Žofre: Klaster četiri povećaće fokus EU na ekološka pitanja u Srbiji
foto: Evropska unija
Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je 16. decembra u Beogradu da će otvaranje klastera četiri u pregovorima o pristupanju EU povećati fokus Unije na ekološka pitanja u Srbiji.
Žofre je rekao da otvaranje klastera četiri - Zelena agenda i održiva povezanost, koji obuhvata četiri poglavlja - 14 Transportna politika, 15 Energetika, 21 Trans-evropske mreže i 27 Životna sredina i klimatske promene, znači da će sada početi pregovori o tim važnim temama povezanim sa zaštitom životne sredine i energijom.
"Pričaćemo o dekarbonizaciji, promovisanju cirkularne ekonomije. Povećaćemo standarde za zaštitu životne sredine, voda, zemlje, vazduha, što je veoma važno građanima Srbije i zbog toga je ovo za njih dobra vest. Ima puno posla da se odradi i zato će EU podržavati Srbiju, pre svega finansijski. Povećaćemo fokus na pitanja životne sredine i energije narednih godina", rekao je Žofre novinarima uoči panela na temu predsedavanja EU "Od Slovenije do Francuske".
On je dodao da je klaster otvoren jer je primećen napredak u oblasti pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv korupcije, što su države članice prepoznale i nagradile.
"Otvaranje klastera je prilika da se pojača angažovanje na stručnom i političkom nivou da bi se pravne tekovine i standardi EU ugradili u nacionalno zakonodavstvo na putu ka dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine", kazao je ambasador EU na konferenciji.
Žofre je naglasio da je, pored otvaranje klastera, drugi važan događaj ove sedmice bio Savet EU o proširenju na kojem su doneti zaključci koji "pokazuju kontinuiranu posvećenost Unije pitanjima proširenja za svaku zemlju kandidata".
"EU je ove nedelje poslala snažnu poruku vladi i građanima Srbije. Poruka je da ako vidimo napredak u reformama, ne samo da ćemo ostati posvećeni integrisanju Srbije u EU nego smo spremni da napredujemo u tom procesu", kazao je ambasador EU.
Žofre je istakao da reforme sada moraju da se intenziviraju, a da reforme započete pre otvaranja klastera moraju da se sprovedu do kraja da bi Srbija imala nezavisno pravosuđe.
Šef Delegacije EU je rekao da Brisel želi da Srbija u punoj meri bude usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da bi se napredovalo ka tom cilju perspektiva proširenja mora da bude konkretna i jaka.
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je da će Zapadni Balkan biti jedan od dva geografska prioriteta francuskog predsedavanja Savetu Evropske unije, koje počinje 1. januara.
"Za francusko predsedavanje Balkan je jedan od dva prioriteta našeg delovanja u narednih šest meseci. Predsednik (Francuske Emanuel) Makron je jasno rekao da je Balkan više od evropskog susedstva", rekao je on novinarima.
Košar je na konferenciji rekao da će prioritet francuskog predsedavanja biti i da EU bude aktivna u svetu kao akter mira i širenja vrednosti, kao i jačanje strateške autonomije.
"Tokom našeg predsedavanja nastavićemo aktivnosti na razvoju evropskog strateškog kompasa u oblasti bezbednosti i odbrane. Važno je da evropske zemlje zajedno definišu prioritete, gde su pretnje i kako na njih odgovoriti", kazao je Košar i dodao da je u tom okviru Zapadni Balkan ključni akter jer je u srcu Evrope.
"Zagovaraćemo snažnije ulaganje EU u ovaj region radi promovisanja ekonomskih integracija, stabilnosti i vladavine prava koja treba da bude u samom središtu svih reformi u celom regionu", rekao je francuski ambasador.
Na kraju francuskog predsedavanja, dodao je, biće organizovana velika konferencija o Zapadnom Balkanu koja će se fokusirati na region i pružiti mu podršku za dalje evropske integracije.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant izjavio je da nije više pitanje da li Srbija ulazi u EU nego kada, i ocenio da je slovenačko predsedavanje ostvarilo prioritete koje je želelo.
"Mislim da smo što se tiče naših prioriteta ostvarili ono što smo želeli. Imali smo veliki zadatak i poteškoće zbog epidemije (korona virusa)", rekao je on novinarima uoči panela.
Zapadni Balkan je bio jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja i Slovenija je, kako je naveo, zadovoljna jer je organozovala Samit lidera EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja kada je usvojena deklaracija koja po Bergantovoj oceni daje perspekrivu za zemlje regiona što se tiče proširenja.
"Na kraju našeg predsedavanja bili smo uspešni što se tiče postizanja dogovora za otvaranje jednog klastera za Srbiju na Međuvladinoj konferenciji što je lep uspeh ne samo slovenačkog predsedavanja nego i čitave Evropske unije. Na redu je Srbija da nastavi da radi na putu prema EU, uvek kažem nije više pitanje da li Srbija dolazi u EU nego kada", dodao je.
Otvaranje klastera četiri znači da Srbija može da ostvaruje dalji napredak na putu ka EU, rekao je Bergant i dodao je je potrebno još puno rada ali da veruje da je Srbija za to spremna.
Bergant je ocenio da Slovenija tokom predsedavanja EU nije bila dovoljno uspešna u postizanju rezultata kada su u pitanju Severna Makedonija i Albanija, ali da je utrla put za dalji napredak.
"Mnogo smo bliži nego što smo bili pre našeg predsedavanja i mislim da će naredno predsedništvo naći rešenje za taj problem", kazao je Bergant.
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević ocenila je na konferenciji da je EU uradila najviše što je mogla tokom protekle dve godine da oživi proces proširenja, ali da i danas većina građana smatra da Srbija nikada neće postati članica ili će postati u dalekoj budućnosti.
"Svedoci smo da je EU ove godine morala da traži dokaze napretka u oblasti vladavine prava da bi otvorila klaster za Srbiju, što smatram da je bila neophodnost posle dve godine stagnacije. Ja sam nespremna da otvaranje klastera prepoznam kao znak priznanja napretka Srbije u toj oblasti jer je teško govoriti o napretku kada su reforme još samo na papiru", kazala je Lazarević.
Otvaranje klastera, prema njenoj oceni, govori o dobrim namerama EU i njenih članica da investiraju u buduće reforme u Srbiji.
"To je važna poruka civilnom društvu i građanima, koji moraju da razumeju da EU to radi za njih a ne za predsednika ili vladu", rekla je Lazarević.
Izvor: Euractiv.rs
