Izveštaj Evropske komisije o Srbiji: OD KRITIKA DO PREPORUKA

Pozitivno su ocenjene reforme u sledećim oblastima: dijalog s Prištinom, ekonomska pitanja, pitanje migracija i azila i upravljanje granicama. Međutim, ukazuje se na mnogo veći broj oblasti u kojima je neophodno izvršiti reforme i u vezi s kojima se izražava posebna zabrinutost kao što su oblasti: vladavine prava, nezavisnost sudstva, nezavisnost medija i sloboda izražavanja. 

Usled pandemije izazvane virusom korona, godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu, umesto na proleće, objavljen je 6. oktobra 2020. i pokriva period od marta 2019. do septembra 2020. godine. To je naizgled ostavilo dodatno vreme za sprovođenje reformi, a ispostaviće se da je neiskorišćeno.

Ovogodišnji Izveštaj je po mnogo čemu specifičan. To je prvi izveštaj objavljen od usvajanja nove metodologije EU, kojom je inače predviđeno da svi naredni izveštaji detaljnije govore o izazovima s kojima se države kandidati suočavaju, ali i da jasno predoči preporuke za dalje reforme. Takođe, novom metodologijom je predviđeno da posle objavljivanja izveštaja Komisije bude sazvana međuvladina konferencija.

Iako je Evropska unija objavila novu metodologiju, Srbija se samo deklarativno opredelila za nju, bez formalnog Vladinog zaključka. Pored toga, u odnosu na prethodni izveštajni period, novina je da je Srbija ostala bez šefa pregovaračkog tima, te ni nakon skoro godinu dana još uvek nije imenovala novog; održani su parlamentarni izbori sa uočenim brojnim nepravilnostima, jer vladajuća koalicija zauzima 243 od 250 poslaničkih mesta; usled korona krize došlo je do pojačane, i čini se nikada otvorenije, anti-EU retorike; uz to, tokom izveštajnog perioda, prvi put od kada Srbija pregovara za članstvo u Uniji, nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje.

Izveštaj za 2020. godinu je, kao i prethodni, organizovan tako da prati tri oblasti u okviru kojih se posebno prati nivo napretka u pregovorima i nivo spremnosti za članstvo[1] pa se tako posmatraju politički kriterijumi − demokratija i reforma javne uprave i dva glavna poglavlja: Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) i ekonomski kriterijumi − postojanje funkcionalne tržišne privrede i kapacitet za suočavanje s pritiscima konkurencije i tržišnim snagama u okviru Unije, i treća oblast − sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva.[2]

Izveštaj je pozitivno ocenio reforme u sledećim oblastima: dijalog s Prištinom, ekonomska pitanja, pitanje migracija i azila i upravljanje granicama. Međutim, on ukazuje na mnogo veći broj oblasti u kojima je neophodno izvršiti reforme i povodom kojih se izražava posebna zabrinutost kao što su oblasti vladavine prava, nezavisnost sudstva, nezavisnost medija i sloboda izražavanja.

Politički kriterijumi

U okviru političkih kriterijuma, Srbija se nalazi na istom nivou spremnosti za članstvo kao i 2017. godine.

U oblasti reforme javne uprave zabeležena je umerena spremnost za članstvo (ocena 3), uz ograničeni napredak (ocena 2). Javnu upravu je potrebno dalje reformisati u sledećim oblastima:

• efikasno zapošljavanje viših državnih službenika;
• efikasne pripreme Zakona o planskom sistemu;
• uspostavljanje transparentnog i jedinstvenog sistema za planiranje i upravljanje kapitalnim investicijama.

Funkcionisanje pravosuđa je na izvesnom nivou spremnosti (ocena 2), dok napredak nije ostvaren (ocena 1) u ispunjavanju preporuka. Identifikovane oblasti za narednu godinu zarad boljeg funkcionisanja pravosuđa podrazumevaju napredak u pogledu:

• nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva;
• izmenâ i dopunâ zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca;
• usvajanja i sprovođenja strategije za ljudske resurse u okviru pravosudnog sistema.

U borbi protiv organizovanog kriminala Srbija ostvaruje određen nivo spremnosti (ocena 2) uz ograničen nivo napretka (ocena 2). Pojačana je saradnja sa Evropolom, potpisivanjem sporazuma o međuresornoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala. Za suzbijanje organizovanog kriminala potrebno je uspostaviti:

• efikasnije istrage, krivično gonjenje i osuđujuće presude;
• efikasnije finansijske istrage koje se tiču zamrzavanja i oduzimanja imovine stečene kriminalom;
• jasno razdvajanje ovlašćenja i propisa u vezi sa presretanjem komunikacije za krivične istrage.

Izvestan nivo spremnosti (ocena 2) i ograničeni napredak (ocena 2) ostvaren je i u oblasti borbe protiv korupcije. Jačanje nezavisnosti i kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije omogućilo je adekvatno sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije koji je stupio na snagu septembra 2020. Radi suzbijanja korupcije neophodno je:

• unaprediti evidenciju o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama;
• delotvorno sprovođenje zakonodavstva o sprečavanju korupcije;
• usvojiti novu Strategiju za borbu protiv korupcije i uspostaviti efikasan mehanizam koordinacije.

Ekonomski kriterijumi

Kada govorimo o ekonomskim kriterijumima, u okviru postojanja održive i funkcionalne tržišne ekonomije istaknuto je da je nivo spremnosti između umerenog i dobrog nivo spremnosti (ocena 2˗3), te da je zabeležen određeni napredak (ocena 3). U pomenutoj oblasti preporuke za sledeću godinu su:

• ublažiti ekonomske posledice izazvane krizom;
• ojačati fiskalna pravila;
• unaprediti reforme u oblasti javne uprave;
• povećati transparentnost fiskalnog uticaja državnih preduzeća i poboljšati njihovo upravljanje;
• povećati finansiranje i sprovođenje aktivnih mera na tržištu rada prilagođenih potrebama nezaposlenih.

Kada je u pitanju kapacitet za suočavanje sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama, istaknuto je da je nivo spremnosti umeren (ocena 3) uz ostvarenje određenog nivoa napretka (ocena 3). Preporuke su:

• dalje prilagoditi obrazovanje i obuke potrebama tržišta rada;
• koristiti jedinstveni mehanizam za određivanje prioriteta i praćenje svih javnih investicija bez obzira na izvor finansiranja i primeniti EU standarde na sve projekte, uključujući one zasnovane na međuvladinim sporazumima;
• povećati ulaganja u energetsku efikasnost i modernizovati energetsku infrastrukturu koja je podržana tarifom za pokrivanje troškova;
• kompletno razdvojiti delatnosti Srbijagasa i obezbediti pristup nezavisnoj stranoj gasnoj infrastrukturi.