Pozitivan IBAR za Crnu Goru - Potvrda statusa lidera Zapadnog Balkana u procesu evropske integracije
Kako je Crna Gora dobila pozitivan IBAR i zbog čega je on važan?
Izveštaj o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima vladavine prava ili na engleskom Interim Benchmark Assessment Report (IBAR) predstavlja procenu Evropske komisije o tome koliko je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) ispunila prethodno definisana privremena merila u poglavljima koji se odnose na vladavinu prava, konkretno poglavlje 23 - Pravosuđe i temeljna prava i poglavlje 24 - Pravda sloboda i bezbednost. U tom smislu, u svojoj proceni sa početka juna ove godine, Evropska komisija je konstatovala da je Crna Gora generalno ispunila sve sporne privremene standarde, te je dostigla „dobar“ rezultat u vezi sa usklađenošću i napredovanjem u primeni pravnih tekovina EU i evropskih standarda u poglavljima 23 i 24. Nakon sastanka, koji je održan u Savetu EU, između diplomata predstavnika država članica koje se bave proširenjem, a na kojem je razmotren IBAR pripremljen od strane Evropske komisije kao i dosadašnje delovanje Crne Gore u okviru njenog evropskog puta, Evropska komisija je prosledila pripremljenu verziju IBAR-a svim državama članicama EU, koje odlučuju o njegovom usvajanju i nastavku procesa pristupnih pregovora. Krajem juna, u Briselu je održana međuvladina konferencija EU i Crne Gore na kojoj je IBAR, uz konsenzus svih država članica usvojen i time, posle višegodišnjeg faktičkog zastoja, nastavljen evropski put Crne Gore.
Usvajanjem nove pristupne metodologije iz februara 2020. godine, Crna Gora je prećutno prihvatila i postavku pregovora prema kojoj država kandidat za članstvo u Uniji ne može privremeno zatvoriti nijedno pregovaračko poglavlje pre nego dobije pozitivan IBAR. Suštinski, prema merilima EU, dobijanje pozitivnog IBAR-a, je pokazatelj da je država napredovala u oblasti vladavine prava i pravosuđa, te da je spremna za narednu fazu usklađivanja sa standardima EU, na putu ka punopravnom članstvu u Uniji. Pozitivnom IBAR-u, prethodio je relativno kratak period u kojem je parlament Crne Gore, uz otvoreno negodovanje opozicionih poslanika, pre svega onih iz redova Demokratske partije socijalista (DPS), usvojio izmene i dopune postojećih zakona i nova zakonska rešenja. Neki od najznačajnijih usvojenih zakona jesu: Zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Sudskom savetu (pandan Visokom savetu sudstva u Srbiji) i sudijama, Zakon o medijima, Zakona o Javnom servisu, Izmene Zakona o Državnom tužilaštvu, Izmene Zakona o Specijalnom državnom tužilaštvu, kao i Izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Crnogorska vlada je morala da u cilju dobijanja pozitivnog IBAR-a, ispuni ukupno 83 privremena merila koja su se ticala isključivo poglavlja 23 i poglavlja 24, a usvajanje pomenutih zakona je bio jedan od ključnih razloga zbog čega se u IBAR-u konstatuje da je Crna Gora uspela da ispuni svako od 83 privremena merila. Nakon dobijanja pozitivnog IBAR-a, pred Crnu Goru su postavljena i završna merila čije ispunjenje bi trebalo da prethodi zatvaranju svih ostalih poglavlja, i na samom kraju i poglavlja 23 i 24, jer se ova dva poglavlja u okviru pristupnih pregovora sa EU, zatvaraju tek kad se trajno zatvore sva ostala pregovaračka poglavlja.
Na osnovu pozitivnog IBAR-a, Crna Gora je potvrdila liderski status u procesu evropske integracije Zapadnog Balkana. Naime, dobijanje pozitivnog IBAR izveštaja, za Crnu Goru znači da će u narednih šest do osam meseci ostvariti značajan tehnički napredak u više pregovaračkih poglavlja, a potencijalno neka od njih i zatvoriti, što posle gotovo sedmogodišnje stagnacije u ostvarivanju značajnihih rezultata u pregovorima, predstavlja ogroman napredak i „vetar u leđa“ i za druge države regiona Zapadnog Balkana. Šta više, pozitivan IBAR, znači da država koja ga dobija, poseduje određenu dozu političke stabilnosti (a Crna Gora se istom, pogotovo posle rekonstrukcije vlade, zasigurno može pohvaliti), koja u konačnici, nesporno donosi veći nivo stranih direktnih investicija, ekonomski prosperitet i nastavak unutrašnjeg procesa reformi.
Izveštaji o vladavini prava: Gde je Crna Gora u poređenju sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Albanijom?
Paralelno sa periodom sačinjavanja IBAR-a, Evropska komisija je po prvi put sačinila i tzv. Izveštaj o vladavini prava (Izveštaj) za četiri države regiona Zapadnog Balkana, a jedna od te četiri jeste i Crna Gora. Izveštaj se redovno sačinjava za sve države članice EU, a sada je po prvi put sačinjen i za neke od država kandidata za članstvo - Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju.
U Izveštaju su obrađene teme koje su direktno i inirektno povezane sa poglavljima 23. i 24, te je zbog toga Izveštaj veoma povezan sa IBAR-om. I u Izveštaju, sveobuhvatno Crna Gora prednjači po ostvarenim rezultatima u poređenju sa svim državama regije Zapadnog Balkana. Na primer, u poglavlju koje se odnosi na pravosudni sistem u Crnoj Gori, ocenjuje se da isti prolazi kroz veoma intenzivnu fazu reformi, da je došlo do značajnih kašnjenja u imenovanju sudija na visokim sudskim instancama, ali se istovremeno ističe i činjenica da je Crna Gora usvojila i novu strategiju reforme pravosuđa. Takođe, ocenjuje se da su rezultati u gonjenju visoke korupcije od smene vlasti (2020. godine), u Crnoj Gori „stabilni“ i da je Specijalno državno tužilaštvo značajno unapredilo svoj rad poslednjih godina, s tim što još uvek ima nedovoljno kadrova za obim posla kojim se bavi. Sveobuhvatno sagledano, u izveštaju se navodi da su problemi korupcije u Srbiji i Severnoj Makedoniji od svih ocenjivanih država najuočljiviji, dok je prema Albaniji i Crnoj Gori primenjen pozitivan narativ.
Dalje, u poređenju sa ostalim državama regiona Zapadnog Balkana koje su ocenjivane, Crna Gora je dobila nešto bolje ocene i u oblasti koja se odnosi na medije, a što je usko povezano sa usvajanjem gore pomenutog Zakona o medijima i Zakona o javnom servisu. Naime, u Izveštaju se navodi da je „Crna Gora nedavno usvojila sveobuhvatan zakonodavni paket o medijskom pluralizmu i slobodi medija, čime se (u zakonsku regulativu) uvode poboljšanja transparentnosti vlasništva nad medijima i šire se ovlašćenja regulatora, u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU“. Istovremeno, napominje se da je na sudu osporeno imenovanje generalnog direktora RTCG od strane Saveta RTCG, a što ponovo ukazuje na lokalne političke obračune između starih i novih struktura vlasti. Iako u sve četiri ocenjivane države i dalje postoje problemi napada i pritisaka na novinare, kada je reč o Crnoj Gori, naglasak se stavlja na neprocesuirane slučajeve iz prošlosti.
Mogu li izazovi po stabilnost Crne Gore usporiti njen evropski put?
Na spoljnopolitičkom planu, Crna Gora je u prethodnom periodu nedvosmileno ostvarila zapažene rezultate, ali zato na unutrašnjem, turbulencije ne prestaju. Jasno je da rekonstrukcija državne vlade nije učinjena na način kojim u Sjedinjene Američke Države i EU najzadovoljniji, a čini se da i aktuelni činioci vladajuće većine između sebe imaju nerazrešene dileme koje nedvosmisleno utiču na njihovu međusobnu saradnju. Uz navedeno, u lokalnoj podgoričkoj skupštini odbornici odborničkog kluba „Pokret za Podgoricu“ zajedno sa odbornicima URA-e i Pokreta za promene (ukupno njih 11), zajedno sa najbrojnijom opozicionom opcijom – odbornicima DPS-a izglasali su skraćenje mandata vladajućoj većini, i time „primorali“ ili bolje rečeno „učinili zadovoljstvo“ predsedniku Jakovu Milatoviću da vanredne lokalne izbore u Podgorici zakaže za jesen ove godine. Aktuelna vlada uspela je da značajno pomeri svoje kapacitete i domašaje na budućem putu svoje evropske integracije. Unutrašnje političke borbe ne prestaju i zasigurno će podgorički izbori predstavljati odličnu podlogu da se „ispitaju snage“ opozicionih i vladajućih političkih aktera, koji će gotovo izvesno, izaći na vanredne lokalne izbore u više različitih kolona. No, deluje da premijer Spajić ipak povećava svoj kako unutražnji tako i regionalni uticaj i nastavlja da gradi položaj političkog lidera Crne Gore, praveći pritom mnoštvo oportunih kompromisa i neprirodnih saradnji kako sa partnerima u vlasti tako i sa onim zapadnim. Bez obzira na sve navedeno, za Crnu Goru, ali i sve države regiona Zapadnog Balkana, od suštinskog je značaja da ova ekološka država nastavi sa svojim evropskim putem i ispunjavanjem završnih merila koja je dobila uz IBAR kako bi proces svoje evropske integracije privela kraju.
Autor: Lazar Petrović
