Zabrana festivala „Mirëdita, dobar dan!” - Kada se prostori slobode zabrane

foto: Dejan Radić

Pokrenuli smo preko 17 različitih tipova postupaka – što protiv štampanih medija, što protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom, poslali smo pritužbu REM-u, i dalje sastavljamo pritužbe Savetu za štampu za govor mržnje, jer ono sa čime se mi borimo nije legitimna kritika, nego je širenje neistina i izazivanje mržnje. Ne možemo samo da govorimo da je mržnja loša, moramo i da činimo konkretne korake, pa i te pravne, koji dugo traju i najčešće su i skupi, u borbi protiv te mržnje. Tako da mi od institucija ne odustajemo čak i kada one odbijaju da rade svoj posao. Verujem da je najgore što možemo da uradimo da se pravimo da one ne postoje”, kaže Sofija Todorović.

Festival „Mirëdita, dobar dan!” (MDD) bio je mesto gde sam prvi put gledala savremeni kosovski film. Radilo se o filmu „Brak” rediteljke Bljerte Zećiri u kojem nije reč samo o „zabranjenoj ljubavi” između Nolja i Bekima, koji će se uskoro oženiti Anitom, već o ljudima zarobljenim u nacionalističkim i patrijarhalnim društvima koja im oduzimaju pravo na slobodu. O društvima kojima nisu važni pojedinci, njihova kreativnost i kvalitet života, već poštovanje ustaljenih tradicionalnih normi i autoriteta.  Sećam se da sam pomislila „ovo nisam očekivala”. A šta sam očekivala? Ne znam. O filmskoj sceni na Kosovu – ni savremenoj, ni onoj zajedničkoj – nisam znala puno.

Ove godine je na festivalu trebalo da bude prikazan film „Vera sanja more” rediteljke Kaltrine Krasnići. Možda bi još neka devetnaestogodišnjakinja pomislila „vau, ovo nisam očekivala”. Međutim, „Mirëdita, dobar dan!” ne postoji u vakuumu. Atmosfera u kojoj će se održati festival (ili neće) zavisi od predstavnika vlasti i narativa kojim će ga oni (o)bojiti. Nekoliko nedelja pre početka festivala gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je kako „Grad Beograd neće dati niti jednu saglasnost za korišćenje bilo koje javne površine ili gradskog prostora za održavanje festivala”, zatim kako je on „izričito protiv ’Mirëdita, dobar dan!’ festivala”, ali je i pozvao Vladu Srbije da razmisli da li „ovakve manifestacije” treba dozvoliti u Srbiji, jer „one direktno podrivaju naš ustavno-pravni poredak”.

Da je izjava gradonačelnika Šapića „potpuno netačna” komentariše i Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, Bliski istok i Severnu Afriku: „Ukoliko zaista ima ovakvo mišljenje, on može kao i svaki drugi građanin pokrenuti zakonski postupak, a samo nadležni sud može utvrditi činjenice. Takođe, ustavnošću se bavi Ustavni sud. Gradonačelnik Beograda se bavi komunalnim problemima glavnog grada i svakako nije organ koji utvrđuje činjenice i brani ustavni poredak. Gradonačelnik je dužan da se pridržava Ustava i zakona, a jedan od ključnih principa Zakona o javnom okupljanju je da se skupovi u zatvorenom ne samo ne odobravaju nego i ne prijavljuju”. Zbog svega toga, dodaje Goran Miletić, Šapić je propustio da podrži MDD i time je u stvari podržao kršenje ustavnog prava na slobodu okupljanja.

„Ako je Srbija ozbiljna država i ako je gospodin Šapić ozbiljan gradonačelnik, njegove izjave koje su prethodile zabrani, ne bi smele više nikada da se ponove, a Grad Beograd mora podržati ovakav festival”, zaključuje Goran Miletić. 

Nakon gradonačelnikovog protivljenja da se održi festival, pridružili su se i ministar kulture Nikola Selaković, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski (nekada i aktivno sa huliganima na braniku Kosova ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju), potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Kad vlast krši zakon

Dok su se glumci, glumice i muzičari pripremali za svečano otvaranje u Dorćol Platz-u, festival je zabranjen. A umetnici i umetnice, aktivisti i aktivistkinje, novinari i novinarke, intelektuaci i intelektualke s Kosova, koji je trebalo da dođu tog dana u Beograd, zaustavljeni su kod Bubanj Potoka i vraćeni za Prištinu.

Jedna od učesnica festivala i programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava − Kosovo Rina Kadiri rekla je da je policija koja ih je sprovodila od granice zaustavila autobus i obavestila ih da se moraju vratiti u Prištinu.

„Razgovarala sam sa organizatorima o novonastaloj situaciji i pitala šta se dešava. I oni su bili jednako zbunjeni, jer su iskoordinisali sve sa policijom u Beogradu i trebalo je da sve bude dobro organizovano. Zamolili su me da sačekam pet minuta dok ne razjasne situaciju sa policijom koja nas je sprovodila” , rekla je Rina Kadiri i dodala da je nakon otprilike pola sata dobila poziv „u kom su nas obavestili da je festival zabranjen i da moramo da se vratimo, jer je organizatorima  rečeno da će ih uhapsiti, ako ne postupimo po naređenju”.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i suorganizatorka festivala „Mirëdita, dobar dan!” Sofija Todorović smatra da je zabrana učesnicima i učesnicama festivala da uđu u Beograd nezakonita i nelegalna.

„Sada je na nekim višim instancama sudskim i pravnim da to dokazuju, a mi ćemo se za to boriti, jer mi od ljudskih prava ne odustajemo, a posebno ne od slobode kretanja, slobode udruživanja i slobode okupljanja”, rekla je Sofija Todorović.

Festival je navodno zabranjen iz bezbednosnih razloga, iako je prethodnih godina bilo više huligana na ulicama. Šta se promenilo od 2014. godine, kada je festival prvi put organizovan, do danas? Sofija Todorović objašnjava da se promenila volja institucija da postupaju u skladu sa zakonima.

„Promenila se volja institucija da postupaju u skladu sa zakonima ove zemlje i policije da radi svoj posao, a to je da štiti slobodu okupljanja. Huligani će uvek raditi ono što je njihov huliganski zadatak ili čak posao, takvih ljudi ima u svim našim društvima i oni ne smeju nikada biti razlog da se mi odreknemo sloboda ili ljudskih prava, iako oni mogu da deluju nekada strašno, iako oni koriste nasilje, što je alat kojim niko od nas nikada neće pribeći. S druge strane, zbog toga postoji MUP, zbog toga postoji policija i postoje bezbednosne snage, da bezbednost štite, a ne da se izlazi u susret volji onih koji tuđu bezbednost žele da naruše”, rekla je Sofija Todorović.

Goran Miletić objašnjava da je Evropski sud za ljudska prava „mnogo puta do sada presudio da se javni skupovi ne mogu zabraniti olako iz bezbednosnih razloga, već da država mora učiniti sve da se skupovi održe, i da bezbednosni aparat mora da učini sve da osigura bezbednost učesnika i učesnica nekog skupa”, kao i da se ne može pozivati na „popularnost” nekog skupa, niti je dozvoljen argument da skup „vređa osećanja većinskog naroda”.

„Ova zabrana je kršenje međunarodnih standarda na koje se Srbija obavezala, a prvenstveno Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima koji nas obavezuje još od 1976. godine, ali naročito Evropske konvencije o ljudskim pravima. Standarde u okviru ove konvencije tumači Evropski sud za ljudska prava i te presude su obavezujuće za Srbiju”, zaključuje Goran Miletić.

Nakon zabrane festivala, premijer Srbije Miloš Vučević poručio je da organizatori festivala zaslužuju samo „prezir”, a Sofiji Todorović je na adresu Inicijative mladih za ljudska prava stigla svinjska glava. I za ovo je odgovorna država.

Sofija Todorović kaže da je sve prijavljeno policiji i da je poslednja informacija koju imaju „da je Tužilaštvo uzelo slučaj u razmatranje i da se bavi utvrđivanjem identiteta lica koje je to poslalo”.

„Takođe, pokrenuli smo preko 17 različitih tipova postupaka – što protiv štampanih medija, što protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom, poslali smo pritužbu Regulatornom telu za elektronske medije, i dalje sastavljamo pritužbe Savetu za štampu za govor mržnje, jer ono sa čime se mi borimo nije legitimna kritika, nego je širenje neistina i izazivanje mržnje. Ne možemo samo da govorimo da je mržnja loša, moramo i da činimo konkretne korake, pa i te pravne, koji dugo traju i najčešće su i skupi, u borbi protiv te mržnje. Tako da mi od institucija ne odustajemo čak i kada one odbijaju da rade svoj posao. Verujem da je najgore što možemo da uradimo da se pravimo da one ne postoje”, rekla je Sofija Todorović.

Izgradnja poverenja i posledice zabrane

Jasno je kakva je atmosfera u kojoj se festival organizuje i održava, i ponovo, pomerio se fokus sa programa festivala. Festival „Mirëdita, dobar dan!” je za ovih deset godina postao platforma koja povezuje zajednice u Srbiji i na Kosovu, platforma zahvaljujući kojoj su neki umetnici i umetnice prvi put izlagali u Beogradu ili Prištini i prvi put posetili Beograd ili Prištinu. Festival je postao mesto na kome se gradi poverenje i mali prostor slobode.

Svake godine festival „Mirëdita, dobar dan!” dodeljuje nagradu pojedincima koji su svojim javnim delovanjem doprineli izgradnji mira i prevazilaženju netrpeljivosti, predrasuda, doprineli stvaranju sigurnijeg prostora i pokazali da Srbi i Albanci mogu da žive i rade zajedno.

Sofija Todorović izdvaja dodelu nagrade „Mirëdita, dobar dan!” 2022. godine, kada su nagradu dobili predstavnici porodica žrtava rata na Kosovu Marinko Đurić i Ljuš Krasnići. Oni su obojica iz okoline Đakovice i sarađuju zajedno.

„Ljuš Krasnići i Marinko Đurić su zajedno stajali na sceni i govorili o tome zbog čega je važno da govorimo o prošlosti, zbog čega je važno da se sećamo onih koji su ubijeni i da pričamo njihove priče, a da sve to zajedno ne mora da znači nove podele, već da je to ono što kreira nove prostore za empatiju. Ako ta dva čoveka mogu da stoje zajedno na bini i da zajedno pozivaju na mir, mislim da to izbija argumente iz ruku svima drugima koji kažu da ne mogu da razgovaraju, da je nemoguće da se dogovore i da je nemoguće da razmenjuju iskustva”, rekla je Sofija Todorović.

Rina Kadiri smatra da će zabrana festivala imati ozbiljne posledice i da nije samo reč o zabrani kulturnog događaja već i o suzbijanju napora za izgradnju saradnje između Srbije i Kosova.

„Ovaj festival pruža šansu svim zajednicama da se povezuju i razmenjuju ideje kroz kulturu. Međutim, ova zabrana šalje uznemirujuću poruku o mogućnosti kulturne razmene i dijaloga između Kosova i Srbije. Sugeriše da ne postoji interes za kretanje ka boljem i mirnijem regionu. Iako je cilj festivala da podstakne razgovor i stvaranje zajedničkih iskustava, ovaj postupak srpskih vlasti stvara dodatne podele i nepoverenje” , rekla je Rina Kadiri.

Jedan „mali” festival pokazao nam je koliko su naša sloboda i život u skladu sa slobodarskim vrednostima krhki.

Tekst je prvobitno objavljen u 110. broju biltena Progovori o pregovorima

Autorka: Ivana Jovanović, Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan