Ko će sve sedeti u skupštinskim klupama - Između evropskog puta i odanosti Rusiji
Arhiva: Analize

Ko će sve sedeti u skupštinskim klupama - Između evropskog puta i odanosti Rusiji

Nakon, slobodno možemo reći, neuspelog bojkota 2020. godine, u Narodnu skupštinu se vratila opozicija. Novi saziv je izrazito heterogen, a tome doprinose i desničarske i izrazito rusofilske političke opcije koje su prešle cenzus. Srbija je na ovim izborima dramatično skrenula udesno. Nisu desničarske političke stranke nešto neviđeno u ovdašnjem Parlamentu, naprotiv, ali ovakav povratak jeste obeležio izbore 3. aprila, što je zabrinulo čak i novo-starog predsednika Republike. Evroentuzijazam i evroskepsa Beogradska otvorena škola je tokom predizborne kampanje analizirala političke programe parlamentarnih lista, da bi pokazala u kojoj se meri potencijalne političke opcije koje bi bile u Parlamentu zalažu za proevropsku politiku, odnosno koliko su protiv nje. Sada, nakon izbora, bitno je sagledati rezultate, ali i koliko su proEU i antiEU opcije bile uspešne, odnosno neuspešne.

Od ukupno jedanaest izbornih lista koje su ušle u Parlament, njih šest zauzima pozitivan stav o procesu evropskih integracija Srbije i makar deklarativno, u programima svojih partija, prepoznaje evropske vrednosti kao izuzetno važan deo političkih stremljenja. To su liste: Aleksandar Vučić − Zajedno možemo sve, Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije, Ivica Dačić – Premijer Srbije, Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani i SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin. Tri parlamentarne liste su izrazito protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji: Dr Miloš Jovanović − Nada za Srbiju; Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije i Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici, koja u svom političkom programu izražava jasan evroskepticizam. Dve liste koje će se naći u Parlamentu – Koalicija Moramo i lista Muftijin amanet − Stranka pravde i pomirenja nemaju jasno deklarisan stav u vezi sa evropskim integracijama.

Pretvoreno u mandate to znači da će novi saziv Parlamenta imati tačno 200, barem deklarativno, proevropski orijentisanih poslanika, njih 35 koji su izričito protiv procesa evropskih integracija, dok je stav 15 narodnih poslanika u vezi sa ovim pitanjem još uvek nepoznat.

Ipak, teorija je jedno, a praksa, odnosno delovanje političkih aktera, često nešto sasvim drugo. Za početak, sama tema evropskih integracija nije bila preterano prisutna u predizbornom periodu. Dodatno, EU, ali i sva druga spoljnopolitička pitanja pala su u vodu nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Otad je predizbornom kampanjom u Srbiji dominirala samo jedna spoljnopolitička tema – sukob u Ukrajini. Sve političke opcije prilagodile su svoje kampanje ovom događaju, kreirale su i slale, neke prilično jasne, a neke vrlo neutralne poruke svom biračkom telu. Ovakvi tonovi svakako jesu uticali na birače, posebno one koji su bili neodlučni. Odjeci sukoba u Ukrajini Najjača politička opcija, predvođena Srpskom naprednom strankom, sramežljivo je komunicirala s biračkim telom o EU temama tokom predizborne kampanje. Njihova politika sedenja na sve tri spoljnopolitičke stolice – EU, Kina i Rusija, i ovoga puta, ostala je dominantna. Vladajuća većina sa Srpskom naprednom strankom i Aleksandrom Vučićem na čelu slala je poruke koje su bile usmerene na težak položaj Srbije u međunarodnim odnosima, ne iskazujući ni podršku, ali ni protivljenje Rusiji. Ipak, po samom završetku brojanja glasova, novo-stari predsednik izjavio je da će se, uprkos tome što je Srbija drastično skrenula udesno, truditi da drži evropski kurs i „krmu srpskog broda”.

Pored toga, Srbija se pridružila sankcijama koje su, još početkom 2014, uvedene Rusiji i na taj način barem započela delimično usaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije. Čini se da je aktuelni partner Srpske napredne stranke, Socijalistička partija Srbije, najpre profitirala od rusko-ukrajinskog sukoba. Teme u vezi sa EU nisu bile ni u prvom, ali ni u drugom planu ove partije. Otvorena podrška Rusiji i stavovi po kojima su rusko-srpsko prijateljstvo i savezništvo neupitni dominirali su u poslednjih nekoliko nedelja kampanje. Sigurno je da je na ovaj način SPS privukao veliki broj pristalica, onih neodlučnih, ali i nelojalnih SNS-u, kojima je smetao njihov neutralan stav u aktuelnom sukobu, kao i nepružanje otvorene podrške Ruskoj Federaciji. Ujedinjena opozicija Srbije, već na samom početku, jasno je osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Članovi Pokreta slobodnih građana otvoreno su se zalagali za potpuno usaglašavanje s merama Evropske unije, odnosno još jednom su istakli svoj proevropski stav. S druge strane, desno orijentisana opozicija otvoreno je stala na stranu Rusije i pružila joj podršku, uz snažno protivljenje potencijalnim sankcijama.

Novi saziv imaće, pre svega, legitimitet koji mu je nedostajao u protekle dve godine. Raznovrsne političke opcije, raspoređene na skoro svim stranama političkog spektra znače da živosti i žustrih rasprava u Parlamentu sigurno neće faliti. Povratak desnice, pre svega tri stranke koje se jasno i javno protive ulasku Srbije u Evropsku uniju (NADA, Zavetnici, Dveri) uneće u parlamentarni rad novu dinamiku, koju nismo imali prilike da gledamo u protekle dve godine. Te stranke i jesu najveći pobednici izbora. Ne libeći se da jasno i glasno iznesu svoje stavove, koji su izrazito antievropski i proruski, zasigurno su privukle deo glasača Srpske napredne stranke, koja će u ovom sazivu imati „samo” 120 poslaničkih mesta, što je daleko manje nego u prethodnom.

Analiza je prvobitno objavljena u 83. broju biltena Progovori o pregovorima.

Bojana Džulović
Beogradska otvorena škola

foto: rtv.rs

Najnovije