„Dva diplomatska džina: Kenan i Kisindžer i evolucija spoljne politike SAD“

foto: Wirestock on Freepik

Mada je Džordž Frost Kenan formulisao politiku obuzdavanja, Henri Kisindžer ju je militarizovao i dao joj svoj prepoznatljiv oblik. Ova razlika u pristupima dolazi iz razlike u ličnostima i temperamentima ove dvojice velikih diplomata dvadesetog veka.  

Na okruglom stolu na temu „Dva diplomatska džina: Kenan i Kisindžer i evolucija spoljne politike SAD“ razgovaralo se o sličnostima i razlikama ove dvojice diplomata. 

Na okruglom stolu učestvovali su prof. dr Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Dragan Bisenić, publicista i ambasador Srbije  u Saudijskoj Arabiji i mr Dragan Živojinović sa Fakulteta političkih nauka i Centra za američke studije. Diskusiju je moderirao predsednik Foruma za Međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, prof. dr Duško Lopandić. 

Razgovor je otvorio profesor Vujačić ukazujući na sličnosti i razlike dvojice diplomata. Primetio je kako su obojica živeli preko 100 godina, bili akademici, a istorija im je bila početna osnova za dugoročnu spoljnu politiku. A Pričao je o tome kako je Kisindžer nastavio i izmenio politiku „obuzdavanja“ (containment) koju je prvobitno ustanovio Kenan. Obojica su bili i akademici, i bavili se istorijom kao osnovom za dugoročnu spoljnu politiku.  

Profesor je ukazao na drugačije shvatanje politike obuzdavanja, kao i na činjenicu da je Kenan bio disident među političkom elitom Sjedinjenih Država. Za razliku od njega, Kisindžer se uvek trudio da ide „niz dlaku“ administraciji. 

Stav da je Kisindžer neka od svojih najboljih dela napisao u svojoj desetoj deceniji života izneo je Dragan Bisenić. U delu „Liderstvo: šest studija svetske strategije“, Kisindžer priča o uticaju institucija i birokratije na donošenje odluka u spoljnoj politici. Iako je osnovao doktrinu obuzdavanja, Kenan se protivio njenoj militarizaciji. 

O nedavno objavljenim dnevnicima Džordža Kenana koji pružaju značajan uvid u njegove odluke i misli, govorio je Dragan Živojinović. U svom poznatom „Dugom telegramu”, u kome je obavestio administraciju Sjedinjenih država o stavu da se sa Sovjetima ne može dogovarati, uporedio je Stalijina sa ruskim carevima.  

Živojinović se osvrnuo na to kako Kenan nije bio dobar političar, rekavši da nije umeo da sprovede sve svoje ideje i mišljenja. Bio je povučen, za razliku od Kisindžera. Kisindžer je bio suprotan – voleo je pažnju, vešto se kretao u karijeri. Takođe, dok je Kenan imao dobre ideje, a nije umeo da ih sprovede, Kisindžerove ideje možda i nisu bile toliko dobre, ali ih je uspešno ostvarivao. 

Evropski pokret u Srbiji je 31. 1. organizovao ovaj okrugli sto. Glavni povod je nedavna smrt Henrija Kisindžera, verovatno najznačajnijeg američkog diplomate dvadesetog veka.