Srbija i Evropska unija: drugi kvartal 2021.
foto: Evropska unija
Talas optimizma koji je vladao prva tri meseca 2021. godine, kada se činilo da je u Srbiji ipak moguće učiniti pomake na polju evropskih integracija, zamenjen je talasom realnosti, koji nas je opomenuo da očekivanja moramo uskladiti sa svojim delima. Još jednom, pokazalo se da je usporenost u sprovođenju reformi pogubna za napredovanje Srbije u pregovaračkom procesu i da smo ipak tamo gde smo bili i pre tri meseca. Iako se očekivalo da će za vreme portugalskog predsedavanja Savetu Evropske unije Srbija najzad napraviti značajne korake i ubrzati pristupni proces, nažalost, prolećni meseci uverili su nas upravo u suprotno.
Najavljivana mogućnost otvaranja novog klastera do kraja juna, uz reorganizovanje pregovaračkog tima i prelazak na novu metodologiju pristupnih pregovora odavali su utisak da će se tokom drugog kvartala 2021. Srbija pomeriti sa mrtve tačke svog evropskog puta. Međutim, u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije ponovo su prepoznati isti, stari problemi: pritisak na sudstvo i tužilaštvo, visok stepen korupcije i nesloboda medija. Kao moguće rešenje za stare probleme Unija je predvidela finansijsku podršku zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj kako bi se u narednih šest godina obezbedili uslovi za neophodno sprovođenje reformi.
Na sastanku održanim sa zamenikom direktora Evropske službe za spoljne poslove, ministarka Joksimović iskazala je optimistično uverenje da će napredak Srbije biti prepoznat od strane država članica i da će se dinamika pregovora o pristupanju promeniti, međutim to se pokazalo netačnim. Srbija nije dobila zeleno svetlo za otvaranje novih klastera, ali jeste dobila održavanje Međuvladine konferencije na kojoj se govorilo o budućnosti pregovora o članstvu. Na konferenciji u Luksemburgu 22. juna, zaključeno je da se u skladu sa novom metodologijom klaster 1 može smatrati otvorenim, ali i da se od Srbije i dalje očekuje posvećenost reformama.
Posvećenost se od Srbije očekivala i u dijalogu Beograda i Prištine, koji predstavlja jedan od preduslova ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. U Briselu je održan i prvi sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, a dve strane ni ovog puta nisu mogle da se usaglase oko suštinskih pitanja važnih za budućnost odnosa. Miroslav Lajčak podsetio je da do normalizacije odnosa treba da dođe dijalogom i da obe strane moraju biti posvećene evropskoj budućnosti. Nova runda pregovora očekuje se u julu, a izgledi da se nešto promeni su i dalje minimalni.
U narednih 6 meseci Slovenija će predsedavati Savetu EU, a u fokusu predsedavanja biće i Zapadni Balkan kao jedan od strateških ciljeva Unije. Najavljeni rad na ubrzanju pristupnih pregovora ponovo ostavlja prostora za optimizam. Međutim, iz dosadašnjeg iskustva, jasno je da brzina kojom će se pregovori kretati, a reforme sprovoditi, zavisiti isključivo od koraka koje će Srbija sprovesti u narednim mesecima.
