Šarl Mišel predlaže reformu politike proširenja: Proces mora da bude brži, postepen i reverzibilan
foto: Evropska unija
BRISEL – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izneo je u sredu tokom zasedanja Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta predlog reforme politike proširenja EU na Zapadni Balkan, tako da proces postane “brži, postepen i reverzibilan”. Prema njegovim rečima, partnerima na Zapadnom Balkanu treba ponuditi socijalne i ekonomske prednosti već tokom pregovora o pristupanju Evropkoj uniji, umesto da benefiti, kao do sada, dolaze tek na kraju procesa.
“Rešenje je u progresivnoj i postepenoj integraciji već tokom procesa pristupanja. Kada država ispuni potrebne standarde u nekom sektoru, može aktivno da učestvuje sa savetodavnim glasom u radu Saveta ministara u zavisnosti od dnevnog reda”, rekao je Mišel.
Prema iznetom predlogu, države kandidate trebalo bi postepeno i fazno integrisati u aktivnosti Evropske unije, nakon što se potvrdi da je zemlja usklađena sa evropskim pravom, u oblastima unutrašnjeg tržišta, rominga ili zajedničkog energetskog tržišta.
“Istovremeno, dostizanjem potrebnih merila zemlja bi imala pristup evropskim programima i fondovima već u fazi pristupanja. Sa druge strane, ukoliko neka zemlja odustaje od vladavine prava, neke od stečenih koristi tokom integracija mogu joj biti oduzete”, naglasio je predsednik Evropskog saveta.
Mišel je objasnio da se mora stvoriti novi zamah za podsticaj reformi u regionu, jer pregovori traju već 19 godina i odugovlače se “iz dobri i iz loših razloga”.
“Rešenje bi bilo u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja. Više za više”, dodao je Mišel dodajući da bi ova reforma proširenja podstkla i ubrzala neophodne strukturne reforme i povezivanje Zapadnog Balkana sa EU.
Predsednik Evropskog saveta tokom današnjeg obraćanja podržao je inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice najavljujući da će tokom leta pokrenuti konsultacije o tome sa zainteresovanim državama. Mišel smatra da bi cilj ove inicijative trebalo da bude okupljenje država na “prostorima od Rejkjavika do Bakua i Jerevana”, kako bi se radilo na promociji zajedničkih vrednosti i interesa, mira i stabilnosti na kontinentu.
Objasnio je da bi deo “geopolitičke zajednice” mogle da budu i države Zapadnog Balkana, pridružene zemlje Istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima EU ima bliske odnose.
“Spoljna politika bila bi glavna oblast saradnje unutar ove Zajednice, a šefovi država i vlada zemalja učesnica bi preuzeli vođstvo i sastajali se dva puta godišnje”, zaključio je on.
Predsednik Evropskog saveta boraviće u četvrtak u Begoradu, a kako je saopšteno sastae se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nakon čega će se obratiti medijima na Andrićevom vencu.
Izvor: European Western Balkans
