Samit Evropska unija i Zapadni Balkan - Integracija na neodređeno
Arhiva: Analize

Samit Evropska unija i Zapadni Balkan - Integracija na neodređeno

Još jedan Samit – još jedna integracija na neodređeno. Ukratko, ovako bi se mogao opisati sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana i zvaničnika Evropske unije, održan 23. juna u Briselu. Zapadni Balkan se našao na marginama ovog Samita, a lideri regiona nisu krili svoje nezadovoljstvo. Čini se da je sve manje mogućnosti, ali i političke želje i odgovornosti da Zapadni Balkan postane deo Evropske unije, a obećanja o novom zamahu evropskih integracija primetno gube kredibilitet, ostavljajući zemlje regiona bez neophodnog podsticaja koji bi osnažio i ubrzao ovaj proces 

Dolazak (ne)izvestan, saradnja ojačana, Balkan - otvoren 

Nekoliko dana pred održavanje Samita, lideri inicijative Otvoreni Balkan razmatrali su da li treba da prisustvuju najavljenom sastanku. Zarobljenost integracija regiona i nastavak decenijskog sedenja u briselskoj čekaonici uticali su na to da evroentuzijazam ponovo bude stavljen na test. No, tri lidera su ipak odlučila da se pojave na Samitu i razgovaraju o razlozima koji blokiraju njihov integracijski napredak. Zajedničko pojavljivanje Edija Rame, Aleksandra Vučića i Dimitra Kovačevskog poslalo je važnu poruku o jačanju regionalne saradnje. Deluje da je zajedničko, makar simbolično, donošenje važne političke odluke trojice lidera značajan iskorak ka unapređenju susedskih odnosa. Možemo da nagađamo da li je čekanje odluke bio samo slabašni performans koji je trebalo da upozori Uniju da i region zna i može da kaže ne, ili istinska zabrinutost trojice lidera. No, jedinstvo u odlučivanju i zajedničko delovanje, svakako jesu vredni pohvale.  

Susedski odnosi napredovali su i van okvira Otvorenog Balkana. Slovenački predlog o dodeli statusa kandidata Bosni i Hercegovini podržali su predsednici Poljske i Mađarske, a podrška je stigla i iz Zagreba. Još jedan od predloga koji je pristigao iz regiona bila je i vizna liberalizacija za Kosovo*. Međutim, bugarski veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ipak je podsetio da su odnosi među balkanskim državama daleko od idealnih 

Zapadni Balkan u sedam tačaka  

Iako održani Samit nije ispunio očekivanja lidera regiona, o Zapadnom Balkanu ipak je bilo reči. Evropska unija još jednom je, makar deklarativno, potvrdila svoju podršku integraciji Zapadnog Balkana, pozvala na ubrzanje procesa i unapređenje postepene integracije u skladu sa revidiranom metodologijom. Sada već tradicionalno, Unija je opomenula države na neophodno sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, pravosuđa i korupcije, uz garantovanje prava nacionalnim manjinama. U jednoj od tačaka navodi se da je Evropski savet informisan o najnovijim dešavanjima na relaciji Skoplje – Sofija i pozvao na dalje rešavanje otvorenih pitanja kako bi se otvorili pregovori o pristupanju. Odnosi Beograda i Prištine takođe su se našli među ovim tačkama, a Savet je pozvao na još jedan dijalog o normalizaciji. Evropski savet je pozdravio i usaglašavanje političkih lidera BiH o budućnosti evropskih integracijapozvao na što ranije sprovođenje ustavnih i izbornih reformi kako bi se ostvario napredak. U poslednjoj tački, navodi se da je Evropski savet spreman da BiH dodeli status kandidata i pozvao Komisiju na izveštavanje o implementaciji 14 prioriteta kako bi Savet ponovo mogao da odlučuje o ovom pitanju.  

Pre skoro godinu dana, na Samitu EU - Zapadni Balkan održanom u Sloveniji, Unija je izrazila spremnost da ojača politički dijalog sa Zapadnim Balkanom i zajednički koordiniše odgovor na bezbednosne izazove. U Deklaraciji koja je tada usvojena naglašen je značaj usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Podsetimo da je usvajanje ove Deklaracije izazvalo niz reakcija zbog izostanka vremenskih okvira i nedovoljno jasnih smernica za budućnost integracije regiona. Evropska unija i Zapadni Balkan nazvani su partnerima koji zajedno treba da rade na budućnosti zajedničkog kontinenta. Izgleda da godinu dana kasnije, partneri imaju drugačije viđenje njihovog odnosa. 

Moldavija i Ukrajina – poznat scenario, novi igrači 

Nesumnjivo, oružani sukob u Ukrajini ostavio je sva druga pitanja daleko iza sebe na političkoj agendi Evropske unije. Moldavija i Ukrajina dobile su status kandidata, čime su im odškrinuta vrata za ulazak u Uniju. Evropski lideri pozdravili su ovaj istorijski trenutak i dodatno iskazali podršku pomenutim zemljama. Gruzija je, ipak, imala manje sreće, te će svoj status kandidata dobiti nakon što ispuni prioritete navedene u mišljenju Komisije o članstvu Gruzije u Evropskoj uniji.  

Dodela statusa kandidata Moldaviji, a prvenstveno Ukrajini, otvorila je i pitanje dvostrukih aršina Evropske unije. Status kandidata je dodeljen zemlji koja trenutno nema jasno definisane granice, niti kontroliše jedan deo svoje teritorije. Reklo bi se da je u pitanju, ne samo znak solidarnosti sa građanima Ukrajine već i jedna vrsta poklona zbog rata sa Rusijom. Logično je zapitati se kakvu to poruku Brisel šalje zemljama poput Severne Makedonije i Albanije? S druge strane, upravo na primeru Zapadnog Balkana, ali i često zaboravljene Turske, može se videti da su evropska obećanja ponekad godinama, pa čak i decenijama daleko od realnosti.

Koliko će ove države čekati da postanu punopravne članice Unije, da li postoji iskrena želja da se one u potpunosti integrišu u teško promenljive granice evropske zajednice, pitanja su na koja ćemo tražiti odgovore. Izostanak jasnih predloga i manjak interesovanja Unije za region, nesumnjivo je osvestio lidere Zapadnog Balkana. Samit je bio još jedna u nizu propuštenih prilika za otvoreni dijalog o budućnosti evropskih integracija.

Čini se da je nakon ovog sastanka otvoren ostao jedino Balkan. 

                          Miljana Jovanović, Bojana Džulović 

                        Beogradska otvorena škola

foto: rs.n1info.com

 

Najnovije