Arhiva: Vesti

Evropski parlament traži od Srbije da se usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije

Evropski parlament traži od Srbije da se usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije

foto: Evropska unija

STRAZBUR — Otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom treba da bude uslovljeno jačanjem napora u reformama u oblastima demokratije i vladavine prava, kao i potpunom usaglašenošću sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta, koja je usvojena na plenarnom zasedanju u sredu.

Poslanici su sa 407 glasova za, 92 glasa protiv i 142 uzdržanih usvojili rezoluciju na osnovu godišnjeg izveštaja o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike za 2022. godinu, koji je podneo Dejvid Mekalister, predsedavajući Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu (AFET).

U delu rezolucije koji se odnosi na Srbiju, poslanici EP su izrazili žaljenje zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini. Istakli su značaj “potpune usaglašenosti država Zapadnog Balkana sa spoljnom politikom EU, posebno sa politikom sankcijama prema trećim zemljama.”

Evropski parlament “ponavlja svoj stav da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo otvoriti tek kada Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa ZSBP” i  “podseća da Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU,” navodi se u rezoluciji.

Usvojen je i amandman o dijalogu Beograda i Prištine,  u kom se poziva na intenziviranje dijaloga sa ciljem normalizacije bilateralnih odnosa na osnovi međusobnog priznanja.

U tekstu amandmana se “osuđuje kontinuirani obrazac eskalacionih akcija Srbije i aktera koje sponzoriše Srbija, uključujući nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom, sa ciljem iznuđivanja ustupaka i podrivanja Republike Kosovo,” i upućuje poziv državama članicama EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.

U rezoluciji se ukazuje na  pretnju koju “neopravdana vojna agresija Ruske Federacije na Ukrajinu” predstavlja po evropsku i globalnu bezbednost i koja je “značajno promenila geopolitički kontekst zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.”

Navodi se da je rat u Ukrajini izazvao velika razaranja i stradanja, negativno uticao na globalne lance snabdevanja, te pogoršao ekonomsku nesigurnost, energetsku i klimatsku krizu u mnogim oblastima širom sveta. 

Rat u Ukrajini predstavlja pretnju po stabilnost mnogih država članica EU, kao i onih u njenom susedstvu. Rezolucija u tom kontekstu posebno ističe države Zapadnog Balkana i Istočnog partnertva, kojima je “potrebno mirno rešavanje sukoba, pojačana stabilnost i bezbednost i poboljšana međusobna saradnja.”

Pored toga, poslanici su ponovili i preporuku da institucije EU uvedu “ciljane sankcije protiv destabilizujućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući i one koji ugrožavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet, posebno Milorada Dodika.” Usvojen je amandman kojim se ova preporuka proširuje i na druge visoko rangirane zvaničnike Republike Srpske i zvaničnike trećih zemalja koji “pružaju političku i materijalnu podršku secesionističkoj politici”.

” U istom amandmanu osuđuju se i  “secesionistička retorika i aktivnosti” u državi, uključujući proslave praznika koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine proglasio neustavnim.

Zatražena istraga o ponašanju komesara Varheljija

Evropski parlament izrazio je zabrinutost “o izveštajima da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i podriva centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su u procesu pristupanja EU.” 

Zbog toga, poslanici su pozvali Komisiju da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li je ponašanje komesara Olivera Varheljija, koji se u ovoj verziji rezolucije ne pominje imenom i prezimenom, u skladu sa Kodeksom ponašanja za članove Komisije i obavezama komesara koje proističu iz ugovora.

Izvor: European Western Balkans

Najnovije