Prvi stub, dekarbonizacija - Okvir za budućnost
Arhiva: Analize

Prvi stub, dekarbonizacija - Okvir za budućnost

Evropski zeleni dogovor (European Green Deal) dugoročna je strategija razvoja zemalja EU čiji je cilj da najstariji kontinent učini klimatski neutralnim do 2050. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je trenutak predstavljanja Evropskog zelenog dogovora uporedila s trenutkom čovekovog sletanja na Mesec, naglasivši time koliko je važna i revolucionarna ova razvojna strategija. Ona treba da redefiniše naš odnos prema ograničenim prirodnim resursima i obezbedi održiv i inkluzivan ekonomski razvoj. Njena implementacija treba da unapredi kvalitet života svih građana i da budućim generacijama ostavi planetu na kojoj će život biti bezbedan i siguran.

Posledice klimatskih promena već danas vidimo u prirodi – tope se polarne kape i glečeri, nivo mora se ubrzano podiže, javljaju se intenzivni toplotni talasi, pojavljuju nove bolesti i masovno izumiru različite vrste biljaka i životinja. Glavni krivac jeste emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno gasova koji poput ćebeta zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi i na taj način zagrevaju planetu. Kao odgovor na klimatske promene, Evropski zeleni dogovor predviđa niz mera i inicijativa u oblasti energetike, poljoprivrede, industrije i transporta, koje će države EU sprovoditi kako bi se do sredine 21. veka neutralisale količine gasova sa efektom staklene bašte i smanjio pritisak na klimatski sistem.

Zapadni Balkan i zelena ranjivost

Države Zapadnog Balkana nalaze se u različitim fazama procesa pregovora sa EU o pristupanju i žele da jednog dana postanu deo EU. Stoga je neophodno usklađivanje nacionalnih politika zemalja Zapadnog Balkana sa aktuelnom razvojnom strategijom. Države Zapadnog Balkana su se potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj agendi na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine obavezale da će borbu protiv klimatskih promena i adaptaciju na izmenjene klimatske uslove sprovesti u delo. Godinu dana kasnije usvojen je Akcioni plan za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan, koji donosi finansijsku podršku vrednu devet milijardi evra bespovratne pomoći, uz dodatnu investicionu šemu u vrednosti od 20 milijardi evra, namenjenu ispunjavanju ciljeva Zelene agende.

Treba posebno naglasiti da je naš region jedan od najranjivijih zobg negativnih posledica klimatskih promena. Ublažavanje i rešavanje potresa koje one donose treba da bude prioritet na političkoj agendi svih zemalja Zapadnog Balkana.

Pogubno zagrevanje

Jedan od uticaja klimatskih promena koje danas možemo jasno da primetimo u našem regionu jeste rast temperature. Sve ređe su zime s velikim snežnim pokrivačem koji traje nekoliko meseci, a sve češće temperature od blizu 40°C tokom leta. Merenja pokazuju da su temperature, na globalnom nivou, porasle između 1°C i 1,2°C, u odnosu na period pre industrijske revolucije. Ukoliko se nastavi s trenutnim nivoima emisije gasova sa efektom staklene bašte, očekuje se povećanje temperature od 2,4°C do 2050, a do 2100. godine i dva puta više od toga.

Region Zapadnog Balkana će, imajući u vidu sadašnji rast emisije gasova sa efektom staklene bašte, do kraja 21. veka pogoditi povećanje temperature od neverovatnih 5°C. To bi značilo da će doći do zagrevanja koje Zemlja nije videla još od poslednjeg ledenog doba, kada su se kilometri leda kojim je Evropa bila prekrivena postepeno topili. S tim što bi temperaturna promena u našem regionu nastupila tokom samo jednog veka, a ne čitavih milenijuma.

U bliskoj budućnosti nas očekuje postepeno nastajanje suptropske klime na severu Zapadnog Balkana, dok će južne i priobalne krajeve pogoditi prolongirani periodi toplotnih talasa, kao i produžavanje letnjeg perioda za do dva meseca. Što su ove promene klime veće, moguće lančane reakcije poput suša, poplava, nedostatka pijaće vode ili hrane, postajaće učestalije i pogubnije.

Lančane posledice

Ekstremne temperature u stopu prate i letnje oluje pa smo već danas svedoci da u jednom danu padne količina kiše jednaka prosečnoj količini padavina koja ukupno padne tokom čitavog meseca. Infrastruktura zemalja Zapadnog Balkana nije u stanju da podnese tako nagle padavine, te nastaju poplave koje pogađaju ključne sektore za normalno funkcionisanje jednog društva, pre svega poljoprivredu, saobraćaj ili trgovinu. Stanovnicima Balkana je još uvek u sećanju 2014. godina i potopljena naselja u Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

Osim obilnih padavina, lančane pojave izazvane klimatskim promenama su požari i suše. Intenzivni požari su pogodili Albaniju, a dodatni problem su predstavljali nepristupačni predeli do kojih je bilo teško dopremiti mehanizaciju za gašenje požara. Suše, koje uzrokuju velike materijalne gubitke, već nekoliko godina unazad pogađaju naš region. Usled smanjenog nivoa vode u prirodnim i veštačkim jezerima, Severna Makedonija je pre dve godine bila primorana da uvozi struju iz inostranstva. U Srbiji su se između 1950. i 2000. godine javile samo tri ekstremno sušne godine, dok je u prethodnih dvadeset godina zabeleženo čak sedam. Govoreći o poslednje dve decenije, Srbija je imala štetu od 7,5 milijardi evra na osnovu ekstremnih vremenskih prilika. Posledice postepenog porasta temperature stvaraju velike promene u ekosistemima, u rasprostranjenosti i brojnosti biljnih i životinjskih vrsta. Smatra se da ekstremne vremenske prilike i svako povećanje temperature od 0,5°C dovodi do dvostrukog povećanja prisustva komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila.

Odgovor Zelene Agende

Zelenu agendu za Zapadni Balkan čini pet stubova:

1) Dekarbonizacija: akcija za klimu, čistu energiju i održivi transport;

2) Kružna ili cirkularna ekonomija;

3) Borba protiv zagađenja;

4) Održiva proizvodnja hrane i održiva seoska područja;

5) Biodiverzitet: zaštita i obnova prirode i ekosistema.

Dekarbonizacija: akcija za klimu, čistu energiju i održivi transport

Dekarbonizacija podrazumeva postepeno smanjenje i na kraju potpuni prestanak korišćenja fosilnih goriva za proizvodnju energije i prelazak na čiste, obnovljive, neograničene i održive izvore energije. Sagorevanjem fosilnih goriva povećavamo koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte i tako doprinosimo klimatskim promenama. Uz to, proizvodimo ogromnu količinu zagađenja koje završava u vazduhu, vodi i zemljištu, ugrožavajući zdravlje svih građana, stabilnost prirodnih ekosistema, zalihe i dostupnost vode i proizvodnju hrane.

Akcija za klimu je zato postala i figurativno i bukvalno goruća tema. Najvažniji međunarodni dokument koji poziva na rešavanje klimatske krize je Pariski sporazum, čije su potpisnice gotovo sve države na svetu. Njegov glavni cilj je da se učine napori kako bi se globalno povećanje prosečne temperature zadržalo ispod 1,5°C−2°C do kraja 21. veka.

Zbog čega su baš ove brojke važne? Nauka kaže da će povećanje globalne temperature od 2°C značiti da dodatnih 411 miliona ljudi u gradskim sredinama bude izloženo nestašici vode, što je populacija gotovo 24 puta veća od broja stanovnika koju danas imaju sve zemlje regiona zajedno. Povećanje globalne temperature od 2°C znači da će biti istrebljena petina od ukupnog broja insekata, što će imati nepovratne posledice po poljoprivrednu proizvodnju. Povećanje globalne temperature od 2°C znači da će 37% stanovništva naše planete biti izloženo žestokim toplotnim talasima.

Na emisije štetnih gasova i zagađenje vode, vazduha i zemljišta u velikoj meri utiče ugalj koji na Balkanu pretežno koristimo za proizvodnju energije. Ova sedimentna stena je ključna za proizvodnju električne, ali i toplotne energije. Ipak, ugalj je jedan od najprljavijih izvora energije pa je prelazak na obnovljive izvore energije ključno načelo Zelene agende.

Eksploatacija uglja nosi sa sobom devastaciju predela u kojima se iskopava, kao i ozbiljne posledice i rizike po zdravlje stanovništva. Čista energija iz obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, koja je dostupna svima, a ne zagađuje životnu sredinu, ne ugrožava zdravlje ljudi ni klimatski sistem, u temelju je Zelene agende. Pored toga, sprovođenje Zelene agende je i prilika za demokratizaciju energetskog sistema, jer građani postaju aktivni učesnici i vlasnici energije, umesto – kao dosad – samo potrošači. Pojedinac ne mora biti samo pasivni posmatrač, već se može i direktno uključiti u proizvodnju energije. Jedan od načina je udruživanje na lokalnom nivou, kroz osnivanje energetskih zadruga i izgradnju manjih solarnih elektrana koje bi obezbedile električnu energiju za lični životni prostor.

Izbacivanje uglja je potrebno sprovesti u svim segmentima energetike, ne samo proizvodnji električne energije. To se odnosi i na domaćinstva, odnosno potrošnju energije za zagrevanje naših domova, gde su fosilna goriva takođe prisutna. Zelena agenda predviđa i pomoć za građane u prelasku na čistije alternative za grejanje domaćinstava i izlazak iz energetskog siromaštva, koje je jedan od osnovnih uzroka zagađenja vazduha u regionu.

Postepeno smanjivanje i konačno ukidanje subvencija za ugalj je stanovište koje prati usvajanje Zelene agende, imajući u vidu socio-ekonomske posledice koje bi takva tranzicija ostavila na stanovništvo koje neposredno ili posredno zavisi od industrije uglja. To znači da nije dovoljno samo podržati kompanije koje prelaze s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, već se postarati da ljudi koji žive u regionima u kojima se proizvodi ugalj, a koji mogu da ostanu bez posla u energetskom sektoru, budu zaposleni u drugim industrijama. Programi prekvalifikacije nisu novost u zemljama u regionu, ali su uglavnom fokusirani na prekvalifikaciju u IT sektor, što jeste jedna od opcija i za radnike u industriji uglja. Međutim, rast u sektoru obnovljivih izvora energije, pogotovo solarne energije, mogao bi da kompenzuje gubitak poslova u industriji uglja, pri čemu radnici uz prekvalifikaciju, pored prelaska u čistiju i bezbedniju industriju, mogu očekivati i veću zaradu.

Finansijska ušteda koja se ostvaruje pri korišćenju uglja kako za proizvodnju struje tako i za grejanje, samo je privid. Korišćenje uglja nosi sa sobom skrivene troškove – oni se ispoljavaju kroz narušeno zdravlje i skraćen životni vek građana naših zemalja, smanjenu produktivnost na poslu, dane koje provodimo na bolovanju i pritisak na zdravstveni sistem. Ovaj račun za Zapadni Balkan može iznositi i do 8,5 milijardi evra. Nismo dovoljno bogati da nastavimo s jeftinim rešenjima. Penzionisanje uglja neće usporiti dalji privredni razvoj, kako neki veruju. Do povećanja standarda celog regiona može se stići brže, čistije i bezbednije uz obnovljive izvore energije. Primera radi, Evropska unija je u poslednjih 30 godina smanjila emisiju gasova sa efektom staklene bašte praktično za četvrtinu, a u isto vreme postigla privredni rast od 60%.

Razvijena saobraćajna infrastruktura je važan preduslov ekonomskog i društvenog razvoja, jer povezuje ljude. Međutim, saobraćaj kao sektor ima i važnu dimenziju zagađenja životne sredine – 64% globalne upotrebe nafte odlazi na transport. Zbog toga i saobraćaj mora da postane održiv, što podrazumeva izgradnju infrastrukture javnog prevoza električnih autobusa i vozova, sistema autobuskog brzog prevoza, ali i širenje drugačijih i zdravijih vidova transporta poput biciklizma. Izgradnja regionalnih železničkih trasa, unapređenje rečnog transporta i implementacija pametnih sistema transporta u cilju poboljšanja logistike i smanjenja zagađenja – ovo su načela Zelene agende usmerena na unapređenje putne infrastrukture.

Još jedan od značajnih koraka kada su klimatske promene u pitanju jeste i adaptacija na klimatske promene. Kao što je već pomenuto, klimatske promene izazivaju vremenske nepogode velikog intenziteta. Stanovnici našeg regiona se često suočavaju s jakim poplavama i dugim sušnim periodima. Adaptacija zahteva od ljudi i da razmišljaju unapred. Tako je potrebno da se, pre svega, proceni koja područja mogu biti poplavljena, gde je moguće da će doći do izlivanja reka i na tim mestima podići više bedeme, koji će sprečiti poplave ili smanjiti njihov intenzitet. Takođe, kako su suše postale vrlo učestale u regionu Zapadnog Balkana, periodi poplava se mogu, dobrim planiranjem, iskoristiti za pravljenje rezervi vode koje bi kasnije poljoprivrednici mogli da koriste za navodnjavanje svojih njiva. Zelena agenda daje okvir za ove aktivnosti u regionu.

Autori: Mirjana Jovanović, Ognjan Pantić, Lazar Jovčić,

 Tatjana Avramović, Marko Pajović

Tekst je prvobitno objavljen u 80/81.dvobroju biltena Progovori o pregovorima, a urađen je u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan i u sklopu kampanje „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Nastavak će biti objavljen u narednom broju biltena.

Foto: europa.rs

Najnovije