Čoveče, ne ljuti se – Samit Evropska unija i Zapadni Balkan
Arhiva: Vesti

Čoveče, ne ljuti se – Samit Evropska unija i Zapadni Balkan

Tačno je da je čovek biće podložno emocijama. Izazov je ostati smiren, hladne glave u situacijama koje nisu prijatne i koje ne hrane naše želje i osećanja. Čovek je svakodnevno izložen različitim pritiscima i njegovo ponašanje nekome ko ga posmatra sa strane, neretko može delovati nerazumno ili neshvatljivo. No, moramo imati na umu, sa svim svojim nedostacima i vrlinama – to je ipak samo čovek. A kao takav, on ima pravo da se ljuti. Međutim, ima pravo i da se predomisli. 

Izgubljeno, nađeno - opet izgubljeno 

Pre nešto više od dva meseca, lideri Zapadnog Balkana i predstavnici Evropske unije sastali su se u Pragu na samitu Evropske političke zajednice. Tom ugodnom prilikom mogle su se čuti dobro poznate, (a zli jezici bi rekli i uvežbane) rečenice o evropskom dijalogu, povezanosti, međuzavisnosti, prijateljstvu. Kafkin grad poslužio je svrsiosim lepih pejzaža omogućio je i mesto za čežnjive razgovore o budućnosti evropskog jedinstva. Ovu prijateljsku idilu, gotovo već po nekom pravilu, ubrzo su naružila dešavanja u regionu. Beograd i Priština otpočeli su novu rundu prekida dijaloga. Sukob oko preregistracije vozila na prostoru Kosova* kulminirao je srpskim napuštanjem institucija. Predstavnici Srba u kosovskim institucijama zahtevali su poštovanje međunarodnog javnog prava na Kosovu I tražili povlačenje protivpravne odluke o preregistraciji vozila. Ovaj građanski otpor iako neophodan, nije bio dugog daha. Uplašeni da će neki drugi Srbi zameniti ove prve, prave, u institucije, a preciznije rečeno u Skupštinu vratili su se otpisani. Međutim, zategnuti odnosi nastavili su da otežavaju svakodnevni život ljudima na Kosovu, te je ipak, uz uključivanje Evropske unije, pronađen kompromis. I taman kada se činilo da će svi napraviti istinski neophodan predah, usledila je nova epizoda. 

Pragmatičnost i oportunizamkarta do Tirane 

Nakon što je Nenad Rašić imenovan za novog ministra za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Aljbina Kurtija, usledila je burna reakcija Beograda. Kritike su se odnosile na to da Rašić ne može biti pravi predstavnik Srba na Kosovu, te da je on neadekvatan predstavnik srpske zajednice. U televizijskom uključenju predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao je da niko iz Srbije neće ići na Samit Unije i regiona u Tirani. Osim toga, on je rekao i da očekuje da Evropa počne da poštuje građane Srbije, te da neće dozvoliti da oni budu poniženi i rekao da Evropu treba da bude sramota. Konstantno kršenje i nepoštovanje ljudskih prava na prostoru Kosova, strah i nebezbednost kojima su građani svakodnevno izloženi nesumnjivo jesu razlozi zbog kojih treba pozvati na odgovornost, kako domaće tako i međunarodne donosioce odluka. I taj deo obraćanja predsednika je svima bio jasan. Takođe, on je u svom obraćanju dobro primetio i neretko rasipanje novca državnih i evropskih službenika na poslovna putovanja, primanje dnevnica, plaćanje letovasve zarad lepe grupne fotografije. I sa ovim bismo se mogli složiti. Predsednik je bio ljut zbog kršenja pravila igre Beograda I Prištine. Međutim, Unija je ipak spremila džokera. 

Tvist je ponovo u modidolazak omiljenog Olivera 

Dolazak komesara za proširenje Evropske unije, Olivera Varheljija uspeo je da smanji tenzije i ubedi predsednika da ipak treba da ode u Tiranu. Komesar je skrenuo pažnju na značaj uključivanja Srbije i istakao da evropski lideri žele da vide Srbiju na ovom Samitu. On je dodao da Unija želi da nastavi sa pružanjem podrške Srbiju u evrointergacijskom procesu, te da je zato suštinski da Srbija pa samim tim i njen predstavnik uzmu učešća u susretu Evropske unije i regiona, koji se po prvi put organizuje u nekoj zemlji koja nije članica Unije. Osim iskrenih želja, komesar se osvrnuo i na ekonomski plan za Zapadni Balkan u čijim okvirima će se promovisati novi izvori energije i energetska tranzicija kao i nove rute. Varhelji se sastao i sa ministarkom energetike Dubravkom Đedović i ministarkom za evropske integracije. Čini se da je ovaj dolazak bio dovoljan podstrek da se čvrsto doneta odluka o neučestvovanju još jednom stavi na razmatranje. 

Bolje za stolom, nego na stolu 

Ovim rečima se predsednik Srbije obratio okupljenim novinarima u Tirani. Osim toga da je bolje da sedite za stolom i odlučujete nego da vi budete oni o kojima će se odlučivati, predsednik je dodao i da je spreman da uči od kolega iz Evropske unije, ali I da je takođe spreman da im objasni poziciju u kojoj se Srbija nalazi. Rekao je i da vlasti u Beogradu znaju kakve su obaveze preuzele na sebe u okviru evrointegracijskog procesa. On je dodao i da Srbija ostaje posvećena procesu dijaloga Beograda i Prištine te da će istovremeno štititi državne i nacionalne interese. Tokom boravka u Tirani, predsednik se sastao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, kao i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i Viktorom Orbanom, mađarskim predsednikom. Samit u Tirani bio je prilika i za razgovore sa predstavnicima regiona i regionalnih institucija.

Na Samitu održanom u Tirani, potpisana je Deklaracija kojom je Evropska unija iskazala punu podršku budućem članstvu regiona u okvirima Unije. Okupljeni predstavnici i predstavnice imali su prilike da tokom boravka u glavnom gradu Albanije porazgovaraju o ratu u Ukrajini, migracijama i energetici. U 33 tačke, Deklaracijom iz Tirane, još jednom je potvrđena podrška integracijskom procesu regiona i izrečena posvećenost Unije jačanju saradnje i otpornosti Zapadnog Balkana. 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je okupljanje u Tirani porukom jedinstva i samitom partnerstva. Susret u Tirani bio je prvi sastanak predstavnika Evropske unije i Zapadnog Balkana, održan u nekoj od zemalja koja nije članica Evropske unije i upravo tu se nalazi dodatni značaj ovog okupljanja. Nesumnjivo je izmeštanje sastanka iz okvira Unije u region značajan signal za članstvo regiona. Prisustvo događajima na kojima postoji prostor za dijalog, razgovor, alarmiranje o problemima sa kojima se suočavamo treba da predstavlja normalnost. Proces evropskih integracija obuhvata niz pitanja koja su suštinski važna za građanke i građane Srbije i stoga je važno uzimati učešća u ovakvim formatima. Iskazivanje nezadovoljstva trebalo bi da bude u skladu sa realnim mogućnostima države koja istinski i politički odgovorno pregovara o članstvu u Evropskoj uniji. U suprotnom, takvo promeniljivo ponašanje može delovati detinjasto i podsetiti na igru - ne ljuti se čoveče


foto: consilium.europa.eu

Miljana Jovanović,

Beogradska otvorena škola

Najnovije