukturne reforme

Izveštaj je zabeležio da je privreda Srbije zabeležila je samo blago smanjenje 2020. godine, jer je uticaj krize izazvane virusom COVID-19 ublažen snažnim zamahom pre krize, značajnim i blagovremenim merama fiskalne i monetarne podrške, sektorskom strukturom privrede.

“Fiskalni prostor stvoren pre krize omogućio je Srbiji da pruži značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje krize 2020. i 2021. godine i da značajno poveća kapitalnu potrošnju… Tržište rada zabeležilo je dalje smanjenje nezaposlenosti 2020. godine”, navodi se.

Dodaje se da je ostvaren je određeni napredak u reformama poreske uprave i privatizaciji banaka u državnom vlasništvu. Međutim, druge velike strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća nastavile su da sporo napreduju, produžavajući dugotrajnu neefikasnost. Nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila kako bi se učvrstila fiskalna politika.

“Država zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i ometen slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnošću pravosuđa, te sprovođenjem poštene konkurencije”, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o strukturi privrede, izveštaj beleži da se ona dodatno poboljšala, a ekonomska integracija sa EU ostala je visoka. Međutim, uprkos određenom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada.

“Javne investicije nastavile su da se povećavaju s ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon godina nedovoljnog ulaganja. Iako su troškovi zaduživanja za mala i srednja preduzeća (MSP) opali, oni se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju”, stoji u izveštaju.

Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU: Napredak u oporezivanju i energetici

Izveštaj navodi da je Srbija obavila važan posao na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u mnogim oblastima, posebno u oporezivanju i energetici.

U okviru prvog klastera “Unutrašnje tržište” napredak je postignut u usklađivanju zakonodavstva u oblasti prava privrednih društava, slobode kretanja radnika i slobodi pružanja usluga. Međutim, nije postignut napredak u oblastima slobodnog kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja.

U okviru klastera vezanog za konkurentnost i inkluzivni rast, napredak je postignut u oblastima oporezivanja, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, naučno-tehnološkog razvoja i obrazovanja. Što se tiče oporezivanja, socijalne politike i zapošljavanja, Srbija je takođe ispunila merila za otvaranje poglavlja. Međutim, nije postignut napredak u jačanju fiskalnih pravila kako bi se učvrstila fiskalna politika.

Kada je reč o klasteru “Zelena agenda i održivo povezivanje”,  Srbija je ispunila merila za otvaranje poglavlja u oblasti energetike. Postignut je napredak u oblasti bezbednosti na putevima i reformi železnice. Takođe je usvojen zakon o klimi, kao i paket velikih energetskih zakona, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.

Srbija je postigla napredak u oblasti bezbednosti hrane zapošljavanjem osoblja u nacionalnim referentnim laboratorijama i izradom akcionog plana o ribarstvu; o finansijskim i budžetskim pitanjima u pogledu upravljanja sopstvenim resursima; i o regionalnoj politici u pogledu finansijskog upravljanja.

Što se tiče klastera “Spoljni odnosi”, ukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali su uglavnom nepromenjeni. Veliki broj akcija Srbije bio je u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. U 2020. godini stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56%, ali je porasla na 61% od avgusta 2021. Srbija je nastavila da učestvuje u misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosti i odbrambenu politiku.

Izvor: European Western Balkans