foto: EC - Audiovisual Service

Poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu, u okviru oktobarske turneje po Zapadnom Balkanu, otvorila je pitanje — da li je Evropska unija konačno promenila ton prema Srbiji? Dok su neki u njenim izjavama prepoznali jasan odmak od godina diplomatskog ulepšavanja, drugi smatraju da je promena samo površinska i da Brisel i dalje izbegava otvoren sukob sa autoritarnim tendencijama u Beogradu.

Ursula fon der Lajen u Beogradu: između promene tona i starih ograničenja

Regionalna turneja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen po Zapadnom Balkanu, održana u oktobru 2025. godine, predstavljala je jedan od najznačajnijih političkih trenutaka za region u poslednjem periodu. Iako su poruke koje je uputila svakoj od zemalja kandidata imale zajednički okvir, ubrzanje reformi i veća iskorišćenost Plana rasta za Zapadni Balkan, poseta Beogradu bila je posebno pažljivo praćena. Očekivanja su bila velika jer je Srbija poslednjih godina, uprkos formalnom napretku na evropskom putu, beležila ozbiljan pad u oblasti demokratije, slobode medija i institucionalne odgovornosti. U takvom kontekstu, poseta šefice Evropske komisije bila je test za samu Evropsku uniju: hoće li ponovo dominirati diplomatska uzdržanost ili će Brisel konačno poslati jasniju poruku o stanju demokratije u Srbiji.

Prethodne posete Ursule fon der Lajen Beogradu često su bile praćene izjavama u kojima su se vlasti hvalile napretkom u reformama, dok su u praksi institucije bile pod snažnim partijskim uticajem, izborni proces opterećen brojnim nepravilnostima, a građanski protesti dočekivani represijom. Stoga je pažnja bila usmerena na to da li će predsednica Komisije promeniti retoriku i prepoznati poruke sa ulica — one koje dolaze od hiljada građana nezadovoljnih stanjem u društvu i načinom na koji vlast koristi evropsku agendu kao instrument unutrašnje legitimacije.

Promena tona u Beogradu: između diplomatske suzdržanosti i jasne poruke

Za razliku od ranijih poseta, Ursula fon der Lajen ovog puta u Beogradu nije govorila u superlativima o „napretku Srbije“, već je pažljivo, ali nedvosmisleno, insistirala na demokratskim standardima, reformama i pravu građana da se slobodno izražavaju. Na zajedničkoj konferenciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, naglasila je da Evropska unija „stoji za slobodu, a ne za ugnjetavanje“ i da je pravo na mirno okupljanje sastavni deo evropskih vrednosti. Iako nije direktno pomenula proteste koji su mesecima potresali Srbiju, kontekst u kojem je govorila jasno je aludirao na njih, kao i na sve češće primere zloupotrebe sile i političkih pritisaka.

U isto vreme, fon der Lajen je ponovila da je Srbija davno odabrala evropski put i da je taj izbor bio „iz srca“, na zahtev građana, a ne političkih elita. Taj detalj nije bio slučajan: predsednica Komisije time je sugerisala da Evropska unija vidi razliku između autentične evropske orijentacije društva i instrumentalizacije evropskih tema od strane vlasti. U njenim izjavama po prvi put se moglo osetiti da Brisel više nije spreman da neograničeno toleriše prazna obećanja — posebno ne u oblastima vladavine prava, slobode medija i izbornog integriteta.

Poruke o potrebi „implementacije, a ne deklaracije“ reformi predstavljale su nagoveštaj novog pristupa, u kojem Evropska komisija insistira na proverljivim rezultatima, a ne na formalnim dokumentima. Najavila je da će uskoro u Briselu biti organizovan sastanak sa srpskim zvaničnicima na kojem će se ocenjivati stvarni napredak. Time je EU prvi put posle dužeg perioda poslala signal da verbalne obaveze više nisu dovoljne.

Na temu spoljne politike, fon der Lajen je podsetila da se od Srbije očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu sankcija prema Rusiji. U trenutku kada je Beograd ponovo demonstrirao balansiranje između Brisela i Moskve, ovaj zahtev dobio je težinu svojevrsnog političkog testa. Za predsednicu EK to je bio način da ukaže da evropske integracije nisu samo tehnički proces, već vrednosno opredeljenje.

Vučićeva reakcija na ovakve tonove bila je odbrambena. On je insistirao na narativu o „demokratskoj kulturi Srbije“, tvrdeći da su svi protesti bili nelegalni, ali da su se odvijali bez teških posledica, čime je pokušao da relativizuje kritike. Takav odgovor otkrio je koliko je vlast u Beogradu i dalje nesklona suočavanju sa stvarnim razmerama demokratskog deficita.

Sastanak sa civilnim društvom: tihi, ali značajan presedan

Jedan od najznačajnijih trenutaka posete bio je sastanak Ursule fon der Lajen sa predstavnicima civilnog društva u Beogradu, prvi takav susret tokom njenih poseta Srbiji i jedini u okviru čitave balkanske turneje. Time je Evropska komisija jasno pokazala da želi da čuje i glasove koji ne dolaze iz kabineta vlasti. Iako je sastanak bio planiran da traje dvadesetak minuta, produžen je na više od sat vremena, što je simbolično svedočanstvo o ozbiljnosti teme.

Predstavnici organizacija civilnog društva izneli su svoja viđenja stanja demokratije, slobode medija i političkih pritisaka, posebno nad mladima i učesnicima protesta. Fon der Lajen je, prema njihovim rečima, pažljivo slušala i pokazala spremnost da ta svedočenja uključi u sopstvenu percepciju situacije u Srbiji. Time je poslala jasnu poruku da u dijalogu o evropskim integracijama više neće učestvovati samo institucije, već i društveni akteri koji oblikuju javni život.

Kako su istakli predstavnici Nacionalnog konventa o EU, sama činjenica da je sastanak održan samo u Beogradu pokazuje da Brisel stanje u Srbiji više ne smatra „redovnim“. EU time prepoznaje da su institucionalni kanali komunikacije u značajnoj meri zatvoreni i da je potrebno čuti i druge aktere koji predstavljaju društveni pluralizam. Nakon sastanka, fon der Lajen je poručila da je „Evropska unija spremna da podrži Srbiju u izgradnji stabilne demokratije“, rečenica koja, premda diplomatska, nosi implicitnu poruku o sumnji u postojanje takve demokratije danas.

Reakcije u Srbiji i Evropi: između dobrodošle promene i nedovoljne hrabrosti

Reakcije na posetu bile su podeljene, ali gotovo svi sagovornici složili su se da je došlo do promene tona. U Srbiji su proevropske organizacije i deo opozicije pozdravili to što predsednica EK više nije govorila jezikom neograničenih pohvala, već je ukazala na probleme koji su godinama gurani pod tepih. Za mnoge je to bio znak da EU više ne veruje bezrezervno narativu vlasti o „najboljem evropskom učeniku na Balkanu“.

Ipak, deo opozicije i građanskih aktivista ocenio je da je poseta mogla biti hrabrija. Njena diplomatska formulacija, iako znatno oštrija od prethodnih izjava, za neke je i dalje predstavljala polovičan odgovor na situaciju u kojoj su studenti, novinari i aktivisti izloženi pritiscima i zastrašivanju. U Evropskom parlamentu takođe se čulo nezadovoljstvo: pojedine evropske političke grupacije, naročito Zeleni i Socijalisti, smatrale su da fon der Lajen ne bi smela da daje legitimitet vlastima koje otvoreno krše demokratske standarde, sve dok ne pokažu spremnost na stvarne reforme.

S druge strane, i među domaćim analitičarima postojalo je uverenje da su jasnije reči fon der Lajen — koliko god bile odmerene, ipak signal da EU menja strategiju. Ako se ranije govorilo o „politici šargarepe bez štapa“, sada je u pitanju kombinacija pritiska i podrške: insistiranje na vrednostima, ali uz otvorenu ponudu saradnje ukoliko dođe do pomaka.

Razlike u porukama regionu: nagrade za reforme, uslovi za stagnaciju

Kada se uporedi ton fon der Lajen u Beogradu sa porukama koje je uputila drugim zemljama regiona, razlike su očigledne. U Crnoj Gori je predsednica Komisije govorila u izrazito optimističnom tonu, ocenivši da je članstvo te zemlje u EU „nadohvat ruke“. Pohvalila je ambicioznost crnogorskih vlasti, njihovu potpunu usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU i konkretne rezultate u reformama. Retko se dešava da evropski zvaničnik tako otvoreno navede vremenski okvir članstva, ali fon der Lajen je u Podgorici poručila da bi Crna Gora, ako zadrži tempo, mogla postati 28. članica Unije do 2028. godine.

I u Sarajevu je ton bio afirmativan, premda uz podsećanje na neophodnost daljih reformi. Pohvaljeni su institucionalni koraci i visoka podrška građana evropskom putu, uz diskretno upozorenje da „lopta ostaje u dvorištu BiH“. Na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, naglasak je bio na smirivanju tenzija i sprovođenju ustavnih promena, ali uz stalno podsećanje da su vrata Unije otvorena svima koji pokazuju političku volju.

Beograd je, međutim, bio izuzetak. Za razliku od prijateljskog tona u Podgorici ili Sarajevu, u srpskoj prestonici dominirala je distanca, gotovo tehnički dijalog o obavezama koje se moraju ispuniti. Dok su druge zemlje bile pohvaljene i ohrabrene, Srbija je opomenuta i pozvana da se „vrati osnovama demokratije“. Fon der Lajen je jasno pokazala da se između Srbije i ostatka regiona formirao jaz, koji ne proizlazi iz geopolitičkih razloga, već iz unutrašnjeg stanja demokratije.

Evropska poruka Srbiji: kraj nezasluženih pohvala?

Poseta Ursule fon der Lajen Beogradu označila je prekretnicu u načinu na koji Evropska unija komunicira sa Srbijom. Period diplomatskog prećutkivanja i nezasluženih pohvala izgleda da je završen. Evropska komisija sada otvoreno priznaje da Srbija stagnira u ključnim oblastima i da kredibilitet evropskog procesa zavisi od sposobnosti da se u praksi poštuju vladavina prava, sloboda medija i pravo građana na protest.

Ova promena pristupa ne znači prekid dijaloga, već njegovo redefinisanje. Fon der Lajen je Srbiji ostavila prostor za saradnju, ali pod jasnim uslovima: bez stvarnih reformi nema napretka. Njena rečenica da „reforme moraju biti sprovedene bez daljeg odlaganja“ predstavlja sažetak novog evropskog stava. Za Srbiju, to znači da se više ne može oslanjati na politički kapital stečen pre više od decenije i da će u narednim mesecima morati da dokaže spremnost na konkretne promene.

U regionalnom kontekstu, ova poseta je potvrdila da Evropska unija menja strategiju prema Zapadnom Balkanu: zemlje koje demonstriraju političku volju biće nagrađene ubrzanjem integracija, dok će one koje stagniraju biti suočene sa jasnim porukama i ograničenom podrškom.

Autorka: Sabina Sali