Proširenje 2021: zarobljene države, zarobljena Komisija

foto: Evropska unija

Kada je reč o proširenju EU, građani Zapadnog Balkana, ali i mnogi građani EU, očekuju da institucije EU i države članice odustanu od licemerja i da se ponašaju u skladu sa svojim proklamovanim vrednostima i geopolitičkim ciljevima, piše Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan

Evropska komisija je još 2018. godine navela da širom Zapadnog Balkana "zemlje pokazuju jasne elemente zarobljavanja države". Važna ocena, koja je stigla sa velikim zakašnjenjem. Međutim, i nakon ove procene ništa se nije dogodilo.

Evropska komisija nije predstavila precizne podatke o korenima i posledicama "zarobljavanja države" u pojedinačnim zemljama, nije ponudila konkretan plan za rešavanje ovog problema i uspostavljanje većeg stepena demokratije, niti su vladari zarobljenih država trpeli bilo kakve posledice. Naprotiv, moćnici širom regiona nastavili su da dobijaju pohvale, uživaju podršku i primaju posete; odnosi s njima nastavljeni su po starom.

Nedavno je briselski portal Politiko objavio uvid u zarobljeni portfelj proširenja Evropske komisije. Suština je bila u tome da aktuelni komesar za proširenje EU očigledno radije izbegava da kritikuje autoritarne vladare u regionu. To i nije iznenađujuće za nekoga ko prati razvoj događaja, počev od odluke da se tako osetljiv portfelj poveri nikom drugom do saradniku vladajuće partije države koja se i sama suočava sa izazovima na polju vladavine prava.

Politika proširenja dugo je bila viđena kao "soft power" EU, kao njen najjači transformacijski instrument. Ona je bila uspešna u istočnoj Evropi, mada u nekim slučajevima relativno kratkoročno, kako sad postaje sve očiglednije.

A onda je baš taj portfelj dodeljen problematičnom igraču u pogledu vladavine prava. Da budemo precizni, tada još uvek članicom porodice Evropske narodne partije, čija agenda i dalje ostaje nejasna.

Dakle, mogli bismo da tvrdimo da je razvoj situacije u pogledu "ulepšavanja" stanja u pojedinim zemaljama bio predvidljiv. Međutim, kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno posetila Zapadni Balkan, stekao se utisak da je problem daleko većih razmera.

Ona je, veoma iznenađujuće, pohvalila jednog konkretnog državnika čija zemlja konstatno pada na svim međunarodnim rang listama u pogledu stanja demokratije, ljudskih prava, medijskih sloboda, zemlja kojoj je bila potrebna misija Evropskog parlamenta da bi pregovarala o poštenim izbornim uslovima. Fon der Lajen je eksplicitno pohvalila baš tog vladara zbog "neverovatnog napretka" u fundamentalnim reformama.

Politika proširenja EU je u dubokoj krizi već dugi niz godina. Nijedna tehnička reforma procesa proširenja, nikakva nova metodologija, nikakve faze u procesu neće pomoći da se izađe iz začaranog kruga. Očigledno je da je većina članica EU izgubila političku volju da ispune svoja obećanja. Kako god da poklušamo da je sagledamo, politika proširenja je u svojoj suštini politički proces. To nikada nije bio i nikada neće biti samo niz tehničkih koraka. Puko ukrašavanje takve situacije "novim metodologijama" nikuda nas ne vodi.

Imamo zarobljene države koje žele da se pridruže EU, kao i zarobljene institucije EU koje se pretvaraju da vode pošten proces. Tako smo zapravo dobili zarobljen proces. Perspektiva vladavine prava i istinski demokratskih institucija bila je najveći podsticaj za pridruživanje EU. Cilj je bio da se zemlje "evropeizuju", kako se godinama pogrešno govorilo.

Moramo izvući glavu iz peska i početi da imenujemo stvari kako treba ako zaista želimo da se pomerimo sa ove mrtve tačke. U suprotnom, cenu različitih interesa, partijskih porodica i unutrašnjih nedostataka EU platiće najsiromašnije i politički najkrhkije države u unutrašnjem dvorištu EU – zemlje Zapadnog Balkana.

Hajde da prestanemo da širimo strah od daljeg "proširenja". Ono o čemu zapravo govorimo je okončanje evropskog ujedinjenja, kao i obezbeđivanje mira. Obećanje mira. Posmatrajući trenutno stanje u EU, ovaj podsetnik sa Zapadnog Balkana na njene temelje i njenu samu suštinu može biti isključivo od pomoći. Građani Zapadnog Balkana, ali i mnogi građani EU, očekuju od institucija EU i država članica da odustanu od licemerja i da se ponašaju u skladu sa svojim proklamovanim vrednostima i geopolitičkim ciljevima.

U tom smislu, povratak načelima demokratskog uređenja i vladavini prava kroz proces proširenja na Zapadni Balkan treba da bude prioritet.

Izvor: Euractiv