Evropska perspektiva Ukrajine: mesto spoticanja
Obraćanje dva predsednika, Vladimira Zelenskog i Vladimira Putina. Jedan proglašava ratno stanje na teritoriji Ukrajine i poziva na borbu za slobodu, dok drugi objavljuje početak specijalne vojne akcije koje će denacifikovati i demilitarizovati Ukrajinu. Ruska vojska je umarširala na međunarodno priznatu teritoriju Ukrajine, zauzevši nekoliko važnih strateških položaja čime je direktni konflikt dve suverene države ponovo aktiviran. Na svetsku scenu vratila se još jednom dobro poznata podela na istok i zapad, ali i na one koji u ovoj podeli biraju da ostanu nesvrstani.
Svaki deo ove žuto, plavo, crvene slagalice je neumitno važan za razumevanje odnosa dve zemlje, no za potrebe ovog članka, sadržaja i teme kojom se portal Progovori o pregovorima bavi, perspektiva evropske integracije će biti stavljena u prvi plan.
Ukrajina i Rusija: mesta spoticanja
Za potrebe razumevanja ukrajinsko - ruskih odnosa nije najzahvalnije odrediti referentnu vremensku tačku, od koje bi trebalo krenuti kako bi se razumeli trenutni događaji. Određivanje referentne tačke bi u aktuelnim, turbulentnim dešavanjima u najvećem broju slučajeva automatski podrazumevalo svrstavanje na jednu od dve suprotstavljene strane, te su se, nepristrasnošću (ne)obavezani, istraživači, politički komentatori i novinari našli u nebranom grožđu.
Razloge jako komplikovanog odnosa Ukrajine i Rusije možete potražiti nekoliko vekova unazad. Možete se ’pak skoncentrisati na period carske Rusije ili period nakon Oktobarske revolucije i prvog proglašenja nezavisnosti Ukrajine 1918. godine. A možete uzeti u razmatranje samo period Sovjetskog Saveza, kada su dve danas suprotstavljene države bile deo nekadašnje najveće svetske federacije i period tokom kojeg je, za vreme svog vakata, konkretnije 1954. godine, Nikita Hruščov poklonio, prebacio, dodelio poluostrvo Krim Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Pojedini analitičari bi pošli samo od raspada te federacije i drugog proglašenja nezavisnosti Ukrajine 1991. godine. Uspostavljanje nove, nezavisne države, bazirane na evropskim principima pocrtanim u prvom, modernom, demokratskom ustavu, usvojenom 1996. godine značio je potrebu za redefinisanjem odnosa, tada ponovo dva nezavisna aktera – Republike Ukrajine i Ruske Federacije.
Uz izvesne ograde, pretpostavka je da bi se najveći broj analitičara usaglasio oko stava da su se odnosi Ukrajine i Rusije kvarili i popravljali u zavisnosti od političke elite u Ukrajini (ukoliko, opet uz pojedine ograde, uzmemo u obzir da se elita u Rusiji nije drastično menjala), koja je iskazivala manje ili veće aspiracije za saradnju sa Evropskom unijom i vojnim savezom NATO, odnosno Ruskom Federacijom.
Ukoliko personalizujemo političku elitu u Ukrajini, prvi značajni pro-evropski i pro-ruski politički sukob odigran je između dva pobednika, dva Viktora – Janukoviča i Juščenka na predsednikim izborima 2004. godine. U postizbornim događajima, zbirno nazvanim Narandžasta revolucija, pobedio je Juščenko. Time, Ukrajina je svoj pogled usmerila na Zapad, sve do 2010. godine kada Janukovič biva izabran za predsednika Republike, čime se pogled Ukrajine blago pomera ka Istoku.
Ukrajina i Evropska unija - hronologija odnosa
foto: Evropska unija
Od raspada Sovjetskog Saveza do danas, Ukrajina se konstanto nalazi u situaciji u kojoj mora da gleda i na Istok i na Zapad. Na Istoku joj se nalazi Ruska Federacija, koja Ukrajinu smatra tampon zonom ka zapadnim zemljama, sa druge strane, na Zapadu joj se nalaze Evropska unija i vojni savez NATO, koje nastoje da podstaknu i pruže podršku evroatlanskim integracijama Ukrajine. Nagle promene ukrajinskog političkog kursa i naginjanja ka jednoj od dve suprotstavljene strane, odnosno geopolitička pogleda na svet, imale su za posledicu društvene tenzije i sukobe, koji su spoticali evropsku integraciju Ukrajine:
- 2007 - 2011. - pregovori Ukrajine sa EU o Sporazumu o pridruživanju i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine;
- 2012. - Savet za spoljne poslove EU usvaja zaključke koji su potvrdili da je Unija spremna da potpiše sporazum sa Ukrajinom čim postigne određeni napredak u ispunjavanju uslova, koji su navedeni u zaključcima. Nastojanje Ukrajine da postigne sporazum o pridruživanju sa EU doveo je napetosti u njenim odnosima sa Rusijom;
- 2013. - prekomponovanje na političkoj sceni Ukrajine i pritisak Rusije doveo je do odluke Vlade Ukrajine da obustavi pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju EU, krajem 2013. godine. Ova odluka inicirala je nemire na ulicama Kijeva i svrgavanja pro-ruski orijentisanog predsednika Viktora Janukoviča. Nakon ostavki vlade i raspuštanja parlamenta, privremeno ukrajinsko rukovodstvo donelo je odluku o uspostavljanju bližih veza sa Evropskom Unijom. Ova odluka dovela je do intervencije Ruske Federacije i aneksije Krima, nakon održanog referenduma na toj teritoriji;
- septembar 2014. - Ukrajina se vraća na svoj pro-evropski put. Privremena vlada premijera Arsenija Jacenjuka parafirala je prvi deo dokumenta o pridruživanju. Evropska unija je podelila Sporazum na dva dela, politički i ekonomski, kako bi pružila priliku prelaznoj vladi da odmah u martu 2014. potpiše prvi, politički deo, dok je ekonomski deo sporazuma potpisan nakon predsedničkih izbora i formiranja nove vlade u maju iste godine. Ovaj potez Ukrajine i približavanje politici Unije doveo je do novog pogoršanja odnosa sa Rusijom;
- decembar 2014. - Održan prvi sastanak Saveta za pridruživanje, u skladu sa novim Sporazumom o pridruživanju;
- 2015. - Usvojena je ažurirana agenda, koja predstavlja glavno sredstvo za praćenje i implementaciju Sporazuma;
- 2016. - Evropska komisija predstavila predlog da se ukrajinskim državljanima omogući bezvizni režim putovanja u zemlje Šengena;
- maj 2017. - Savet usvaja predlog o liberalizaciji viznog režima za građane Ukrajine;
- septembar 2017. - Sporazum o pridruživanju, koji uključuje i Sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini (DCFTA), glavni mehanizam za približavanje Ukrajine Evropskoj uniji, zvanično je počeo da se primenjuje od 1. septembra 2017. godine. Potpisivanjem sveobuhvatnog Sporazuma, Unija je naglasila “nepokolebljivu podršku za nezavisnost, suverentitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao i za nastavak ambicioznih napora ukrajinskih vlasti da reformišu institucije i privredu zemlje”;
- 2021. - Ukrajina i EU potpisale sporazum u oblasti vazduhoplovstva.
Od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, pre osam godina, Evropska unija je izdvojila značajna finansijska sredstava kao izraz podrške reformskom procesu Ukrajine. Izdvojeno je ukupno 17 milijardi dolara u periodu od 2014. do 2021. godine. Dodatno, u februaru 2022. godine, zbog povećane geopolitičke neizvesnosti i njenog uticaja na ekonomsku situaciju u Ukrajini, EU je izdvojila još 1,2 milijarde evra za podsticanje stabilnosti u Ukrajini.
Zahtev za članstvo „na putu ka Briselu“
Petog dana od obraćanja predsednika Vladimira Zelenskog i predsednika Vladimira Putina, Zelenski, potpisao je zahtev za članstvo Ukrajine u Evropsku uniju. Nakon dugog političkog previranja, smenjivanja pro-ruskih i pro-evropskih vlada i predsednika, dokumenta su i zvanično na putu ka Briselu.
Ipak, podnošenje zahteva za članstvo u Evropsku uniju više je simboličan čin i izraz formalnosti, budući da je potrebno da svih 27 zemalja članica potvrde ovu odluku. I dok Evropski parlament najavljuje da će razmatrati rezoluciju o ubrzanom odobravanju statusa kandidata Ukrajini, predsednik Saveta Evropske unije, Šarl Mišel, je dosta oprezniji i podvlači da među 27 zemalja članica i dalje postoje različita stanovišta o ubrzanoj odluci.
Dosadašnja praksa kaže da je potrebno, u proseku, od 15 do 18 meseci, da komisija donese odluku o prijemu jedne zemlje u status kandidata. Sada glavno pitanje postaje da li će Evropska unija napraviti izuzetak u slučaju Ukrajine i zbog političkih razloga ubrzati proces i zanemariti sopstvenu proceduru.
Dok se o odluci o izuzetku raspravlja među članicama Unije, deluje da nije mnogo rasprave bilo oko usvajanja ekonomskih sankcija Rusiji. Pozivajući na jedinstvo i solidarnost, zvaničnici Evropske unije najavili su istrajno saradnju sa partnerima u cilju povećanja za sad samo ekonomskog pritiska na Rusiju, ne bi li se sukob što pre završio.
Paralelno sa dešavanjima na terenu, otpočeli su i diplomatski napori da se sukob privede kraju. Očekivano, prva runda mirovnih pregovora prošla je bez značajnijih dogovora dve strane. Dok se dve strane ne dogovore predviđaju se, a možda već i osećaju, posledice ovog sukoba.
Bojana Džulović, Branislav Cvetković, Miljana Jovanović
Beogradska otvorena škola