Austrija, Češka i Slovačka žele da vide Zapadni Balkan u Evropskoj uniji
foto: Evropska unija
Austrija, Češka i Slovačka smatraju da je proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan "dugoročni zajednički cilj" i da taj region ne sme ostati prepušten uticaju nedemokratskih aktera sa strane, izjavili su su zvaničnici parlamenata tri zemlje.
Predsednik Nacionalnog saveta, donjeg doma austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka izjavio je da je, "u svetlu uticaja koji u jugosistočnoj Evropi nastoje da vrše akteri poput Rusije, Kine i Turske", Austrija snažan zagovornik evrointegracija šest država Zapadnog Balkana" - Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.
Sobotka se 18. avgusta uveče u dvorcu Grafeneg u Donjoj Austriji susreo sa predsednicom češkog parlamenta Marketom Pekarovom Adamovom i potpredsednikom slovačkog parlamenta Milanom Laurenčikom. Sastanak je održan u okviru formata saradnje Austerlic, odnosno trilaterale iz Slavkova.
"Posebno na Zapadnom Balkanu ne smemo dozvoliti da nastane vakuum koji bi mogle da zauzmu antidemokratske snage", rekla je Pekarova Adamova. Ona je rekla da je u tom važno koristiti i sinergiju saradnje Češke, Austrije i Slovačke, prenela je austrijska agencija APA.
Ona je na sastanku govorila i o naporima koje češki parlament ulaže u demokratizaciju zemalja partnera, pri čemu poseban značaj ima jačanje civilnog društva.
Milan Laurenčik takođe je ocenio da je proširenje EU na Zapadni Balkan dugoročni zajednički cilj.
Ukazao je i na rizike parlamentarnih sistema ako su, na primer, u parlament izabrane grupacije koje žele da potkopaju demokratske procese. U takvim slučajevima, potrebno je, pored jasnih parlamentarnih pravila, pre svega kod madih ljudi stvoriti svest o vrednostima na kojima počivaju institucije.
Troje sagovornika ocenilo je da je uoči ruske agresije na Ukrajinu bilo mnogo propusta prilikom procene ruskog predsednika Vladimira Putina, i da upozorenja nisu shvaćena dovoljno ozbiljno.
Pekarova Adamova citirala je reči bivšeg šefa češke diplomatije Karela Švarcenberga, koji je posle ruske aneksije Krima, 2014. godine, rekao da je za Putina "Krim samo predjelo, Gruzija će biti juha, a Ukrajina glavno jelo".
Na sastanku je bilo reči i o prijemu i integraciji izbeglca iz Ukrajine, a rauzmenjena su i iskustva o putevima postizanja nezavisnosti od ruskih energenata.
U vezi sa energetskom sigurnošću, Sobotka se izjasnio za zajedničku evropsku nabavku gasa. On je ocenio da je u tome potreban zajednički nastup EU, kako bi pojedine članice bile manje podložne ucenama, dodajući da se treba intenzivno pripremiti na različite krizne scenarije jer je reč o krizi koja ima mnogo dimenzija.
Laurenčik je rekao da Putin pomoću smanjenja isporuka gasa želi da uplaši i destabilizuje evropske države i da se to mora po svaku cenu sprečiti.
Sobotka je ocenio da se neformalni format Austerlic potvrdio kao uspešan instrument regionalne saradnje i da predstavlja dokaz živih susedskih odnosa. Zajednički interesi trei zemlje sežu, prema njegovim rečima, od prekograničnih spasilačkih službi i saradnje u elementarnim nepogodama, pa sve do integracije Zapadnog Balkana za koju su zainteresovane sve tri zemlje.
Premijeri Austrije, Češke i Slovačke potpisali su 2015. godine u Slavkovu u Brna, nekadašnjem Austerlicu, u Češkoj, deklaraciju koja treba da intenzivira saradnju tri susedne zemlje. Neformalni fomat Austerlic predviđa između ostalog i da se predsednici parlamenata tri zemlje sastaju u avgustu svake godine u austrijskom dvorcu Grafeneg.
Izvor: Euractiv.rs
