Evropsko prvenstvo 2024: Parada međukomšijske mržnje

foto: Beogradska otvorena škola

Fudbalski Savezi Hrvatske, Albanije i Srbije kažnjeni su svotama od 220 tisuća, 171 mijëra i 166 hiljada evra za nedolično ponašanje svojih navijača, čime su osvojili prva tri mesta u toj disciplini. Inače, vrlo popularnoj na Balkanu i takoreći omiljenoj pored one, priznajmo, dosadne fudbalske

Prvenstvo je završeno, a fudbal se vratio kući, u Madrid. Reprezentacije našeg regiona – Srbija, Hrvatska, Albanija – su brzo ispale iz takmičenja; takoreći, prvim letovima su se uputile natrag. Nažalost, to im nije jedino zajedničko.

„Bili Hrvat, Albanac i Srbin u Nemačkoj...“, iako ovo zvuči kao početak vica, zapravo nema punch line na kraju, niti bilo šta što bi izazvalo osmeh. Čak tužnije od fudbalskog izdanja, pomenute selekcije je pratilo u najmanju ruku neprimereno ponašanje njihovih navijača, kao i više nego sporne političke poruke i simboli.

UEFA kaže – to se tako ne sme, fudbalski stadion nije svojevrsna pozornica za egzibicije i testiranje (domaćih) javnih mnjenja. UEFA beše ona nadnacionalna organizacija na čijim takmičenjima beležimo uspehe reprezentacije i čije vrednosti tobož delimo; koju na srpskim stadionima, u pokliču, prati imenica mafija, a onda se taj isti krik završava sa krajnje (ne)logičnim i (ne)konzistentnim Kosovo je Srbija.

A šta smo sada tačno uradili da bi nas UEFA kaznila?

Shodno očekivanjima

Fudbalski Savezi Hrvatske, Albanije i Srbije kažnjeni su svotama od 220 tisuća, 171 mijëra i 166 hiljada evra za nedolično ponašanje svojih navijača, čime su osvojili prva tri mesta u toj disciplini. Inače, vrlo popularnoj na Balkanu i takoreći omiljenoj pored one, priznajmo, dosadne fudbalske.

Tokom boravka u Nemačkoj, u svega 13 dana koliko je trajala grupna faza takmičenja i koliko je trebalo pomenutim reprezentacijama da ispadnu, balkanski navijači uspeli su da stadion namah pretvore u svoju pozornicu i iskoriste kamere, mikrofone i budne oči javnosti da upute uznemirujuće, kontroverzne i ultranacionalističke poruke, što glasom, što transparentom, što zastavom. Ako treba – a procenili su da je trebalo – i pesnicom.

Počelo je tučom u Gelzenkirhenu, nastavilo se vrlo brzo zastavom Velike Albanije i simbolima OVK, da bi se uzvratilo zastavom Nema predaje, ruskom zastavom (dabome) i skandiranjem Ratku Mladiću, te Vladimiru Putinu, a cela uvertira začinjena je zasebnim bakljadama i dimnim bombama sve tri strane. Tu su bili i pokliči protiv Srba, Makedonaca (hoće li svet ostaviti Makedonce na miru?), a dobro se znalo ko je onaj što ne skače. Da ne zaostaju pesmom, Hrvati su se postarali hitom Marširala Jelačića vojska u ustaškom izvođenju. Kulminacija odnosno krah samih osnova navijačkog dostojanstva je bilo hrvatsko-albansko izvođenje pokliča Ubij Srbina, čime se kasno konstatovalo da je kap prelila čašu. Uzgred, one prazne čaše su svako malo padale na protivničke igrače prilikom izvođenja kornera.

UEFA duradi nešto

Iako je moto Prvenstva bio Ujedinjeni fudbalom, pre bi se moglo reći da su navijači bili samo Okupljeni fudbalom, a to su okupljanje iskoristili da pokažu goreće probleme regiona, koliko su komšijski odnosi nezdravi, te da pruže još dokaza o rastu desnice na Balkanu i Evropi. S druge strane, bila je ovo prilika i da se vidi kako Evropa (UEFA) reaguje na probleme.

Udarac po kasi fudbalskih saveza. Sitna para, istini za volju. Kada je reč o novcu u fudbalu, odavno je tu izgubljen vrednosni kompas,  te su novčane kazne nedovoljne i niske. Sigurno bi se nekoliko najproblematičnijih navijača moglo istaliti da pokrije i najstrožu pojedinačnu kaznu UEFA-e, bez previše posledica po svoje blagostanje. Verovatno bi opravdano pitanje bilo zašto nacionalni savezi bivaju kažnjeni, dok navijači prolaze gotovo nekažnjeno. Međutim, pravila su jasna. Savezi su zaduženi za ponašanje svojih navijača, ali su nedovoljno moći da i pored apela da se nose samo zastave svoje zemlje, da se poštuje protivnik, da se ne ubacuju predmeti u teren, utiču na ponašanje onih naizgled nedodirljivih, agresivnih i isfrustriranih.

„Nije ti ovo stadion“

Daleko je trenutak kada će ovdašnji stadioni biti mesto gde će se smenjivati samo tuga i radost zbog rezultata na terenu, a kada će rečenica „Nije ti ovo stadion“ – koju izgovara roditelj, učitelj ili nastavnik – zamreti. Dug je put do stadiona kao kulturne znamenitosti.

Udarac UEFA-e po džepu saveza je skoro najviše što ona može. To je samo opomena za nacionalne saveze, ali i institucije države. Oni potom moraju delati naniže, ka klubovima, igračima i navijačima u svojoj zemlji kako bi se navijanje dovelo u red. Mada, šta ako savez nije samostalan?

S druge strane, od koristi savezima mogu i biti kvalitetni, voljeni igrači željni da utiču i pomognu. Iako smo i tokom Prvenstva videli da ni igrači nisu imuni na poruke koje dolaze sa tribina i kako učestvuju u pevanju pesama uperenih protiv Srba i Makedonaca (Mirljind Daku, dve utakmice suspenzije) ili kako pokazuju znak Sivih vukova, krajnje desne, militarističke, ultranacionalne turske organizacije (Merih Demiral, dve utakmice suspenzije). Oni koji su se usprotivili ovome bili su u manjini ili nisu bili dovoljno glasni.

Ali riba smrdi od glave, a glave balkanskih političkih institucija zaudaraju prošlošću, toksičnošću, mržnjom i nezadovoljstvom, koje se samo dalje prenosi i manifestuje gde pronađe put i mesto.

Prepisuj Evropo

Španija je ne samo demonstrirala fudbalsko umeće, već je pokazala i izvrsno ponašanje na tribinama – do kraja grupne faze bili su jedna od tri reprezentacije koja nije imala niti jednu disciplinsku meru izrečenu protiv njenog saveza. Španija je prošla do finala i zasluženo pobedila, odnosno osvojila svoj četvrti evropski šampionat.

Osim rešenja za dobar fudbal, koji nesumnjivo treba tražiti u španskom savezu, možda i regulisanje navijanja onog vrednosno najproblematičnijeg – da se ne vraćamo na Margaret Tačer – možemo potražiti u Španiji. Jednostavno je, identifikuj navijača/navijačicu koji pravi problem i sankcioniši ga/je. Upravo su tako tri navijača nedavno osuđena na osam meseci zatvora zbog rasizma uperenih prema fudbalerima, a ulazak na stadion im je dozvoljen tek za dve godine. Mislite li da će ponoviti grešku?

Počinju Olimpijske igre, u drugoj najvažnijoj zemlji Unije. Prepisuj Evropo, prepisuj svete.

Autor: Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola