Dok vlast optužuje nevladine organizacije, država dobija mnogo više novca od EU

foto: Evropska unija

Evropska unija najveći je donator u Srbiji. U proteklih 18 godina poreski obveznici država članica EU donirali su preko 3,6 milijarde bespovratnih sredstava u različitim oblastima. Zahvaljujući IPA fondovima, država Srbija i njene institucije svake godine dobiju otprlike 200 miliona evra, što Srbiju svrstava u najvećeg primaoca sredstava EU u regionu.

Ipak koliko mediji i civilno društvo dobijaju novca od Evropske komisije tema je za pojedine medije, a posebno postaje korisna pred svake izbore u Srbiji. Neretko mediji bliski vlastima objavljuju i spiskove na kojima se vidi ko i koliko novca dobija iz Evropske unije ili njenih država članica. To se obično pravda potrebom za transparentnošću, iako su to sve vreme javno dostupni podaci.

Da je Evropska unija uložila 250 miliona evra u medije i nevladine organizacije na Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju, bila je vest provladinih medija i najuticajnijeg ruskog portala u Srbiji, Sputnjik. Na ovu vest reagovao je i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i visoki funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović, uz komentar „cijena, prava sitnica“.

Povod za pisanja ovih medija bio je jedan od medijskih brifinga u Evropskoj komisiji, na kom je portparolka EK Ana Pisonero na pitanja novinara o pristrasnosti medija u Srbiji, odgovorila da je „medijski pluralizam fundamentalan za demokratsko društvo i ključan za dobro informisanje i odlučivanje građana“. Tom prilikom spomenula je da je Evropska unija uložila 250 miliona evra za medije i nevladine organizacije u regionu.

Ana Pisonero za European Western Balkans objašnjava da se pomenuta sredstva za ceo region odnose na period od 2014 – 2020. godine u okviru IPA II programa.

„U periodu od 2014-2020, Komisija je uložila oko 250 miliona evra u okviru IPA II u civilno društvo i medije u regionu, što su značajna izdavanja, sa direktnim značajem i uticajem na oblast vladavine prava. I mi ćemo zadržati i potencijalno povećati ovaj nivo finansiranja u novom finansijskom periodu. EK u potpunosti podržava ključnu ulogu civilnog društva i nezavisnih medija u oblasti vladavine prava“, rekla je Pisonero.

Prema podacima do kojih je uspeo da dođe naš portal kada je u pitanju Srbija, Evropska unija donirala je oko 30 miliona evra za razvoj medija i civilnog društva u prethodnih šest godina.

Iz resornog Ministarstva za evropske integracije navode za EWB da je za taj isti period od šest godina, EU u okviru IPA II programa predelila 1,45 milijardi evra. Poručuju da su organizacije civilnog društva korisnici i važni partneri u realizaciji pojedinačnih projekata Vlade u oblastima poput socijalne zaštite, socijalnog uključivanja, zapošljavanja, ekonomskog osnaživanja, promocije manjinskih i ženskih prava, obrazovanja i drugih.

“Zbog činjenice da se realizuju u parnerstvu i kroz saradnju javnog i civilnog sektora, kao i zbog načina izrade i realizacije budžeta nije moguće obračunati koji iznos sredstava je opredeljen samo za civilni sektor”, navodi se u odgovoru Ministarstva za evropske integracije.

Iz dostupnih brojki ipak se može videti da su Vlada Srbije i državne institucije najveći primaoci sredstava iz Evropske unije. Samo na godišnjem nivou,  EU je za projekte državnih institucija izdvajala i do šest puta više, nego za projekte posvećene medijima i civilnom društvu u periodu od šest godina. Tako je EU na primer finansirala realizaciju infrastrukturnih projekata, reformu javne uprave, obnovu od poplava, reformu obrazovanja u Srbiji, projekte povezane sa zaštitom životne sredine i drugo.

Iz medijskih udruženja upozoravaju već godinama da pravljenje spiskova stranih plaćenika u Srbiji predstavlja samo opasan vid pritisaka i crtanje meta na čelu predstavnicima medija i civilnom društvu. Najviši državni zvaničnici optužuju zapadne zemlje, sa kojima neretko naglašavaju da imaju dobar odnos, za finansiranje, pored medija i civilnog društva, i ekoloških protesta.

“Najveći finansijeri organizacija za zaštitu životne sredine su svakako iz Sjedinjenih Američkih Država – Rokfeler fondacija, USAID, Fond za otvoreno društvo. Velike Britanije – Vestminsterska fondacija za demokratiju, Britanski savet, Nemačka – fondacija “Hajnrih Bel”, austrijski “Rivervoč”, svi oni su se sjatili u poslednjih otprilike godinu dana u Republiku Srbiju…finansiraju proteste kako bi oslabili i slomili kičmu Aleksandru Vučiću”, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

Ambasade SAD-a, Nemačke i Velike Britanije zajedničkim saopštenjem u kom podvlače – takve optužbe su štetne i teško razumljive, a premijerku su demantovale i pomenute međunarodne organizacije. Iz ambasada su podsetil su premijerku da su te države među najpouzdanijm partnerima i prijateljima Srbije od početka procesa demokratske tranzicije, kao i da su Srbiji do sada pružili pomoć veću od tri milijarde evra.

“Bezrezervno odbacujemo sugestije da naše države, ili organizacije preko kojih obezbeđujemo tehničku pomoć i podršku, finansiraju ili usmeravaju akcije protiv Vlade Srbije ili bilo koje politike koju ona sprovodi, što uključuje i finansiranje protesta”, naveli se u zajedničkoj izjavi nemačke, britanske i američke ambasade u Srbiji.

Američka agencija USAID u odgovoru za Radio Slobodnu Evropu podsetila je da je od 2001. godine do danas uložila oko 140 miliona dolara u aktivnosti namenjene civilnom društvu i medijima u Srbiji, i da je više od 400 miliona dolara potrošila na podršku inicijativama namenjenim boljem funkcionisanju državne uprave.

Predstavnik austrijske nevladine organizacije Rivervoč Ulrih Ajhelman prokomentarisao je za RSE izjavu Brnabić, rekavši da je postalo “gotovo normalna taktika da se za sopstvene greške okrivi neko drugi” i dodao da to nije slučaj samo u Srbiji. “Danas, u vremenima lažnih vesti i talasa teorija zavere, deluje gotovo normalno da se tako nešto pojavi. Međutim, da tako nešto iznese premijerka je pomalo i novi spin”, naveo je Ajhelman u pisanom odgovoru.

Izvor: European Western Balkans