Arhiva: Vesti

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan: Za region šargarepa na štapu

Novi Plan rasta za Zapadni Balkan: Za region šargarepa na štapu

foto: Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO)

Uslovljenost napretka ka uključivanju u jedinstveno tržište EU i dobijanja sredstava iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan postizanjem visokog nivoa regionalne integracije i sprovođenjem fundamentalnih reformi na putu ka demokratizaciji i vladavini prava, mogao bi predstavljati preveliki zalogaj za političke elite, često nespremne na uspostavljanje bližih regionalnih odnosa i sprovođenje reformi kojima se ograničava njihova vlast. 

Nove geopolitičke okolnosti poslednje dve godine vratile su u fokus ideju o dovršavanju ujedinjenja evropskog kontinenta. Za društva Zapadnog Balkana koja u predvorju EU čekaju već više od dve decenije ta promena okolnosti može da predstavlja novi momentum za sprovođenje neophodnih reformi, te ubrzavanje puta ka punopravnom članstvu. Međutim, imajući u vidu brojne izazove koji postoje u regionu – bilo da je reč o ekonomskim, bilo o onim u oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija ili o nerešenim bilateralnim sporovima – to izgleda kao podosta udaljeni cilj. 

Upravo je svest o tome da je pred partnerima na Zapadnom Balkanu i dalje dugačak put ka punopravnom članstvu, a da je s druge strane među političkim elitama i građanimai građankama u regionu sve prisutniji izvesni zamor i skeptičnost prema dugotrajnom procesu pristupanja Uniji, uslovila novi pristup EU prema proširenju. Ubrzanje integracije i postepeno uvođenje u pojedinačne politike, tržište i programe EU, kao i povećanje finansiranja i investicija u region kako bi se pomogao socio-ekonomski rast Zapadnog Balkanapostali su osnovni elementi pristupa EU regionu od revizije metodologije pristupnih pregovora 2020. godine.1 Glavna ideja je da se građanima i građankama Zapadnog Balkana ponude konkretne koristi pre punopravnog članstva u EU. 

Temeljne reforme pa onda pomoć 

Kako bi se ubrzao proces pristupanja i unapredila ekonomska integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, Evropska komisija je krajem 2023. godine predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan za period 20242027. godine. Ovaj ambiciozni plan, prema rečima predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, ima potencijal da „udvostruči ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih deset godina.2 Uprkos oklevanju EU da vladama u regionu odredi preciznu vremensku odrednicu mogućeg pristupanja Uniji, u dokumentu se ponovo navodi 2030. kao ciljna godina do koje je neophodno „pomoći regionu da ostvari svoj puni potencijal u pogledu kapaciteta ekonomskog i društvenog razvoja u poređenju sa državama članicama EU.3 Ova podrška EU regionu kroz Plan rasta, zajedno sa sredstvima iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), obezbediće Zapadnom Balkanu približno isti intenzitet pomoći po stanovniku kao onaj koji se u proseku dodeljuje državama članicama kroz fondove kohezione politike.4  

Najveći deo Novog plana rasta za Zapadni Balkan usmeren je na obezbeđivanje ekonomskog razvoja i ekonomsku integraciju regiona u jedinstveno tržište EU, čiji je preduslov jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište. Kako bi podržala ekonomski rast regiona i jačanje socio-ekonomske konvergencije sa EU, Komisija je Planom rasta predvidela i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period 20242027. Ovaj instrument je komplementaran sa IPA III i predviđa pomoć od šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita regionu u naredne četiri godine. Njegova specifičnost je, međutim, u tome što je dobijanje finansijske podrške vezao za napredak u temeljnim reformama (fundamentals), posebno naglašavajući značaj vladavine prava, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovom uslovu je u slučaju Srbije i Kosova5 pridodat i zahtev konstruktivnog angažovanja na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz prethodno usvojenih sporazuma dve strane. 

Od utešne nagrade do glavnog mehanizma 

Kao što je već pomenuto, ubrzanje temeljnih reformi i pospešivanje regionalne integracije dva su osnovna preduslova za ostvarivanje ekonomske pomoći i integrisanje u jedinstveno tržište EU istaknuta novim Planom rasta. Osnovni mehanizam za ostvarivanje bliže regionalne integracije je zajedničko regionalno tržište (Common Regional Market CRM), koje ujedno treba da posluži i kao sredstvo približavanja pravilima unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Ova inicijativa, pokrenuta na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine, temelji se na četiri osnovne slobode (slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi), te pokriva i aspekte digitalne, investicione, inovacijske i industrijske politike.6  

Prethodno percipiran kao „utešna nagrada ili zamena za punopravno članstvo, Berlinski proces je tako novim Planom rasta postavljen kao jedan od osnovnih činilaca u procesu pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Ovaj regionalni mehanizam, uspostavljen 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, okuplja vlade Zapadnog Balkana, države članice EU (i Ujedinjeno Kraljevstvo) posebno zainteresovane za proširenje, te predstavnike institucija Unije, međunarodnih finansijskih ustanova i regionalnih inicijativa, kao i civilni i poslovni sektor. Pored akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, na samitima Berlinskog procesa je u prethodnih deset godina usvojeno niz mera koje su značajno doprinele stvaranju bližih ekonomskih i socijalnih veza u regionu, poput putovanja s ličnim kartama, ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, priznanja fakultetskih diploma, te jačanje saradnje mladih u regionu uspostavljanjem Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) 

Napredak Zapadnog Balkana ka članstvu u EU neminovno će zavisiti od pozitivnih pomaka u ispunjavanju obaveza preuzetih kroz Berlinski proces. Odredbe novog Plana rasta za Zapadni Balkan tako otvaraju brojna pitanja o budućnosti ovog procesa, naročito u pogledu veće uključenosti ostalih država članica EU. Zamišljen kao fleksibilan mehanizam bez uspostavljanja posebnih tela za koordinaciju aktivnosti, uz učešće država članica (i UK koja je u međuvremenu napustila Uniju) koje imaju najveći interes za integrisanje regiona u Uniju, Berlinski proces pokrenut je kao dopuna politike proširenja EU, neopterećen briselskom birokratijom i dugotrajnim procesom odlučivanja. Uslovljenost dalje integracije regiona u EU ispunjavanjem obaveza preuzetih u pogledu zajedničkog regionalnog tržišta, međutim, dodatno podiže značaj odluka donetih u okviru ovog regionalnog mehanizma.  

(Pre)ambiciozni Plan 

Budući da će odluku o ispunjenosti uslova za fazno pristupanje partnera sa Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu, politikama i programima EU, donositi sve države članice Unije, postavlja se pitanje njihove uključenosti u proces u okviru koga se donose značajne odluke o stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta. Posebno je ovo relevantno u kontekstu usvajanja novog Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, budući da postojeći ističe krajem 2024. godine. Pošto je prema procenama brojnih aktera dosadašnji tok Berlinskog procesa ostvario ograničeni napredak7, uprkos mnogobrojnim koristima za društva Zapadnog Balkana, upitno je da li će njegov nastavak u istom formatu dovesti do rezultata neophodnih za dalju integraciju regiona u EU. Isključenost preostalih država članica EU iz ovog procesa ujedno otežava i postizanje većeg konsenzusa oko proširenja unutar same Unije i uklanjanje prepreka s te strane. 

Ukoliko se sagleda dinamika političkih odnosa na Zapadnom Balkanu, te izazovi u pokušajima integracije regiona u prethodnih deset godina, novi Plan rasta može delovati kao (pre)ambiciozna inicijativa. Uslovljenost napretka za uključivanje u jedinstveno tržište EU i dobijanje sredstava iz Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan postizanjem visokog nivoa regionalne integracije i sprovođenjem fundamentalnih reformi na putu ka demokratizaciji i vladavini prava, mogao bi predstavljati preveliki zalogaj za političke elite regiona, često nespremne na uspostavljanje bližih regionalnih odnosa i sprovođenje reformi kojima se ograničava njihova vlast. Pitanje je da li je „šargarepa na štapu EU dovoljno primamljiva za lidere regiona da se aktivno posvete ostvarivanju novog plana i iskoriste šansu za približavanje i posledično pristupanje Uniji. 

 Tekst je prvobitno objavljen u 106. broju biltena Progovori o pregovorima

Autor: Đorđo Cvijović,  

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO)


[1] Pogledati metodologiju na: https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/IP_20_181

[2] https://www.eeas.europa.eu/eeas/komisija-predstavila-novi-plan-rasta-za-zapadni-balkan-uklju%C4%8Duju%C4%87i-6-milijardi-eura-bespovratne_bs?s=219

[3] New growth plan

[4] Isto.

[5] Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je s Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

[6] https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/enlargement-policy/policy-highlights/common-regional-market_en

[7] https://www.danas.rs/vesti/politika/analiza-beckog-instituta-berlinski-proces-treba-unaprediti/

 

Najnovije