Makron predlaže osnivanje Evropske političke zajednice, Šolcu ideja zanimljiva
foto: Evropska unija
Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je formiranje nove političke organizacije koja bi okupila zemlje kontinenta koje dele vrednosti EU, ali nisu njene članice. Nemački kancelar Olaf Šolc ocenio je da je ideja nove evropske političke zajednice veoma zanimljiva, ali da EU ne treba da prekida proces pristupanja zemalja koje su već na evropskom putu.
Makron je, umesto spuštanja strogih kriterijuma za prijem u EU, predložio stvaranje paralelnog entiteta "Evropske političke zajednice", koji bi mogao da odgovara "zemljama koje teže članstvu u EU ili su je napustile", kao što su Ukrajina, Gruzija i Moldavija, Zapadni Balkan ali i Velika Britanija.
"Ta nova evropska organizacija dozvolila bi demokratskim evropskim nacijama koje su privržene našim osnovnim vrednostima da nađu novi prostor za političku saradnju, bezbednost, energetsku saradnju, transport, investicije, infrastrukturu, kretanje ljudi", rekao je Makron u govoru povodom Dana Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu.
Makron, čija zemlja trenutno predsedava Savetom EU, je ocenio da bi takav korak pomogao u jačanju evropske bezbednosne arhitekture, koju je potresao rat u Ukrajini.
"Sada, rat u Ukrajini i legitimne aspiracije (Ukrajinaca) kao i Gruzije i Moldavije, koje takođe žele da se pridruže EU, znače da moramo da preispitamo geografiju i organizaciju našeg kontinenta", rekao je Makron u govoru, koji je održao na završnom događaju Konferencije o budućnosti Evrope.
Povodom najave Evropske komisije da planira u junu da objavi prvo mišljenje o zahtevu Ukrajine da postane članica Unije, Makron je rekao da bi ubrzanje procedure za Ukrajinu dovelo do spuštanja standarda za prijem, što je ideja koju on odbacuje.
"Dobro je poznato da bi proces dopuštanja (Ukrajini) da se pridruži trajao nekoliko godina, zapravo verovatno nekoliko decenija", rekao je Maron.
Istočnoevropske zemlje podržavaju ubrzani proces pristupanja Ukrajine, ali su zvaničnici EU naglasili da bi proces mogao da traje godinama zbog predstojećih reformi koje još treba sprovesti da bi ta ratom razorena zemlja mogla da ispuni neophodne evropske kriterijume.
"Evropska unija, s obzirom na njen nivo integracije i ambicije, ne može biti jedini način strukturiranja evropskog kontinenta kratkoročno", rekao je Makron.
Makron i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen su 6. maja, podržali zahtev Evropskog parlamenta da se održi konvencija o izmeni osnivačkih Ugovora EU.
Taj zahtev su u okviru Konferencije o budućnosti Europe inicirali građani, koji su zatražili promene, kao što su ukidanje prava veta u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, raspisivanje referenduma na europskom nivou i neposredni izbor Evropske komisije.
Međutim, 13 članica Unije se izričito usprotivilo promeni Ugovora EU.
Protivljenje su u zajedničkom non-pejperu izrazile Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija i Švedska, koje su ocenile da EU i na osnovu postojećeg osnivačkog akta može uspešno da odgovori na krizne situacije.
Makron je 9. maja, posle govora u Strazburu, uoči sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, rekao da je važno da se Ukrajini da "pošten odgovor" o dužini vremena koje će biti potrebno za postizanje evropskih standarda.
Šolc je rekao da je Makronova ideja nove političke zajednice "vrlo zanimljiv predlog za rešavanje velikog izazova" sa kojim se EU suočava. Šolc i Makron obećali su da će njihove zemlje kao partneri povesti Evropu u reforme koje će stvoriti snažniju i suvereniju EU.
Nemački kancelar je, međutim, rekao da EU ne treba da prekine pristupni proces sa zemljama sa kojima je on već počeo, navodeći kao primer Severnu Makedoniju, čiji je lider, kako je rekao, doneo "vrlo hrabre" odluke poslednjih godina.
"Želimo veoma brzo da postignemo konkretne dogovore, kako bismo nastavili sa integracijom Zapadnog Balkana u EU", rekao je Šolc.
Makron i Šolc naglasili su da će intenzivirati bilateralne konsultacije o reformi EU i o tome zauzeti jedinstven stav. Oni su najavili i da će konsultacije Saveta ministara dve zemlje biti održane početkom jula, posle francuskih parlamentarnih izbora.
Šolc je rekao da je u svetlu sadažnjih izazova, a posebno ruskog napada na Ukrajinu, "nemačko-francusko partnerstvo i prijateljstvo važnije nego ikada kao motor i izvor inspiracije za evropski projekat".
Nemački kancelar ipak je pokazao i određene rezerve prema reformi Ugovora EU, rekavši da će on biti deo toga "ako se postigne konsenzus" o reformi tog akta.
"Veću efikasnost moguće je postići i bez direktnih promena Ugovora EU", rekao je Šolc, dodajući ipak "da bi bilo važno" da se pređe na većinsko odlučivanje o spoljnoj politici EU, što je već moguće i po postojećem Ugovoru.
Francuski dnevnik Mond piše da Makronova ideja ima podršku predsednika italijanske vlade Marija Dragija i da se poklapa sa izjavom bivšeg italijanskog premijera Enrika Lete da je naročito nužno Ukrajini koja je u ratu s Rusijom, otvoriti vrata približavanju EU kroz stvaranje "evropske konfederacije", u kojoj bi pridružene Uniji bili i zemlje Zapadnog Balkana, kao i Gruzija i Moldavija.
Pisanje lista potvrdio je i italijanski ministar za evropska pitanja Vinćenco Amendola, koji je evroposlanicima u Strazburu rekao da "Italija deli ambiciozni predlog francuskog predsednika da se izgradi širi politički prostor koji bi proširio EU".
Izvor: Euractiv.rs
