Rodno zasnovani platni jaz u Evropskoj uniji - O jednakima i jednakijima
Arhiva: Analize

Rodno zasnovani platni jaz u Evropskoj uniji - O jednakima i jednakijima

Iako su brojni koraci ka postizanju rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji preduzeti poslednjih nekoliko decenija, brojni znakovi pored puta ukazuju da je neophodno ulagati i dalje napore. U tom smislu, sfera zapošljavanja i radnih odnosa je sfera u kojoj je rodno i polno zasnovana diskriminacija i danas u velikoj meri prisutna. Jedan od jasnijih pokazatelja postojanja pomenute neravnopravnosti jeste i rodno zasnovani platni jaz (gender pay gap). Najnoviji statistički podaci pokazuju da u EU on iznosi oko 13%, odnosno da žene u proseku zarađuju 13% manje u odnosu na muškarce. Naravno, sama stopa ovog jaza varira između država, te je tako najviša u Letoniji, Estoniji i Austriji, a najniža u Luksemburgu, Rumuniji, Sloveniji i Italiji. Interesantno je napomenuti i da u poslednjih nekoliko godina postoji trend smanjivanja ovog jaza: od 2012. do 2020. smanjen je sa preko 16% na oko 13%. Ipak, činjenica da postoji jeste izazov per se, ali i poruka da predstoji dug put.

Ćud je ćud, a sud je sud

S jedne strane, rodno zasnovani platni jaz nastaje usled kršenja načela jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, ali i usled toga što su žene po pravilu zaposlene na manje plaćenim poslovima. U tom svetlu, treba se podsetiti da je načelo jednake zarade za rad iste vrednosti zagarantovano Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 100, koja spada u osam osnovnih konvencija Međunarodne organizacije rada. Pored konvencija koje su od ključnog značaja, Međunarodna organizacija rada decenijama unazad kroz dodatne preporuke dokumenta i izveštaje, odnosno svoje kontrolne mehanizme, ulaže izuzetne napore kako bi se ovaj princip ostvarivao u praksi. 

Štaviše, ovaj princip je dodatno uspostavljen i kroz primarno i sekundarno zakonodavstvo Evropske zajednice, odnosno Evropske unije, a veliku ulogu u ustanovljenju istog je imao i Evropski sud pravde. Naime, još sedamdesetih godina prošlog veka je kroz slučaj Defrenne v Sabena sud potcrtao važnost jednake zarade za muškarce i žene za obavljanje rada iste vrednosti. Sud je u narednim godinama i decenijama, kroz svoju bogatu praksu dodatno doprineo garanciji ovog principa u praksi, a u tom smislu posebnu pažnju treba obratiti na slučajeve Macarthys Ltd v Wendy Smith iz osamdesetih godina, Maria Kowalska v Freie und Hansestadt Hamburg iz devedesetih, kao i slučaj K. And Others v Tesco Stores Ltd iz novije prakse suda. U tom svetlu, upravo je ovaj sud doprineo ne samo tumačenju tog principa, već i epitetu fundamentalnosti istog.

Međutim, situacija u praksi je neretko u manjem ili većem raskoraku s pravnim okvirom, te stoga nije retkost to da su muškarci i žene nejednako plaćeni za isti rad ili rad iste vrednosti, a što ima svoj osnov u brojnim, i dalje prisutnim i duboko ukorenjenim, stereotipima i predrasudama.

Stakleni plafon i druge prepreke

Pored kršenja principa jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, takođe je potrebno imati u vidu i to da su sektorska i segregacija u okviru zanimanja i dalje u velikoj meri prisutne, te da su žene po pravilu zaposlene na nesigurnim i manje plaćenim poslovima. Štaviše, potrebno je uzeti u obzir i stakleni plafon, odnosno činjenicu da su žene često suočene s nemogućnošću da rade na najvišim i upravljačkim pozicijama, iako ispunjavaju uslove za to. Naposletku, i teret porodičnih obaveza po pravilu pada na žene, te se stoga najpre one suočavaju sa izazovima usklađivanja profesionalne i porodičnesfere života. Pozicija je utoliko teža za žene koje pripadaju tzv. osetljivim kategorijama, kao što su migrantkinje ili žene sa invaliditetom, a koje su često žrtve intersekcijske diskriminacije u sferi zapošljavanja i radnih odnosa, te su stoga suočene i s dodatnim preprekama na putu ka ravnopravnosti. Kada se sve navedeno uzme u obzir, jasno je da i svi ovi faktori doprinese postojanju rodno zasnovanog platnog jaza.

Ka nestanku platnog jaza

Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje − kako prevazići rodno zasnovani jaz u zaradama. Iako je postojanje pravnog okvira nužnost, on sam nije dovoljan za postizanje rodne ravnopravnosti uopšte, a posebno kada je reč o sferi zapošljavanja i rada. U tom smislu, potrebno je uvesti i unapređivati mehanizme koji se odnose na sprovođenje principa jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, ali i boriti se protiv prisutnih stereotipa i predrasuda. Naravno, ovo nije nimalo lak zadatak, ali napredak u ovom pogledu u prethodnim godinama ukazuje da je pomak moguć i očekivan.

Tekst je prvobitno objavljen u 86. broju biltena Progovori o pregovorima.

Mina Kuzminac,

Beogradska otvorena škola

foto: safety4sea.com

Najnovije