Sporazum EU-Srbija o aktivnostima Fronteksa
Evropska unija teži postizanju potpune integracije i saradnje država članica u mnogim sferama društva, počevši od ekonomije u kojoj beleži najviši stepen integracije. Kako bi akcije država članica bile predvidljive i kako bi se osnažilo međusobno poverenje, Evropska unija insistira na zajedničkom upravljanju granicama. Time bi se povećala efikasnost u sprečavanju prekoograničnog kriminala, krijumčarenja migranata i ostalih protivzakonitih aktivnosti. Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (Frontex) ima ključnu ulogu u sprovođenju politike EU o upravljanju spoljnim granicama, što je od suštinskog značaja za funkcionisanje Šengenskog prostora. Kako su unutrašnje granice među državama članicama Šengena ukinute, kontrola spoljnjih granica EU postala je zajednička odgovornost i prioritet svih članica. Fronteks pruža resurse i stručno osoblje državama članicama koje se suočavaju sa velikim migracionim pritiskom poput Grčke i Italije. Ove države predstavljaju glavne tačke ulaska u EU za izbeglice koje dolaze iz Sredozemnog i Egejskog mora. Konačno, Fronteks pažljivo sprovodi evropske standarde kada je reč o azilima i poštovanju ljudskih prava na granicama.
Juna prošle godine Evropska unija i Srbija potpisale su Sporazum o operativnoj saradnji u upravljanju granicama sa Fronteksom. Komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potpisali su u Beogradu sporazum koji će omogućiti kooperaciju Frontexa i Srbije kada je reč o upravljanju svim granicama Republike Srbije. Ovo je rezultat Akcionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija predstavila još u decembru 2022. Sporazum će omogućiti Frontex-u da sprovodi zajedničke operacije i raspoređuje stalne trupe evropske granične i obalske straže bilo gde na teritoriji Srbije, što uključuje i njene granice sa susednim zemljama koje nisu članice EU.
Frontex trenutno raspoređuje više od 480 svojih oficira na Zapadnom Balkanu kroz zajedničke operacije na spoljnim granicama Unije sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom; ovo uključuje 111 pripadnika ove agencije koji su već raspoređeni u Srbiji u trenutnoj zajedničkoj operaciji, sprovedenoj prema prethodnom statusnom sporazumu sa Srbijom, na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. Sporazum Srbije i EU u ovoj oblasti je peti po redu. Prvi je potpisan sa Moldavijom u martu 2022, drugi sa Severnom Makedonijom u oktobru 2022, zatim Crnom Gorom u maju 2023, i Albanijom u septembru 2023., dok su pregovori sa Bosnom i Hercegovinom su još uvek u toku.
Svedoci smo sve većih migracionih pritisaka ka području Zapadnog Balkana, počevši od granice Srbije i Mađarske u čijoj se blizini nalazi i najveći broj migracionih kampova. Ovaj sporazum omogućiće Srbiji podršku u sprečavanju nelegalnih migracija kao i prekoograničnog kriminala. Takođe, doći će i do usklađivanja vizne politike, što je od velike važnosti za protok migranata. Kako je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio, čuvajući granice Srbije, štiti se bezbednost i sigurnost cele Evrope. Johanson je Dačiću predala i donaciju Evropske unije u vidu 56 vozila za graničnu policiju i opreme za nadzor na prelazima čime je ova međunarodna organizacija postala jedan od najvećih donatora MUP-a. Potpisani sporazum Srbiji otvara mogućnosti koje uključuju podršku, obuku, raspoređivanje graničnih službenika i opremu isporučenu preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), u koordinaciji sa bilateralnim akcijama država članica i na osnovu potreba koje su identifikovale vlasti Zapadnog Balkana.
Epilog ovog potpisivanja desio se pre nekoliko dana, kada je Evropski parlament odobrio sklapanje sporazuma između Evropske unije i Srbije o operativnim aktivnostima Fronteksa u Srbiji. Evropski poslanici su ovu odluku izglasali većinom glasova na plenarnom zasedanju u Strazburu. Od 638 poslanika EP, njih 505 je glasalo za usvajanje preporuke glavnog izvestioca EP Karla Reslera o Nacrtu odluke Saveta EU o sklapanju sporazuma između EU i Srbije, dok je 90 bilo protiv, a 43 uzdržano. Glasanje u Evropskom parlamentu bio je poslednji korak ove složene procedure, te će sporazum zvanično stupiti na snagu nakon objavljivanja u Službenom glasniku EU. Povodom uspešnog glasanja, javnosti se obratio izvestilac i poslanik Karlo Resler, koji je izjavio da Srbija ima posebnu odgovornost i da je važno da ona da doprinos kao jedna od većih država na zapadnobalkanskoj ruti kojom migranti svakodnevno prolaze. On je naglasio da je ova ruta ranije bila isuviše “propustljiva” te da će se uz pomoć Fronteksa mere pooštriti.
Međutim, važno je zadržati humanitarnu komponentu ovih operacija, i sa migrantima postupati na dostojanstven način, brinući se o osnovnim ljudskim pravima. Mađarska je tokom velike migracione krize, a i kasnije postupala krajnje surovo, te je prošle godine Evropski sud pravde kaznio sa 200 miliona evra zbog kršenja politike azila Evropske unije. Mađarske vlasti nisu poštovale pravo na međunarodnu zaštitu građana kojima preti opasnost od rata ili progona u svojoj matičnoj zemlji. Pored Mađarske, Bugarska je takođe imala brutalne prakse vraćanja migranata u Tursku, a ni Hrvatska nije daleko od nje. S tim u vezi, Fronteks je osnovao posebno odeljenje koje se bavi zaštitom osnovnih ljudskih prava (Fundamental Rights Office),koje će vršiti nadzor nad oficirima ovog tela, kako bi se obezbedilo civilizovano upravljenje granicama.
Evropska unija, kroz saradnju sa Fronteksom, dodatno jača bezbednost svojih spoljnjih granica, ali i pruža podršku zemljama poput Srbije koje se suočavaju sa intenzivnim migracionim pritiscima. Sporazum sa Srbijom omogućava bolje upravljanje granicama, usklađivanje vizne politike i borbu protiv ilegalnih aktivnosti, dok istovremeno otvara mogućnosti za obuku, opremu i tehničku podršku. Konačno, kako će se ova saradnja odvijati na terenu videćemo kada ova odluka zvanično stupi na snagu, i kada se oficiri MUP-a i Fronteksa sastanu na granicama.
Autorka: Vanja Paraušić
