Lideri potpisali Deklaraciju samita EU-Zapadni Balkan u Tirani

foto: Evropska unija

TIRANA — Deklaracija kojom se izražava puna podrška Evropske unije perspektivi članstva država Zapadnog Balkana i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja potpisana je danas na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Potpisnici Deklaracije bili su lideri 6 država Zapadnog Balkana i država članica EU, zajedno sa predstavnicima Saveta i Komisije.

Ovo je prvi put da je jedna od zemalja regiona domaćin Samita. Među temama na agendi o kojima su lideri razgovarali bili su rat u Ukrajini, migracije i energetika. Uoči sastanka na visokom nivou, telekom operateri iz regiona i EU potpisali su Deklaraciju o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga, koje bi trebalo da počne 1. oktobra 2023. godine.

Na konferenciji za novinare koja je usledila nakon potpisivanja Deklaracije, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je istorijski značaj Samita i pozdravio potpisivanje deklaracije o romingu koja bi u potpunosti trebalo da bude sprovedena do 2027. godine.

Mišel je rekao da je Deklaracija koju su lideri potpisali u Tirani „zaista važna izjava jer sadrži neke konkretne obaveze koje su dodatne za proces pristupanja“. Uprkos tome što je održan u ovim teškim vremenima, sastanak u Tirani pokazao je da Zapadni Balkan i EU „gledaju u budućnost zajedničkih vrednosti“.

Predsednik Evropskog saveta je naveo da će budućnost EU biti sigurnija i bolja sa Zapadnim Balkanom u EU, ali da ostaje još niz obaveza koje treba ispuniti na obe strane. Mišel je istakao važnost da partneri sa Zapadnog Balkana poboljšaju vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije, dok bi EU trebalo da jasno pokaže „istinsku posvećenost“ proširenju.

Mišel je takođe govorio o migracijama, koje je opisao kao „osetljivu i tešku temu“. On je istakao važnost saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana u upravljanju nedavnim porastom ilegalnih migracija.

„Konkretna i operativna saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana je fundamentalna u upravljanju migracijama. Bili smo u mogućnosti da napredujemo sa usklađivanjem viza, što je korak u pravom smeru“, rekao je Mišel.

Edi Rama, premijer Albanije i domaćin ovog izdanja Samita EU-Zapadni Balkan, iskoristio je ovu priliku da se zahvali „lojalnim i posvećenim prijateljima regiona“.

„Nikada pre nismo imali predsednike Saveta i Komisije koji su se tako odlučno zalagali za region i koji su se starali da proces, za koji znamo da je sam po sebi veoma težak, ne umre u agoniji“, istakao je Rama.

On je to što se Samit prvi put održava u jednoj od zemalja regiona opisao kao znak svesti EU o značaju regiona, ali i kao znak uvažavanja Albanije i njene posvećenosti miru i stabilnosti u zapadnog Balkana.

„Imali smo svoje teške trenutke, ali nikada nismo odustali od EU. Ovo nije kraj našeg puta ka EU, ali je korak napred“, rekao je Rama.

Albanski premijer je takođe istakao važnost paketa energetske podrške koji će pomoći regionu da se „udalji od ruskog uticaja“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je samit EU-Zapadni Balkan „veoma jasna poruka jedinstva” i „samit partnerstva sa poverljivim razgovorima”.

Ona je izrazila posvećenost EU da zajedno sa svojim partnerima u regionu rešava probleme koji proističu iz agresije Rusije na Ukrajinu, što pokazuje paket podrške vredan milijardu evra koji EU pruža regionu u rešavanju energetske krize.

Von der Lajen je uverila u „svesrdnu podršku Komisije proširenju“ i ponovila značaj početka pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije.

„Mi masovno ulažemo u obnovljive izvore energije u nadi da ćemo u bliskoj budućnosti biti u jednoj uniji i koristiti istu infrastrukturu koju sada gradimo“, rekla je Von der Lajen.

Predsednica Komisije je takođe pohvalila najnovije rezultate Berlinskog procesa i rekla da će tri sporazuma o mobilnosti koje su lideri Zapadnog Balkana potpisali u Berlinu građanima regiona olakšati putovanje, rad i studiranje.

Što se tiče migracija, Von der Lajen je rekla da zemlje zapadnog Balkana mogu da računaju na podršku EU u upravljanju migracijama, što je „zajednički izazov“. Ona je, međutim, pozvala zemlje Zapadnog Balkana da se „brzo usklade sa viznom politikom“ jer je to ključno za održavanje bezviznog režima.

Izvor: European Western Balkans