Fon der Lajen: Stabilnost Zapadnog Balkana je stabilnost Evrope

foto: Evropska unija

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je stabilnost Zapadnog Balkana stabilnost Evrope i da prosperitet Zapadnog Balkana u potpunosti zavisi od njegove integracije u ostatak Evrope.

U uvodnom govoru na otvaranju dvodnevnog Bledskog strateškog foruma, u Sloveniji, Fon der Lajen je 29. avgusta naglasila da će EU nastaviti da podržava Zapadni Balkan. Ovogodišnji Bledski strateški forum održava se pod nazivom "Vladavina snage ili snaga pravila", a u fokusu skupa su rat u Ukrajini i njegove posledice.

"Neka ne bude nikakve sumnje, naši prijatelji sa Zapadnog Balkana su deo naše evropske porodice. Dunav,Jadransko more, planina Balkan uvek su nas povezivali, nikada nisu bili granica. Naše ekonomije su povezane, nakon stoleća trgovine i putovanja. Prosperitet Balkana u potpunosti zavisi od njegove integracije u ostatak Evrope", rekla je Lajen, a objavila Evropska komisija..

Ona je naglasila da je "najvažnije to da ljudi Zapadnog Balkana velikom većinom teže da se priključe Evropskoj uniji".

Ocenivši da je proteklih godina došlo do usporavanja progresa u regionu i procesa proširenja, ona je navela da su uzrok i međunarodni akteri, "uključujući Rusiju, koji nastoje da potkopaju izgradnju demokratskih imnstitucija i vladavine prava".

"Mi, kao EU imamo jasan strateški interes da svih šest zemalja Zapadnog Balkana nastavi da napreduje na putu evrointegracija, jer je stabilnost Zapadnog Balkana ujedno i stabilnost Evrope, a prosperitet Zapadnog Balkana i prosperitet Evrope.  

Govoreći o tome kako postići taj progres, Fon der Lajen je naglasila da je prvi prioritet veća ekonomska integracija, i da je zato EU i pokrenula eonomski i investicioni plan za region.

"A moramo i da osnažimo kredibilitet našeg pristupnog procesa. MOramo da obezbedino da će svaki korak koji neka zemljla učini u pravcu demokratije, vladavine prava i jednakih prava, tu zemlju približiti EU. Zako je otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom bila prava prekretnica. Popstavili smo jasne uslove, i oni su ih ispunili", rekla je predsednika EK.

Ponovivši da je najbolji put za napredak u suzbijanju stranog uticaja autokratskih zemalja, jačanje evropskih demokratija, dodajući: "Radi se o geopolitici, svakako, ali i o našim zajedničkim vrednostima".      

Fon der Lajen je rekla i će EU nastaviti da pomaže Ukrajini sve dok to bude potrebno.

"Ako želimo da saćuvamo načela samoopredeljenja i nepovredivosti granica, Putin ne sme da pobedi u tom ratu, a UKrajina mora da pobedi u tom ratu. To je apsolutno jasno i zato smo mobilisali naše ekonomije kao nikada ranije", rekla je Fon der Lajen.  

Ona je podvukla potrebu prekidanja zavisnosti o ruskih fosilnih goriva, rekaovi da je posao EU na tome već dosta odmakao i da se diverzifikacija snabdevača vrši "svetlosnom brzinom".

"Isporuke gasa iz drugih izvora, a ne iz Rusije, porasle su od januara ove godine za 31 milijardu kubnih metara. To trenutno kompenzuje smanjene isporuke ruskog gasa Evropi", rekla je predsednica EK.

Ukazala je na poziv EU državama članicama da uštede 15% gasa i da napune skladišta, čime će se uštedeti 45 milijardi kubnih metara gasa.

Fon der Lajen je podsetila i na druge probleme, pored energenata. Prema njenim rečima, zelena i digitalna tarnzicija u Evropi enormno će povećati potrebu za sirovinama, kao što su litijum za baterije, silicijum za popluprovodnike ili retki minerali za vetroturbine.

"Tražnja bi do 2030 mogla da se udvostruči. A kada pogledate evropsku potražnju za litijumskim baterijama, ona će rasti po godišnjoj stopi od 40% između 2020. i 2025. godine. Dobra vest je da to pokazuje da evropski Zeleni ugovor napreduje. Ne tako dobra vest je da jedna zemljla dominira u preradi. Od 30 neophodnih sirovina, danas se dest uvozi iz Kine", rekla je fon der Lajen.

Učesnicima Bledskog strateškog foruma se prvog dana video linkom obratio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rekao da je Rusiji u interesu da širi "laž da su ciene energenata porasle zbog rata" u Ukrajini jer će time stvoriti zamor zapada u podršci njegovoj zemlji.

Zelenski je kazao kako tvrdnja o visokim cenama energenata zbog rata "nije tačna", jer su njihove cene bile "veštački povećane" i pre početka ruske agresije. On je rekao da su Rusi veštački i namerno podizali cene energenata, "ranije skriveno, a danas i otvoreno", prenela je agencija Hina.

Govoreći o zamoru sveta ratom u Ukrajini i njegovim posledicama, Zelenski je rekao da je to "velik rizik", no da bi bilo kakvi ustupci Moskvi doveli do nove agresije, što se već dogodilo nakon aneksije Krima i okupacije dela Donbasa.

Zelenski je govorio na strateškom forumu na početku panela na kojem su učestvovali slovenački premijer Robert Golob, hrvatski premijer Andrej Plenković, albanski premijer Edi Rama, islandski predsednik Gudni Johaneson i videolinkom, moldavska predsednica Maja Sandu.

Rama je kazao kako je, kada je reč o umoru od rata, na panel trebalo pozvati druge države jer "što je država bogatija, to je umornija" od sukoba i njegovih posedica". Ocenio je da je umesto Hrvatske trebalo pozvati Nemačku a umesto Albanije Italiju.

"Moramo govoriti o drugima jer opasnost od zamora nije prisutna u Albaniji, Hrvatskoj i Sloveniji, mi smo videli rat tokom svojih života i znamo o čemu se radi", dok je zapad "video rat samo na Netfliksu” i na časovima istorije.

Golob, koji je na premijersku poziciju stigao iz energetike, ocenio je da će Evropa preživeti zimu čak i ako Rusija ukine snabdevanje gasom, ali da cena neće biti niska i da je zbog toga potrebna jasna strategija.

Plenković je rekao da je međunarodna podrška koju Ukrajina ima garancija da će države stati uz nju te da će joj svako pomoći na svoj način. "Hrvatska ne samo da će imati dovoljno LNG gasa za svoje potrebe, nego i tri milijarde kubnih metara za naše susede što zahteva i rad na infrastrukturi gasovoda", rekao je Plenković.

Na dvodnevnom forumu, 29. i 30. avgusta, na nekoliko panela najavljeno je i učešće šefova diplomatija Grčke i Turske Nikosa Dendijasa i Mevluta Čavušoglua, šefova dilomatija Španije, Portugala i Austrije Hosea Manuela Albaresa Buena i Žoaoa Gomeša Kravinja i Aleksandera Šalenberga i predsedavajućeg OEBS-a i šefa poljske diplomatije Zbignjeva Raua. Najavljeni su i mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto i mnogi drugi visoki zvaničnici i eksperti.

Izvor: Euractiv.rs