Zaboravljen san o boljem životu - evropska integracija Severne Makedonije

foto: Dimitris Vetsikas / Pixabay

Prošlost za zaborav, budućnost za strepnju

U prethodne dve decenije, Severna Makedonije izgubila je gotovo 35% mlade populacije uzrasta od 15 do 29 godina, dok zemlja ima 200.000 stanovnika manje, nego 2002. godine – 58.44% Makedonaca i 24.87% Albanaca, rezultati su popisa s kraja 2021. godine. Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, a od 2019. i zvanično Severna Makedonija, jedna je od najnerazvijenijih država Zapadnog Balkana i jugositočne Evrope. Masovno iseljavanje stanovništva, sukob sa albanskim separatistima 2001. godine koji je uzrokovao brojne međuetničke probleme u periodu koji je usledio, otvorena pitanja koja često prerastu u neskrivene sukobe sa komšijama – Albanijom, Grčkom i Bugarskom kao i ekonomska devastiranost privrednih i industrijskih procesa u državi, učinili su da životi građana ove male države Zapadnog Balkana, iz godine u godinu budu sve teži i sve dalji od evropskog proseka.

Proklamovano članstvo u Evropskoj Uniji (EU) više od dve decenije bio je glavni oslonac građana Severne Makedonije da je u doglednoj budućnosti moguće obezbediti bolji životni standard i sistem u kojem će država doživeti svoj puni prospreitet. Ipak konstantne blokade, s kojima se Severna Makedonija suočavala na svom evropskom putu, pre svega Grčke i Bugarske, ali i Francuske, uzrokovale su pad podrške zapadno orijentisanih građana vratile su Severnu Makedoniju u vreme kada su ekonomska i nacionalna pitanja, predstavljale glavne teme u predizbornoj kampanji. Posle rezultata nedavno održanih predsedničkih i parlamentarnih izbora, izvesno je i potpuno jasno, da će Severna Makedonija, dobiti kompletno novo rukovodstvo. Hoće li ono dodatno usporiti proces pridruživanja EU, ili će uz državnu stabilnost nova vlada vratiti evropske integracije u fokus javnog diskursa Severne Makedonije, još uvek nije izvesno.

Donosi li nova vlada suštinske ili samo kozmetičke promene?

U Severnoj Makedoniji su 8. maja ove godine, održani parlamentarni izbori koji su označili kraj prethodno oformljene tehničke vlade, kao i drugi krug predsedničkih izbora. Opoziciona partija VMRO-DPMNE (VMRO), politički orjentisana na desnom centru, a ekonomski prilično levo, sa dosta populističkih i demagoških parola, posle sedam godina opozicionog delovanja, vraća se na vlast, i to na velika vrata. Ne samo da su osvojili najveći broj mandata u istoriji i samim tim pravo da njihov predsednik Hristijan Mickoski, dobije mandat za sastav nove vlade, već je njihova kandidatkinja za predsednicu države Gordana Siljanovska-Davkova, inače sedamdesetjednogodišnja redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Skoplju, u drugom krugu predsedničkih izbora, dobila duplo više glasova od Steva Pendarovskog, kandidata Socijal demokratskog saveza Makedonije (SDSM) najvećeg protivnika VMRO-a.

Nova vlada Severne Makedonije, biće formirana uskoro a mandatar Mickoski je ispunio svoje obećanje iz predizborne kampanje i odstupio od nepisanog pravila da makedonska stranka koja na izborima osvoji najveći broj mandata, vladu formira sa albanskom partijom koja je na izborima ostvarila najbolji rezultat, u ovom slučaju Demokratska unija za integraciju (DUI). VMRO koji je na izborima osvojio ukupno 58 mandata vlast će formirati sa predstavnicima albanske koalicije VREDI koja je osvojila 13 mandata i bivšim članovima SDSM-a, koji su nedavno formirali novu političku opciju u Severnoj Makedoniji, pokret ZNAM – Za našu Makedoniju, ukupno 6 mandata. Nekoliko je glavnih razloga zbog kojih se proces evropske integracije Severne Makedonije nalazi u trenutnoj fazi, dok će u nastavku teksta biti adresirane one najvažnije.

Revidiranje Prespanskog sporazuma i Ugovor o prijateljstvu sa Bugarskom

Za objašnjenje trenutne političke situacije u Severnoj Makedoniji kao i objašnjenje smera koji će proces evropske integracije dobiti, najvažnije je predstaviti kontekst i obaveze koje proističu iz Ugovora o prijateljstvu Bugarske i Severne Makedonije iz 2017. godine (Ugovor) i Prespanskog sporazuma iz 2019. godine (Sporazum).

Ugovor je trebalo da postavi temelje uzajamne saradnje dveju država i to u oblastima kulture, prava, politike i istorije. Međutim, iako je Ugovor 2017. godine, potpisan uz konsenzus bugarskih i makedonskih zvaničnika, rezultati koje je proizveo, nisu na kraju zadovoljili ni interese Severne Makedonije, ni interese Bugarske. Osnovna verzija Ugovora, nije zadovoljila ni sve zainteresovane strane u Evropskoj uniji, najmanje Francusku. Zato je, 2020. godine, usledio francuski predlog, koji praktično predstavlja dopunjenu i revidiranu verziju Ugovora, a čija se suština može svesti na obavezu Severne Makedonije da formalno prizna bugarske korene makedonskog jezika, da kroz ustav bugarskoj etničkoj zajednici prizna status konstitutivnog naroda, te da izvrši sistematske promene udžbenika istorije. VMRO se protivio promeni ustava dok je bio u opoziciji, a sada ima još više „kredita“ da sa takvim protivljenjem nastavi. Više puta su isticali da je implementacija Ugovora i prihvatanje francuskog predloga u formi u kojoj je on predložen, „bez izmene nekih od postavljenih uslova“, za njih kategorički neprihvatljiv. Iz VMRO-a se nadaju da će shodno činjenici da su oni jedini priznati predstavnik Evropske narodne partije koji dolazi iz Severne Makedonije, naći partnere u partijama evropske desnice, sposobne i voljne da Bugarsku primoraju na prihvatanje nekih izmena zadovaljavajućih za VMRO, a sve s obzirom na generalno solidan rezultat koji je ta grupacija ostvarila na nedavno održanim izborima za Evropski parlament.

Sa druge strane, kada je reč o Sporazumu, 2019. godina i odluka Skoplja, da nakon pregovora sa Atinom prihvati promenu imena u Severna Makedonija, trebalo je da označe konačnu prekretnicu u pristupnim pregovorima i trenutak kada evropski put Severne Makedonije stavlja u fokus unutrašnje državne reforme i rešavanje internih pitanja u cilju usklađivanja sa politikom i propisima Unije. U tom kontekstu, ali i kontekstu populističkih postizbornih metoda, treba razmotriti odluku najviših zvaničnika VMRO-a premijera Mickoskog i predsednice Siljanovski-Davkove, koji insistiraju na tome da u unutrašnjoj komunikaciji koriste naziv Makedonija, a ne Severna Makedonija, što bez sumnje može da uzrokuje odluku Grčke da (ponovo) blokira dalji put Severne Makedonije prema članstvu u Evropskoj uniji.

Istina je da građani Severne Makedonije, mogu slobodno interpretirati ime sopstvene države u svakodnevnoj upotrebi, bez obaveze da koriste njen formalni naziv, ali ovo pravo se prema Sporazumu ne odnosi i na zvaničnike dveju država. Ukoliko predstavnici VMRO-a nastave sa ovako krutim i nekomprimisnim ponašanjem, nesumnjivo će navući na sebe bes zvaničnih predstavnika grčkih vlasti i time sebi dodatno otežati put evropske integracije. Navedeno dodatno potvrđuje i činjenica da od momenta kada se u Skoplju desio prvi incident u vezi sa upotrebom imena Severna Makedonija nakon završenih izbora, fokus predizborne kampanje koja trenutno traje u Grčkoj, potpuno je skrenuo sa bilo kojih drugih pitanja, na pitanje odnosa Atine i njenog severnog suseda. Retorika nacionalizma i protivljenja Sporazumu i Ugovoru bila je značajan deo narativa VMRO-a, tokom predizborne kampanje, međutim to nije bio jedini razlog njihove pobede. Kumulacija korupcije i kriminala, kao i teška ekonomska situacija i te kako su doprineli nezadovoljstvu i razočarenju birača koji su odlučili da kazne do sada vladajući SDSM, te stoga ostaje da se vidi da li će u svom daljem postupanju predstavnici nove vlade biti toliko oštri kao u početnim izjavama.

Šta kada uradite mnogo, a dobijete malo?

Činjenica da Evropska unija nije ispunila očekivanja birača sigurno je doprinela atmosferi koja sada vlada u Severnoj Makedoniji, i šta više nedvosmisleno će imati značajan uticaj na optimizam evropski orjentisanih građana pa i ponašanje vladajućih struktura. Makedonci su verovali da su kompromis oko imena, i Ugovor dovoljni da im obezbede evropsku perspektivu. Pošto se to nije desilo, javila se jasna odbojnost prema Evropskoj uniji i političkim partijama koje su zastupale i podržavale put zemlje ka EU. Brisel nije adekvatno nagradio bivšu vladu tako da se pobeda VMRO-a, suštinski može posmatrati kao rezultat ignorisanja Brisela prema vlastitim obećanjima i kontinuiranog postavljanja novih i ujedno teško dostižnih zahteva. Treba napomenuti da je evroskepticizam ipak mnogo izraženiji među građanima makedonske nacionalnosti u odnosu na etničke albance, te je upravo zbog toga posebna vrednost koju koalicija VREDI donosi novoj vladi izražena u činjenici da za spoljne partnere Severne Makedonije, ali i albansko stanovništvo u samoj državi, oni predstavljaju garant (makar proklamovanog) nastavka evropskog puta Severne Makedonije.

Bliži li se povratak Nikole Gruevskog?

Još jedno pitanje, koje može da odredi odnos Brislea prema Skoplju, jeste ono koje se ovih dana prilično stidljivo pominje u makedosnkim medijima – mogućnost povratka bivšeg predsednika Severne Makedonije Nikole Gruevskog u zemlju, koji već godinama boravi u Mađarskoj gde mu je pružen politički azil. Mickoski i Gruevski su zvanično u lošim političkim odnosima i nije realno očekivati povratak bivšeg predsednika u Skoplje imajući u vidu posebno da bi takva odluka u trenucima kada je VMRO na vrhuncu svoje popularnosti, mogla značajno da naškodi njihovom rejtingu. Ipak, mnogi zvaničnici koji su svoje pozicije u organima vlasti zauzeli u vreme vladavine Gruevskog, još uvek obavljaju iste ili druge visoke pozicije, te stoga nije isključeno da sam Gruevski pokuša da se ponovo politički aktivira. U vezi sa Gruevskim jedno je sigurno – iz Brisela bi na njegov povratak u državu gledali blagonaklono samo u slučaju da bude procesuiran povodom krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret. Predviđa se da će vlada premijera Mickoskog nastaviti da neguje sada već tradicionalne dobre odnose sa Srbijom, koji su doduše mogli da budu ozbiljno ugroženi usled načina na koji je Severna Makedonija glasala kada se odlučivalo o usvajanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Uz sve navedeno i nedvosmisleno jake uticaje Srbije, Mađarske pa i Rusije u Severnoj Makedoniji.

Rasplet

Neispunjenjem obećanja sa obe strane stvorila se podloga za predstavljanje desno orjentisanih ideja koje su, usled loših životnih uslova i nepostojanja perspektive za skoro pridruživanje Uniji, građani lako usvajali. Blokade koje je na svom evropskom putu Severna Makedonija dobila od Francuske ali i svojih suseda, ali i unutarunijsko razmatranje primene faznog pristupanja koje bi Severnu Makedoniju odvojilo na evropskom putu čak i od Albanije sa kojom je istovremeno započela proces pridruživanja, stvorili su prostor za jačanje evroskeptičnih stavova i radikalni uspon desnice koja često, na teška pitanja daje vrlo lake, pitke i razumljive odgovore.

Nakon konflikta 2001. godine, Severna Makedonija bila je država - lider na evropskom putu, u mnogim segmentima čak ispred Hrvatske. Deset godina kasnije, dobila je ulogu „poslednjeg vagona“ u širem kontekstu evropske integracije Zapadnog Balkana, bez sumnje iza Hrvatske koja je već tada spremno očekivala datum ulaska, ali što je mnogo važnije, značajno iza Crne Gore i Srbije. U makedonskom javnom diskursu, celokupan put ka EU bio je ukalupljen u rešavanje grčko-makedonskog spora, što će se uskoro pokazati kao potpuno pogrešno, jer se u vremenu koje je usledilo zapravo jasno videlo da je Grčka daleko od uloge „ekskluzivnog kočničara“ svog severnog suseda.

Dok se Severna Makedonija suočavala sa unutrašnjom borbom građanskog i nacionalnog, neuspevajući da u bilo kom trenutku pomiri ta dve strane, građani su kao epilog dobili u potpunosti zarobljene institucije, odliv mozgova, neuspele pokušaje borbe protiv korupcije (na koju je Evropska komisija u svakom zasebnom izveštaju u napretku posebno ukazivala), kao i porast međuetničkih tenzija i time otvaranje prostora za uplitanje političkih činioca iz drugih država (Mađarska i Srbija) i sa drugih teritorija (Aljbin Kurti) u unutrašnja državna pitanja.

Evropska unija je bila suočena sa unutrašnjim ekonomskim, finansijskim, a potom i političkim i institucionalnim izazovima koji su uticali da Brisel nespreman dočeka sukob u Ukrajni i suštinski bude primoran da integraciju Severne Makedonije i celog regiona Zapadnog Balkana dodatno zapostavi. Početkom mandata nove vlade i nove predsednice, koji će zasigurno sve odluke donositi u međusobnoj koordinaciji, otvoreno je makar na papiru novo poglavlje u političkoj istoriji Severne Makedonije. Atina, Brisel i Sofija u svojim zahtevima neće popustiti jer bi bilo kakvo popuštanje, značilo narušavanje njihovih interesa i šta više prilično iracionalan potez s obzirom na poziciju moći u kojoj se nalaze. Građanima Severne Makedonije, ostaje da se nadaju da potezi buduće vlade neće biti nepredvidivi, da integraciji ipak nije došao kraj, te da će političke promene voditi njihovom ličnom, ali i celokupnom društvenom, državnom napretku.

Autor: Lazar Petrović