Dijalog Beograda i Prištine - Cena predsednikovih reči

foto: Evropska unija

„Neka nam je Bog u pomoći, dijalog u Briselu je propao”. Nakon celodnevnih razgovora, predsednik Vučić se na Instagram profilu obratio svojim pratiocima i rekao da jedva čeka da se vrati u Srbiju. „Dok se Vučić grčevito bori za očuvanje mira, Aljbin Kurti kategorički odbija svaki dogovor sa srpskim narodom i sprema se da izazove haos po svaku cenu”, izgovara voditeljka jutarnjeg programa televizije „Pink” Jovana Jeremić. Na glavi nosi vojnu crvenu beretku. I tako počinje još jedno subotnje, avgustovsko jutro na televiziji s nacionalnom frekvencijom.

Šta je tome prethodilo?

Poslednje tenzije na severnom delu Kosova izazvala je najava kosovske Vlade da će od prvog avgusta na graničnim (administrativnim) prelazima početi sa izdavanjem dokumenata (ulazno-izlaznih) za sve one koji na Kosovo ulaze sa srpskim ličnim kartama. Osim odredbi o ličnim kartama, u isto vreme je planirano stupanje na snagu odredbe kojom bi vlasnicima automobila s registarskim tablicama kosovskih gradova, a koje izdaje Republika Srbije, bio dat rok od dva meseca da srpske registracije zamene kosovskim registarskim tablicama.

Da li zbog nacionalnih, interesnih pobuda, podsticaja iz Beograda ili neprihvatanja suočavanja sa uglavnom nefunkcionalnom administracijom balkanskih zemalja, srpski stanovnici Kosova, dan pred početak primene mera, posegnuli su za dobro oprobanom metodom blokade puteva. Mesta blokada od ranije poznata, putevi stopirani, prekidač za tenziju uključen.

(Ne)očekivan potez Prištine

Sirene i pojačano prisustvo kosovske policije na severu bili su dovoljna osnova za kreiranje onih medijskih sadržaja, te plasiranje u etar (ne)proverenih informacija, koje su mogle samo uznemiriti, uplašiti i podeliti građane i građanke. Ovakvi potezi prištinskih vlasti se sigurno mogu okarakterisati kao jednostrani, brzopleti i s ciljem da izazovu nemire, ali situacija se drugačije tumači ako se uzme u obzir da najava ovih odredbi nije nova, kao i da je, u odnosu Beograda i Prištine, Aljbin Kurti u jednom svakako dosledan – insistiranju na reciprocitetu. A već više od deset godina Srbija iste mere primenjuje za građane Kosova, pod izgovorom nepriznavanja kosovskih dokumenata. Imajući sve to u vidu, lako se moglo zaključiti da će vlast u Prištini, koja zagovara reciprocitet u dijalogu (toj otrcanoj, izmrcvarenoj reči), povući ovakav, davno najavljeni potez.

Uzimajući sve navedeno u obzir, jasno je da na pomirenju, integraciji i poboljšanju kvaliteta života stanovnika nije, nažalost, mnogo rađeno, te da se stvari „rešavaju” samo kada smo pred eskalacijom krize.

Dodatno, građane i građanke su tokom trajanja krize mogle uznemiriti i česte spekulacije o pripremi sukoba na severu Kosova − o deljenju naoružanja mladićima srpske nacionalnosti, kao i o pozivu pripadnicima kosovske specijalne policije da prekidaju svoje godišnje odmore i vraćaju se na posao.

Konačno, potrebu za intervencijom osetila je međunarodna zajednica. Prvo je usledio dolazak američkog ambasadora na Kosovu Defrija Hoveniera, u Vladu Kosova na sastanak, te je posledično (i volšebno) usledilo odlaganje primene mera za 1. septembar. A onda se trgla i Evropska unije i brže-bolje organizovala susret Beograda i Prištine u Briselu za 18. avgust.

I šta ćemo sad

U Briselu, po oprobanom receptu, prvo su usledili odvojeni susreti delegacija sa Žozepom Boreljem, Visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, i izaslanikom Unije za pregovore Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, a potom sučeljavanje delegacija, dvodnevni sastanci i razlaz, ka Beogradu odnosno Prištini.

Nakon sastanka, ispred Evropske unije obratio se Žozep Borelj i podelio s javnošću (svoj) sažetak pregovora: „Nema dogovora o tablicama, lideri Kosova i Srbije biće odgovorni za eskalaciju.” Ovo je delovalo kao izbegavanje i odbijanje da EU i njeni zvaničnici preuzmu odgovornost za neuspeh dijaloga. Podsetimo se, Unija nije samo posrednik već aktivni učesnik, facilitator, a i pod njenim se krovom održava tzv. dijalog Beograda i Prištine.

Po povratku Aleksandra Vučića u Srbiju i po održanom sastanku s predstavnicima Srba sa Kosova – a sastanak je inače najavljen za vreme njegovog boravka u Briselu, predsednik se obratio naciji. Tokom polučasovnog obraćanja i podnošenja izveštaja o sastancima u Briselu i s kosovskim Srbima, odzvanjalo je: „pređen je Rubikon”, „problemi za Srbe neće prestati da postoje”, „na ivici smo provalije, ne samo mi i ne samo Albanci”, „jalova borba za opstanak našeg naroda”, „rešili su da proteraju Srbe sa severa” i još mnogo velikih i teških reči. Predsednik Srbije je objasnio da je svrha takvog obraćanja osvešćivanje građana − da shvate u kakvoj se situaciji nalazimo. Nekoliko puta je ponovo i naglasio: „Šta god bilo, izbegličke kolone neće postojati, sačuvaćemo naš narod od progona i pogroma.”

Između ovih poruka, provučeno je tumačenje albanskih zahteva u pet tačaka i četiri zadatka s kojima je srpska delegacija otišla u Brisel. Albanski zahtevi ka našoj delegaciji su neispunjeni, zadaci srpske delegacije su zasad ispunjeni. Ali, šta će se desiti (od) 1. septembra, za koji je odložena primena najavljenih mera?

Pre prvog septembra, iznenadilo nas je delimično spuštanje tenzija. Žozep Borelj, šef evropske diplomatije objavio je da je postignut sporazum: Srbija će ukinuti izdavanje ulazno izlaznih dokumenata za osobe koje imaju kosovska lična dokumenta. S druge strane, Kosovo je pristalo da ne uvodi ova dokumenta za građane i građanke koji poseduju srpske lične karte. Postignuti sporazum naišao je na odobravanje međunarodne zajednice, čime je prvi čin predstave završen, dok je pitanje tablica ostalo otvoreno.

Iole hladnijim glavama nije jasna svrha ove oročene drame, niti kako će ona biti okončana. Sumanuto je i bez ikakvog smisla za čitavu novu rundu napetosti tražiti isključivi uzrok u tehničkom pitanju, poput tablica i stvari koje bi trebalo da su regulisane 2011. godine, kada je tehnički dijalog iznedrio niz sporazuma između Beograda i Prištine. Međutim, ona postoji i ne treba je nipodaštavati, pogotovo uzimajući u obzir uticaj provladinih medija u Srbiji i sklonost javnosti ka kolektivnoj histeriji, u kojoj je teško držati se racionalno i odgovorno. Pitanje je onda – koliko će nas samo koštati predsednikove reči ili reči voditeljke „Pinka”? I koliko će one koštati Srbe sa Kosova?

Tekst je prvobitno objavljen u 87. broju biltena Progovori o pregovorima.

Branislav Cvetković,
Beogradska otvorena škola