O stanju Unije 2023 – Ursula fon der Lajen

foto: Evropska unija 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je tradicionalni govor o stanju Evropske unije u Evropskom parlamentu u Strazburu. U govoru je pokrila širok spektar tema, od energetike i zapošljavanja, preko ekologije i diverziteta, do rata u Ukrajini i proširenja Evropske unije. Dodatno, iskazana je ambicija ka proširenju Evropske unije na region Zapadnog Balkana. 

Govor je počela osvrtom na istoriju evropske integracije. „Naša Unija danas održava viziju onih koji su sanjali o boljoj budućnosti nakon Drugog svetskog rata“, rekla je Fon der Lajen. Sličnu viziju i veru u bolju budućnost primećuje kod nove generacije mladih. 

Neočekivani uspesi u prethodnim ciljevima 

Predsednica Evropske komisije navela je kako su programi za „zelenu, digitalnu i geopolitičku Evropu“, predstavljeni 2019. godine, izazvali sumnju kod velikog broja posmatrača. „Ali pogledajte gde je Evropa danas“, nastavila je ona, objašnjavajući kako su zadaci i ciljevi predstavljeni tada danas većinski ispunjeni. 

Uspeh u geopolitičkoj uniji vidi u zajedničkom i ujedinjenom pristupu prema ruskoj agresiji u Ukrajini. Cilj zelene Evrope ispunjen je razvojem Evropskog zelenog dogovora, a postignuti su značajni koraci u pripremi evropske digitalne tranzicije. 

Evropski zeleni dogovor predstavila je kao „odgovor pozivu istorije“. Ukazujući se na posledice klimatskih promena, ove godine naročito primetne u Grčkoj, Španiji, Sloveniji i Bugarskoj, Fon der Lajen je rekla da je Evropski zeleni dogovor stvoren „iz potrebe da se zaštiti naša planeta“. Ukazala je i na promenu klimatske agende u ekonomsku, čime je ostvaren jasan „pravac za ulaganja i inovacije“, i dokazano da su modernizacija i dekarbonizacija uveliko kompatabilni.  

Ekonomski izazovi i optimizam 

Ursula fon der Lajen osvrnula se i na ekonomske izazove i uspehe Evropske unije. Ukazala je na veliki uspeh u prevazilaženju potencijalne krize nezaposlenosti usled pandemije virusa COVID-19 - „Umesto da milioni ljudi traže posao, milioni poslova traže ljude“, rekla je Fon der Lajen.  

Predsednica Evropske komisije se dotakla i saradnje sa poslovnim sektorom i sindikalnim grupama. Nakon skoro 40 godina od evropskog socijalnog dijaloga pokrenutog od strane osmog predsednika Evropske komisije Žaka Delora, Fon der Lajen je najavila novi Samit socijalnih partnera, koji će biti održan naredne godine. 

Što se tiče problema visoke inflacije koji je prisutan u celoj Uniji, rekla je da Evropska centralna banka čini sve što može da obuzda inflaciju, ali da se dostizanje srednjoročnih ciljeva zahteva još vremena. Osvrnula se na određene uspehe, kao što je snižavanje cene energenata: „Cena gasa u Evropi je bila preko 300 evra po MWh pre godinu dana. Sada je oko 35“, primetila je Fon den Lajen. 

Rat u Ukrajini i proširenje ka Istoku 

Osvrnuvši se na sukob na istoku Evropke, Ursula je potvrdila podršku Ukrajini i navela da je Evropska unija obezbedila 12 milijardi evra za plate i penzije Ukrajinaca. Takođe, predloženo je da se Ukrajini u naredne četiri godine pomogne sa dodatnih 50 milijardi evra, namenjenih neophodnim ulaganjima i reformama. Ponovo je potvrdila ono što je i ranije rečeno - budućnost Ukrajine je u Evropskoj uniji. Isto je rekla i za Zapadni Balkan, mada nije mnogo detaljnije obradila ovu temu. 

Ukazala je na značaj proširenja Unije u svetu u kome su „veličina i težina bitni“. Ipak, potvrdila je i princip pristupanja zasnovanog na zaslugama. „Verujem da i sledeće proširenje mora biti katalizator za napredak“, izjavila je Fon der Lajen.  

U govoru je navela i mogućnost sazivanja konvencije radi izmene Ugovora iz Lisabona, ako je to neophodno. Međutim, naglasila je i da „ne trebamo čekati promenu Ugovora kako bismo išli napred sa proširenjem“. 

Govor je poslednji ove vrste u ovom mandatu predsednice Evropske komisije. Portal POLITICO u ovom izlaganju u stvari vidi početak nezvanične kampanje za još jedan mandat Ursule fon der Lajen. Izbori za Evropski parlament biće održani u junu sledeće godine. Umesto ponovne kandidature za predsednicu Evropske komisije, pominje se i preuzimanje uloge generalnog sekretara NATO-a. 

Možemo da primetimo da se Ursula fon der Lajen u ovogodišnjem govoru osvrnula na realne uspehe ostvarene u prethodnom periodu, ali i postavila relativno ambiciozne ciljeve za budućnost. Ti ciljevi, međutim, većinom nisu specifični i konkretni. Za razliku od prošlomesečnog obraćanja predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela na Bledskom strateškom forumu, vidimo da ovog puta nisu spomenuti nikakvi rokovi, ali i da je manje pažnje posvećeno nedostacima u delovanju Unije na polju proširenja.  

Autor: Progovori o pregovorima