Preporuke i poruke iz Brisela - Jesen u EU
Iako smo navikli da presek evropske godine napravimo početkom sledeće, kao po pravilu sabirajući uspehe, zaboravljajući poraze i hvatajući zalet za novu godinu, uz iznova isto obećanje, strateški smo okrenuti Evropskoj uniji i naredne godine biće bolje, ipak nam se učinilo potrebnim da ove mesece, najpre samima sebi, bolje objasnimo.
U maju su širom država članica EU održani izbori za Evropski parlament. Strazburške i briselske parlamentske stolice uglačane su za nove i stare poslanike (i Velika Britanija je i dalje tu).
Sastali su se lideri da se dogovore oko čelnih pozicija i funkcija.
Krahirao je sistem dogovora, koji su tek prethodni put za istu priliku svi dogovorili.
Ali, opstao je konsenzus, ili kako god da to danas svi zovemo, i sa govornica, konferencija za štampu i televizijskih ekrana, smešila su nam se nova, izabrana, postavljena i odobrena lica.
Srbija i ostali koji u pristupanju prednjače i/ili učestvuju pomno su pratili, odobravali, pozdravljali i želeli najlepše onima s kojima su se često viđali u prethodnih pet godina.
Po rečima novoizabrane predsednice Evropske komisije Ursule fon Lajen, proširenje ostaje prioritet, jer želi „dobre odnose i snažnu saradnju sa zapadnobalkanskim zemljama“.
Ova izjava je dočekana aplauzima širom, okrnjenog, Balkanskog poluostrva tokom jula meseca, sve dok u septembru nismo dobili predlog kandidata za komesara koji će biti nadležan za proširenje. Dakle, bitna stvar je da i dalje imamo nadležnog komesara i da još u narednih pet godina imamo proširenje. Ali sreću je onim aplauzima od pre letnje pauze pokvarila činjenica da je dotični kandidat ni manje ni više nego iz Mađarske. Našeg severnog komšije kome je, po rečima nove predsednice komisije, Zapadni Balkan podjednako važan, ali na koga se u poslednje vreme (koje traje dugo) ne gleda blagonaklono u Briselu. Iz istog razloga zbog kojeg se često, a poslednji izveštaj Evropske komisije to je i potvrdio, ne gleda blagonaklono i na nas same.
Vladavina prava.
No, idemo dalje. Gospodina kandidata Lajoša Tročanjija iz Mađarske treba da sasluša nadležni odbor Evropskog parlamenta, tešili su se sneveseljeni glasovi širom poluostrva, dok su evropski parlamentarci sa smeškom trljali ruke, smišljajući pitanja za nadležnog nam komesara.
Ipak, ni jedni ni drugi nisu imali priliku niti da prate niti da učestvuju u odgovorima mogućeg komesara za proširenje, jer on nije prošao prvi korak koji vodi ka petogodišnjem ugovoru o poslu – sukob interesa.
Dakle, preživeli smo septembar, čekamo novog kandidata i još neke koje su dosledni ili pomalo ljuti evropski parlamentarci vratili kući i već polako naziremo obrise nove Evropske komisije koja je, ne zaboravimo, naš najveći saveznik u onom, bitnom i još prisutnom procesu proširenja.
Oktobarsko ne
Taj proces proširenja ne stoji, iako se kandidat čeka. U njemu imamo dva člana ili kandidata koja prednjače, koja strpljivo, strpljivo čekaju da dobiju najvišu ocenu nakon odličan (5) za poslednji domaći zadatak i dva kojima svi ozbiljno treba da se pozabavimo.
Ova prva dva koja prednjače od decembra 2018. godine (Crna Gora) odnosno juna 2019. godine (Srbija) nisu otvorili nijedno pregovaračko poglavlje, a kada će ‒ ne zna se. Crnoj Gori je ostalo da otvori još jedno poglavlje (32/33) i to ono posvećeno konkurenciji (Poglavlje 8), a zatvorila je tri. Srbiji je ostalo... ne lakše je ovako... Srbija je otvorila 17 pregovaračkih poglavlja, a zatvorila dva.
Napredak, kaže nova metodologija pristupnih pregovora, u svim pregovaračkim poglavljima, ali u celom procesu zavisi od napretka u Poglavlju 23 (pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (pravda, sloboda i bezbednost). U slučaju Srbije, ono ponajviše zavisi i od napretka u Poglavlju 35, koje se tiče normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Čekajte. Ništa novo?
Ništa novo.
Ova druga dva (kandidata prim. aut.) nestrpljivo su i ushićeno čekala polovinu oktobra i veliki sastanak na kome će čuti sudbonosno DA, jer je ono u junu odloženo za oktobar. Nasmejani i srećni, sa ispunjenim domaćim zadacima, iz istorije i geografije, ali i iz prava, stajali su i isčekivali svoj datum za, konačno, evropski početak. Nisu ga dobili. Odluka koja, zaista, u ovom slučaju nikada nije bila lakša, kada je u pitanju Zapadni Balkan, odložena je za narednu godinu. Nismo sigurni kada tačno, ali sigurno pre maja i Samita Evropska unija – Zapadni Balkan u Zagrebu.
Ne zaboravimo da pregovori traju godinama. Možda i decenijama.
Ne zaboravimo da pričamo o Zapadnom Balkanu.
Gde podrška Evropskoj uniji slabi. Gde potencijalno rastu uticaji drugih. Gde napretka nema tamo gde je bitan.
Ovo „ne“ u oktobru nije lepo dočekano ni s jedne, ni s druge strane. Evropski parlamentarci su svoje nezadovoljstvo izrazili u Rezoluciji kojom se traži da se na narednom samitu donese jednoglasna pozitivna odluka o početku predpristupnih pregovora za ove dve države. Duboko razočarani evropski parlamentarci smatraju da ovakva odluka „podriva stabilnost, predvidivost i uverljivost EU u očima naših partnera“.
Zar ne?
Svoje nezadovoljstvo izrazili su i oni koji su na procesu zajednički radili i koji su se sa Evropskom unijom i/ili proširenjem pozdravili i oprostili svako na svoj način ‒ odlazeći komesar za proširenje Johanes Han; sada već bivši, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.
U međuvremenu, dobili smo novog kandidata. Proširenje je i dalje tu (i Velika Britanija je i dalje tu). Njegovo ime je Oliver Varhelji i on nam, takođe, dolazi iz Mađarske. U trenutku dok nastaje ovaj tekst, njegovo slušanje pred nadležnim odborom Evropskog parlamenta je zakazano i biće pomno praćeno (o svemu ćemo vas detaljno izvestiti).
Dok to čekamo, Zapadni Balkan organizuje i uspostavlja mini-Šengen i razmišlja o Evroazijskoj uniji.
O tome, drugi put. Možda, kada godinu, a ne samo jesen, ponovo slažimo kako bi u novoj, iznova, obećali isto. I strateški. I bolje.
Jelena Babić Barnes, Beogradska otvorena škola
