Bledski strateški forum – Zapadni Balkan je poveznica
foto: Evropska unija
Krajem avgusta u Sloveniji je održan 17. Bledski strateški forum. Slogan pod kojim se ove godine forum održao glasio je „Vladavina moći ili moć pravila?“ (Rule of power, or power of rule?), a najveći fokus bio je na panelima na kojima su učesnici/ce bili lideri zemalja i predstavnici/ce institucija Evropske unije. Najviše pažnje privukao je govor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ali i obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Ideje i stavovi izneti tokom dvodnevnog trajanja konferencije u najmanju ruku bili su interesantni, a Bled je još jednom potvrdio svoje mesto foruma za dijalog. Ipak, neki bi rekli da su za dijalog potrebne dve strane, a druga je ove godine, ipak izostala.
Samo nam je demokratija potrebna
„Sve zavisi od moći demokratije, naše sposobnosti da podržimo osnovna načela i odupiranje agresiji kako bismo zaštitili naše vrednostii i naše prijatelje.“ Ovim rečima je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorila Bledski strateški forum. Glavne tri tačke njenog izlaganja odnosile su se na odbranu vladavine prava i smanjenje ruskog ucenjivačkog potencijala osnaživanjem kapaciteta Unije, zatim, jačanje veza i odnosa sa Ukrajinom i zemljama Zapadnog Balkana, dok se poslednja tačka odnosila na geopolitički uticaj koji Evropska unija ostvaruje van svog najužeg susedstva.
Do sada je iz Evropske unije stiglo pregršt informacija, vesti i zahteva da se smanji evropska zavisnost od ruskih resursa. Tokom obraćanja Ursula fon der Lajen istakla je da je neophodno smanjiti ruski uticaj i podsetila koliku pomoć je Unija obezbedila Ukrajini od početka oružanog sukoba, rekavši da u ovom ratu, Putin ne sme da pobedi. Deo njenog obraćanja odnosio se na energente, Zeleni dogovor i budućnosti potrebe za litijumom, silicijumom, kao i drugim retkim mineralima. Ona je istakla da nas u narednom periodu čeka sve veća potražnja, ali da je zadovoljna s obzirom na to da Zeleni dogovor napreduje. U narednom periodu, istakla je ona očekuje se samo još veći napredak zelene i digitalne tranzicije.
Analizirajući geopolitički uticaj Rusije na Ukrajinu, predsednica Evropske komisije spomenula je i zemlje Zapadnog Balkana, nazvaši ih prijateljima i delom evropske porodice čije planine i mora nikada nisu bile granica, već uvek poveznica i spona. Ona je dodala još i da je napredak ovih zemalja neotuđiv u odnosu na integracijski proces sa ostatkom Evrope, ali da tok tog napretka usporavaju međunarodne okolnosti, kao i akteri poput Rusije kojima je cilj da potkopaju demokratske institucije u ovom regionu i onemoguće njegov prosperitet.
Nema održive evropske perspektive bez Zapadnog Balkana dodala je fon der Lajen te još jednom podvukla: „Mi, kao Evropska unija imamo jasan interes da zapadnobalkanska šestorka napreduje na putu ka članstvu u Uniji.“ Ekonomska integracija i ekonomski investicioni plan za Zapadni Balkan biće nesumnjivo značajan podsticaj za brži dolazak u Brisel ovih zemalja. Osim toga, predsednica Evropske komisije istakla je i da je neophodno vratiti kredibilitet pregovaračkom procesu sa Unijom i podsetila na skorašnje otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, čiji su predstavnici takođe bili deo ovog Foruma.
Osim Ursule fon der Lajen, o Zapadnom Balkanu govorili su i drugi lideri. Predsednik Slovenije Borut Pahor pozvao je Uniju da dodeli status kandidata Bosni i Hercegovini do kraja godine, tvrdeći da je zbog jasnih podela koje trenutno postoje u Evropi neophodno ubrzati integracijski proces. Prema njegovim rečima, potrebno je što pre ubrzati proces integracije Unije, s obzirom na to da bi potencijalni sukob na ovoj teritoriji destabilizovao ne samo Bosnu I Hercegovinu, već čitav region i Evropu.
Tokom trajanja Bledskog strateškog foruma, Zapadnom Balkanu bila su posvećena dva panela, a nesumnjivo je kriza nastala izbijanjem rata u Ukrajini doprinela tome da se sve više pažnje usmeri na region kome sukobi i nemiri nisu ništa strano. Sudeći po svemu rečenom, Evropska unija je spremna da nas prihvati (i već to radi) kao deo svoje porodice. Ona ima interes da nas stavi pod svoje okrilje i omogući nam prosperitet i napredak. Jasan je i interes Zapadnog Balkana, da i on ponovo bude samo Balkan bez ikakvih dopuna ili pojašnjenja šta je i kome pripada. Međutim, pitanje je da li ćemo i onda kada postanemo deo porodice biti oni rođaci koje uredno izbegavamo i viđamo jednom godišnje, ili oni ipak malo draži sa kojima biramo da svakodnevno provodimo vreme?
foto: Bled Strategic Forum
Miljana Jovanović,
Beogradska otvorena škola
