Sve članice EU propustile rok za direktivu o uzbunjivačima
foto: Freepik
Nijedna članica EU nije do predviđenog roka unela u nacionalno zakonodavstvo direktivu o uzbunjivačima čiji je cilj da se unapredi zaštita onih koji prijavljuju kršenje zakona EU.
Evropska komisija 2018. je predstavila paket inicijativa, uključujući direktivu o zaštiti uzbunjivača. Direktiva je usvojena u oktobru 2019. i stupila je na snagu dva meseca kasnije a članice su imale rok do 17. decembra 2021. da je unesu u nacionalno pravo.
Direktiva je kreirana kako bi se povećala zaštita "zviždača" u uslovima "neujednačenih i fragmentisanih" pristupa na nacionalnim nivoima, navela je Komisija dodajući da su "uzbunjivači često obeshrabreni da prijavljuju svoje zabrinutosti zbog straha od odmazde".
Paket inicijativa predstavlja sveobuhvatan pravni okvir za uzbunjivače, uključujući pravljenje pristupačnih kanala za prijavljivanje, jačanje obaveze poverljivosti, zabranu odmazde prema uzbunjivačima, uspostavljanje ciljanih mera zaštite.
Od 27 članica EU, 24 rade na uvođenju direktive u nacionalno pravo a tri još nisu počele taj posao, pokazuju podaci iz EU Monitora uzbunjivača.
Neko napreduje, neko nije ni počeo
Nemačka još nije unela direktivu u svoje zakonodavstvo ali je nova koaliciona vlada obećala "da će staviti naglasak" na to pitanje. Vladin portparol je 17. decembra rekao da vlada želi da valjano transponuje direktivu i da će nacrt biti predstavljen što je pre moguće.
Slovenija takođe nije unela direktivu u nacionalne zakone, čak nije ni pokrenula javnu raspravu, što je proces koji traje najmanje mesec dana. Početkom decembra ministar pravde rekao je da očekuje usvajanje zakona na proleće.
U Hrvatskoj je vlada poslala predlog zakona u parlamentarnu proceduru ali je parlament na prazničnom odmoru pa ništa ne treba očekivati pre februara.
Rumunska vlada je proletos počela ubacivanje direktive u nacionalni zakon i proglašena je za "zemlju model" za uzbunjivače. Međutim, nema podataka da li je zakon izglasan.
Češka je takođe propustila rok i lokalne NVO pozvale su novu vladu da što pre uradi šta treba. Zaštita uzbunjivača i neophodne reforme povezane sa direktivom uključeni su u češki Nacionalni plan za oporavak.
Među zemljama koje tek treba da uvedu direktivu u nacionalno pravo su i Belgija, Malta, Poljska i Španija dok Kipar, Mađarska i Luksemburg još nisu ni počeli da rade na tome.
Šta piše u direktivi?
Prema direktivi, sve kompanije ili javna tela sa 250 ili više zaposlenih moraju da sprovode svoju politiku za slučaj prijavljivanja nepravilnosti od strane uzbunjivača. Od 2023. to će važiti i za entitete sa 50 i više zaposlenih.
Direktiva se odnosi na kršenje EU zakona u brojnim oblastima, uključujući finansijske usluge, javne nabavke, bezbednost proizvoda, zaštitu životne sredine, nuklearnu bezbednost, javno zdravlje, dobrobit životinja, privatne i lične podatke, državnu pomoć, zakon o konkurenciji.
Oni koji prijavljuju kršenje, predviđeno je direktivom, biće zaštićeni od otpuštanja, suspenzije, degradacije i svih drugih posledica. Zaštita je proširena na sve zaposlene, ugovarače, akcionare ili dobavljače.
Uzbunjivači su pak dužni da slede trostepenu proceduru uzbunjivanja, uključujući interno uzbunjivanje, uzbunjivanje vlasti ako se ništa ne preduzme interno u roku od tri meseca i konačno objavljivanje u javnosti.
Zbog tog trostepenog procesa direktiva je na meti kritika. Tako je je početkom 2019. godine 77 nezavisnih medija i antikorupcijskih organizacija ocenilo da direktiva "nije dovoljno dobra" i da ne garantuje visok nivo zaštite.
Kritičari kažu da sistem stavlja uzbunjivače u poziciju da prijavljuju kršenja zakona upravo onima koji ih krše.
UN i OEBS su pozvali na veću zaštitu uzbunjivača u sklopu direktive i davanje mogućnosti da uzbunjivači otkriju nepravde na način koji im najviše odgovara.
Izvor: Euractiv.rs
